- Poruka
- 89.439
Eto vidiš kako se i ja sećam.. Ne pamtim godine..Ja se toga ne secam. Zato pitam.
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Eto vidiš kako se i ja sećam.. Ne pamtim godine..Ja se toga ne secam. Zato pitam.
A ti?Očigledno ti
У једном тренутку ни Гилетов живот није више била игра има томе 20. година још је постојала берза испред СКЦ-а.Ma više se i ne sećam koja je to godina bila. Znam da sam je obeležila kao
dan žalosti. Nikad tužnija..
Stvar izbora. Možemo odlučiti da na život gledamo kao na igru ili na borbu.
Ako je borba, onda smo ozbiljni, odlučni, odrasli. Vau.. kako ego tu raste..
Ako je igra, onda smo srećni. A kad smo mi srećni, srećni su i oni oko nas.
Šta vi birate?
Ovaj se igra (i to vrhunski)Ovo je igra. Umetnost mora na ulicu da se vrati da bi se oslobodila okova
snobizma.
Da, deluje kao težak rad ali onome ko ''radi'' ovo je nešto iz čega dobija
energiju. Ne gubi je, ne troši, nego je stvara.
Ma više se i ne sećam koja je to godina bila. Znam da sam je obeležila kao
dan žalosti. Nikad tužnija..
Ne znam kako nazvati. Neko će reći sudbina, neko splet okolnosti,....Ovde reč život ima zapravo značenje reči sudbina?
Ovde reč život ima zapravo značenje reči sudbina?
Izgleda da je u pitanju 1993.Eto vidiš kako se i ja sećam.. Ne pamtim godine..
Šta reći za Nika Vujičića? A i on se igra.Ne znam kako nazvati. Neko će reći sudbina, neko splet okolnosti,....
Neko se rodi bolestan i bori se od prvog dana svog života
Nekom je dat izbor... da se igra i napravi najbolje što ume od svog života (neko se ne snalazi a neko uživa u tome)
Ja sam srećna što sam uvidela koliko mogućnosti život pruža. Bitna je volja.
Trebalo mi je vremena da počnem da se igram,.... ali tek sam na pola puta.
Zar je već prošlo toliko? Eto zašto ne pamtim godine..Двадесетак година скоро.
Петнаест- двадесет отприлике. Рецимо да је била 2007.Zar je već prošlo toliko? Eto zašto ne pamtim godine..
Imali su i oni pomračenja, ali za razliku od mnogih, preživeli su.У једном тренутку ни Гилетов живот није више била игра има томе 20. година још је постојала берза испред СКЦ-а.
Узимао је редовно концерте од мог друга тог јутра је излетео видно дезоријентисан али не пијан али јако искризиран.
Покупио је неке концерте на двд-,ијевима и никад колико знам није дошао да врати паре.
Можда и јесте на крају али са јако великим размаком. Сада свакако видим да је све ок.
Направили су најлепшу химну школе где ми сестра предаје Гиле ,Цане и Ђула
Песма је испала страва а свима деца иду у ту школу ако узмем од сестре поставићу је.
Panem et circenses...dve vitalne ljudske potrebe...
Као неки.......Imali su i oni pomračenja, ali za razliku od mnogih, preživeli su.
Igra je fantastična, moćna. Kao deca imamo kapacitet da prihvatimo taj
bust energije i da plovimo na tome, kreirajući sledeću i sledeću igru, bez
očekivanja. Kao odrasli se slabije snalazimo. Pa se onda dešava da
postanemo zavisni od tog osećaja i umesto da ga igrom proizvodimo,
postanemo zavisni od opijata.
To je velika borba!Stvar izbora. Možemo odlučiti da na život gledamo kao na igru ili na borbu.
Ako je borba, onda smo ozbiljni, odlučni, odrasli. Vau.. kako ego tu raste..
Ako je igra, onda smo srećni. A kad smo mi srećni, srećni su i oni oko nas.
Šta vi birate?
Мислим да код већине људи који имају ту духовну глад проблем настаје и депресија кад живот бар тренутно изгуби магију.Da ne ispadne da život može biti igra samo kada se bavimo umetnošću
u onom smislu kako se umetnost zvanično gleda. Sviranje, pevanje, slikanje
i slično.
Umetnost može biti i kuvanje, uređivanje prostora, gajenje biljaka, briga
o životinjama ili bilo koji drugi posao, kada se radi srcem.
I zapravo najbolji. Milana sam jednom videla u situaciji u kojoj nikoga neКао неки.......
jbt, kakav paradoks..To je velika borba!
Е то се већ претворило у озбиљну борбу из игре! На живот и смрт!I zapravo najbolji. Milana sam jednom videla u situaciji u kojoj nikoga ne
želiš da vidiš. Bila sam u poseti prijateljici i videla sam ga u hodniku
Infektivne llinike, negde pred kraj njegovog života.
A tek Sonja Savić. Kakva je to intelektualna i duhovna gromada bila.
Ni lepoti njenoj, ni talentu, više ni jedna glumica ne može prići.