Život je borba

[Steinadler]

Ako je život borba, a jeste, kako onda funkcionišu planovi?
Ako bi pitali boksera ili bilo kojeg borca iz druge discipline pred borbu, kako planiraš da pobjediš protivnika, da li to ima smisla?

“Život je ono što se dešava kada praviš potpuno drugačije planove” (J. Lennon)
"Svi ljudi prave velike planove za koliko godina unapred. Ali niko od nas ne može znati da li će preživeti do sutra ujutru ili ne." (Lav Tolstoj)
"Kada ljudi pričaju o budućnosti, bogovi se smeju." (Kineska)

Pominjali smo na prethodnim temama, pre, tj. da inteligentni ljudi, koji imaju fokus na lijevu stranu jednakosti su često previše brižni, previše kalkulišu, dok je život varijabilan i nestabilan, tako da dok se matematička formula piše, brojevi se mijenjaju dok se računa, život jednostavno ima moć da ih podmeće i mijenja u trenutku, te često dolazi do pogrešnog rezultata, neočekivanog, samim tim i do raznih loših osjećanja i stanja, a sa druge strane ljudi manje inteligentni su više fokusirani na desnu stranu jednakosti, tj. na rezultat koji dolazi iz neke matematike koja se sama sabira, prihvataju to i idu dalje ne lupajući mnogo glavu, pa su nerjetko srećniji od ovih prvih.

Opet, nije pametno biti kao muva bez glave, bez ikakvog plana, a ni previše da se planira, biti u mjestu, gdje je mudrost? Kako vi to...?

 

[Отварач мозга]

Ako je život borba, a jeste, kako onda funkcionišu planovi?
Ako bi pitali boksera ili bilo kojeg borca iz druge discipline pred borbu, kako planiraš da pobjediš protivnika, da li to ima smisla?

Pominjali smo na prethodnim temama, pre, tj. da inteligentni ljudi, koji imaju fokus na lijevu stranu jednakosti su često previše brižni, previše kalkulišu, dok je život varijabilan i nestabilan, tako da dok se matematička formula piše, brojevi se mijenjaju dok se računa, život jednostavno ima moć da ih podmeće i mijenja u trenutku, te često dolazi do pogrešnog rezultata, neočekivanog, samim tim i do raznih loših osjećanja i stanja, a sa druge strane ljudi manje inteligentni su više fokusirani na desnu stranu jednakosti, tj. na rezultat koji dolazi iz neke matematike koja se sama sabira, prihvataju to i idu dalje ne lupajući mnogo glavu, pa su nerjetko srećniji od ovih prvih.

Opet, nije pametno biti kao muva bez glave, bez ikakvog plana, a ni previše da se planira, biti u mjestu, gdje je mudrost? Kako vi to...?

Pustis da te vetar nosi.
Probaj da napravis dosadna tri dana,ako uspes,svaka cast.
A ako ne uspes,svaka cast.

 

[georgejune]

Najdalje za sutra plan

 

[Jasna]

Život je borba, samo ako ti odlučiš tako.

 

[Ната Ли]

Па сад, јесте борба али борба није нешто лоше само по себи.
Победе су слатке, порази нас јачају.
Да, не може без икаквог плана али треба пити флексибилан према другима, себи па и плановима.
Пропао један, направи други..
Зар стварно верује неко да би живот без изазова, без тешкоћа био леп?
Навикне човек на мир па му досади, почне да га мрзи..

 

[Milan od Gruze]

Smisao je da se covek bori protiv svojih slabosti ,pobedjuje ih i u tome uziva.
Da stio vise napreduje.

 

[Ната Ли]

Дал баш то смисао... Али је неопходност.

 

[Milan od Gruze]

Дал баш то смисао... Али је неопходност.

Neophodnost je deo smisla.

 

[Ната Ли]

Neophodnost je deo smisla.

Зар јесте? Верујеш да нема смисла у нечему што није неопходност?

 

[Milan od Gruze]

Зар јесте? Верујеш да нема смисла у нечему што није неопходност?

Smisao je neophodnost.Smisao je sustina.
Svojstvo razumnog je da ne cini besmislice ,narocito u bitnim stvarima.Besmislica = bez smisla.

 

[Metronomy]

Zivot je uzivanje, a borba je otklanjanje smeti u uzivanju.
Dok pijuckam pice na obali Dunava u dobrom drustvu svako uznemiravanje inicira neophodno delovanje na uklanjanju izvora uznemiravanja isto i dok slusam muziku svako uznemoravanje izaziva potrebu da se izvor ukloni.

 

[Steinadler]

Život je borba, samo ako ti odlučiš tako.

Svesna, jeste, imamo moć da napustimo teren, da odlučimo, da izaberemo, kao što rekoh skoro, "ja ništa ne moram" i to je tačno, samo što van tog životnog terena nema ništa drugo! Svi smo ubačeni na teren zvani život, bez naše volje, sa već ustaljenim prirodnim fundamentalnim pravilima koja ne možemo mijenjati, da banalizujem sad, to je jednostavno opstanak i naše osnovne potrebe koje nas u suštini čine neslobodnim, zavisnim, ali živim! Ideju o slobodnom čini samo slobodan duh, onaj o kojem fantaziramo, ali on je ipak samo iluzija, jer duh će uvijek biti zarobljen u tijelu, zavistan, neslobodan, ograničen pravilima životne igre, jer drugačije ne može da opstane.
Druga stvar, na prirodni fundamentalni sistem, nakalemljeni su razni promenjivi podsistemi, naši sistemi, sistemi društva, sistemi u grupi, sistem u državi, i razni drugi sistemi koji se baziraju na nepromjenjivom prirodnom. Svi oni, sadrže pravila igre, koja odredjuju pobjednika ili gubitnika. Igra je borba. Za borbu je potrebna taktika, umeće, plan itd.

 

[bmaxa]

kao što rekoh skoro, "ja ništa ne moram"

Osim da se umre, to jos niko nije izbegao. Zivot je naprosto odlaganje smrti.

 

[Steinadler]

Па сад, јесте борба али борба није нешто лоше само по себи.
Победе су слатке, порази нас јачају.
Да, не може без икаквог плана али треба пити флексибилан према другима, себи па и плановима.
Пропао један, направи други..
Зар стварно верује неко да би живот без изазова, без тешкоћа био леп?
Навикне човек на мир па му досади, почне да га мрзи..

Nato, pobjede su uglavnom slatke ali mogu biti Pirove! Porazi nas mogu ojačati, ali takodje mogu da nas osakate, da naprave invalide!

Fleksibilnost da, to je u suštini adaptacija, što pre to bolje, jer vremenom se povećava cijena koja se plaća, dok pogrešna odluka može da iznosi max cijenu.

"potpetice, zvec, zveckaju, uzbudjenje djevojke trebaju..." :] izazov, rizik, adrenalin, je više za vrhunske igrače, mir je za one lošije, daje sigurnost, ali nerjetko i dosadu.

 

[Steinadler]

Osim da se umre, to jos niko nije izbegao. Zivot je naprosto odlaganje smrti.

Da, ali ne svojom voljom, ne mora. Naša volja, ne mora ništa.

 

[bmaxa]

Da, ali ne svojom voljom, ne mora. Naša volja, ne mora ništa.

Probaj svojom voljom da ne umres...

 

[Steinadler]

Probaj svojom voljom da ne umres.../

Makso, to "probaj" se odnosi na drugi domen, tj. na mogućnosti, a sa mogućnostima smo već ograničeni. Probaj znači možeš li, a moći ili mogu je aktivnost, a ne moram je pasivnost. Tako da i kada umrem, a nisam to želeo, probao sam, onda znači da nisam bio mogućnosti da ne umrem, tj. nisam mogao, sa druge strane nisam umro svojom voljom, jer nisam morao, što je 1/1 tačno.

 

[bmaxa]

Makso, to "probaj" se odnosi na drugi domen, tj. na mogućnosti, a sa mogućnostima smo već ograničeni. Probaj znači možeš li, a moći ili mogu je aktivnost, a ne moram je pasivnost. Tako da i kada umrem, a nisam to želeo, probao sam, onda znači da nisam bio mogućnosti da ne umrem, tj. nisam mogao, sa druge strane nisam umro svojom voljom, jer nisam morao, što je 1/1 tačno.

Znas kako jedini cin slobodne volje je da umres. Sve ostalo je uslovljeno, i nije pod kontrolom volje.

 

[Steinadler]

Znas kako jedini cin slobodne volje je da umres. Sve ostalo je uslovljeno, i nije pod kontrolom volje.

Odosmo sa teme skroz... tj. sa planova...
Slobodna volja je već treća tema. Moje jedino i logično gledište je da je volja u sklopu života, i tu mora biti, ne van toga, dok je taj čin oduzimanja istog krajnji akt slobodne volje, taj akt oduzima svaku drugu moć volji, ali čin slobodne volje je i najbanalniji čin, recimo, hodanje, sedenje i sl. zar to nije pod kontrolom slobodne volje? Objasni to malo Makso, lako je tebi samu sebe da shvatiš... :]

 

[Jasna]

Svesna, jeste, imamo moć da napustimo teren, da odlučimo, da izaberemo, kao što rekoh skoro, "ja ništa ne moram" i to je tačno, samo što van tog životnog terena nema ništa drugo! Svi smo ubačeni na teren zvani život, bez naše volje, sa već ustaljenim prirodnim fundamentalnim pravilima koja ne možemo mijenjati, da banalizujem sad, to je jednostavno opstanak i naše osnovne potrebe koje nas u suštini čine neslobodnim, zavisnim, ali živim! Ideju o slobodnom čini samo slobodan duh, onaj o kojem fantaziramo, ali on je ipak samo iluzija, jer duh će uvijek biti zarobljen u tijelu, zavistan, neslobodan, ograničen pravilima životne igre, jer drugačije ne može da opstane.
Druga stvar, na prirodni fundamentalni sistem, nakalemljeni su razni promenjivi podsistemi, naši sistemi, sistemi društva, sistemi u grupi, sistem u državi, i razni drugi sistemi koji se baziraju na nepromjenjivom prirodnom. Svi oni, sadrže pravila igre, koja odredjuju pobjednika ili gubitnika. Igra je borba. Za borbu je potrebna taktika, umeće, plan itd.

Sistem čovekom stvoren se ne zasniva na nepromenjivom, prirodnom.
Svaki je veštački i vrlo je promenljiv. Prirodni sistem je simbioza
i harmonija i on je nepromenljiv. Odnosno, možeš ga narušiti, ali
onda trpiš posledice, koje za cilj imaju da te navedu da odustaneš od
takve akcije.
Život je igra. Igra može i ne mora biti borba. Kada kažeš da je igra
borba, onda se podrazumeva da odustajanjem od borbe, odustaješ
od života. Ne. Samo odustaneš od borbe, prihvatiš da je tako kako
jeste i onda biraš svoju igru.

Zarobljen u telu? Šta to uopšte znači?
Kakve nam sve divne mogućnosti telo pruža. Ako uzmemo u obzir
njegove stvarne potrebe, a ne sve ono što nam se servira kao
potreba, telo onda nije ni malo zahtevno. Jednostavno je i skromno.

 

[LBarbara]

Ako je život borba, a jeste, kako onda funkcionišu planovi?
Ako bi pitali boksera ili bilo kojeg borca iz druge discipline pred borbu, kako planiraš da pobjediš protivnika, da li to ima smisla?

Pominjali smo na prethodnim temama, pre, tj. da inteligentni ljudi, koji imaju fokus na lijevu stranu jednakosti su često previše brižni, previše kalkulišu, dok je život varijabilan i nestabilan, tako da dok se matematička formula piše, brojevi se mijenjaju dok se računa, život jednostavno ima moć da ih podmeće i mijenja u trenutku, te često dolazi do pogrešnog rezultata, neočekivanog, samim tim i do raznih loših osjećanja i stanja, a sa druge strane ljudi manje inteligentni su više fokusirani na desnu stranu jednakosti, tj. na rezultat koji dolazi iz neke matematike koja se sama sabira, prihvataju to i idu dalje ne lupajući mnogo glavu, pa su nerjetko srećniji od ovih prvih.

Opet, nije pametno biti kao muva bez glave, bez ikakvog plana, a ni previše da se planira, biti u mjestu, gdje je mudrost? Kako vi to...?

Planirati buducnost...hmm..
Linearna jednacina sa dve nepoznate..imamo dakle jednu celu zelju, pet X nacina a tri Y nacina izbacujemo u startu zbog
moguceg nerealnog momenta pri realizaciji...znaci 1+5x-3y=1
Treba dakle stici do cilja, ispuniti sebi zelju...huh...tesko...

 

[coco bill]

Ako je život borba, kako si naslovio ovu temu, postavlja se pitanje s kim ili s čim se tačno boriš?
Naime, trebaš tačno znati šta/ko ti je protivnik, koje su njegove slabosti, a koje prednosti i tada možeš napraviti plan da se tome suprostaviš. Jer cilj je da pobediš i da protivnika/život staviš pod kontrolu.
Da sam na tvom mestu ja bih počeo od onoga što Indijci zovu Karma Yoga.

Karma Yoga je nauka delanja sa neidentifikovanjem. Suština ideje Karma Yoge je da se susretnemo jednako i sa prijatnim i neprijatnim stvarima. Znači, praktikovanjem Karma Yoge čovek ne teži neprestano da izbegne neprijatne stvari, kao što to ljudi obično čine. Život treba sresti sa neidentifikovanjem. Kada ovo postane moguće, život nam postaje učitelj; ni u kakvom drugom smislu život ne može postati učitelj, jer život uzet sam za sebe je besmislen, ali uzet kao vežba on postaje učitelj. Nije život taj koji je učitelj, već čovekov odnos kroz neidentifikovanje omogućava da život postane učitelj. Ništa ne može toliko promeniti biće kao ova praksa - naime, uzeti neprijatne stvari u životu kao vežbu. Bilo šta što deluje na biće odmah povećava našu snagu. Uzeti život sa neidentifikovanjem ne znači prazno postupanje, to znači postupanje iz stvarne osnove, iz cilja i iz razumevanja, a cilj je da život stavimo pod kontrolu.
Ja već dugo praktikujem ovu vežbu i mogu ti reći da se moj odnos prema životu iz korena promenio.

 

[Steinadler]

Sistem čovekom stvoren se ne zasniva na nepromenjivom, prirodnom.
Svaki je veštački i vrlo je promenljiv. Prirodni sistem je simbioza
i harmonija i on je nepromenljiv. Odnosno, možeš ga narušiti, ali
onda trpiš posledice, koje za cilj imaju da te navedu da odustaneš od
takve akcije.
Život je igra. Igra može i ne mora biti borba. Kada kažeš da je igra
borba, onda se podrazumeva da odustajanjem od borbe, odustaješ
od života. Ne. Samo odustaneš od borbe, prihvatiš da je tako kako
jeste i onda biraš svoju igru.

Zarobljen u telu? Šta to uopšte znači?
Kakve nam sve divne mogućnosti telo pruža. Ako uzmemo u obzir
njegove stvarne potrebe, a ne sve ono što nam se servira kao
potreba, telo onda nije ni malo zahtevno. Jednostavno je i skromno.

Život je u igru ubacio egzistenciju, elementarnu, osnovne potrebe koje održavaju život. Ja ne moram da pijem vodu, u tom slučaju brzo ću da odapnem jer odstupam osnovnog koncepta pravila igre, koja je u suštini direktno vezana za borbu tj. da se to sve obezbjedi, moju ili nekoga ko se bori za mene, jer smo zavisni, tako da ne bih ja to isključio olako. Rad je klasičan i najrasprostranjeniji metod borbe.
Duh je "zarobljen" u tijelu, jer ne može biti van njega.

 

[Steinadler]

Ako je život borba, kako si naslovio ovu temu, postavlja se pitanje s kim ili s čim se tačno boriš?
Naime, trebaš tačno znati šta/ko ti je protivnik, koje su njegove slabosti, a koje prednosti i tada možeš napraviti plan da se tome suprostaviš. Jer cilj je da pobediš i da protivnika/život staviš pod kontrolu.
Da sam na tvom mestu ja bih počeo od onoga što Indijci zovu Karma Yoga.

Karma Yoga je nauka delanja sa neidentifikovanjem. Suština ideje Karma Yoge je da se susretnemo jednako i sa prijatnim i neprijatnim stvarima. Znači, praktikovanjem Karma Yoge čovek ne teži neprestano da izbegne neprijatne stvari, kao što to ljudi obično čine. Život treba sresti sa neidentifikovanjem. Kada ovo postane moguće, život nam postaje učitelj; ni u kakvom drugom smislu život ne može postati učitelj, jer život uzet sam za sebe je besmislen, ali uzet kao vežba on postaje učitelj. Nije život taj koji je učitelj, već čovekov odnos kroz neidentifikovanje omogućava da život postane učitelj. Ništa ne može toliko promeniti biće kao ova praksa - naime, uzeti neprijatne stvari u životu kao vežbu. Bilo šta što deluje na biće odmah povećava našu snagu. Uzeti život sa neidentifikovanjem ne znači prazno postupanje, to znači postupanje iz stvarne osnove, iz cilja i iz razumevanja, a cilj je da život stavimo pod kontrolu.
Ja već dugo praktikujem ovu vežbu i mogu ti reći da se moj odnos prema životu iz korena promenio.

Delanje je borba, oružje je znanje, umeće i sl. Cilj je objava rata, potreban je plan, strategija i taktika za pobjedu...

Nije mi poznata ta tehnika Yoge, moguće je da ima odr. efekat.

 

[Jasna]

Život je u igru ubacio egzistenciju, elementarnu, osnovne potrebe koje održavaju život. Ja ne moram da pijem vodu, u tom slučaju brzo ću da odapnem jer odstupam osnovnog koncepta pravila igre, koja je u suštini direktno vezana za borbu tj. da se to sve obezbjedi, moju ili nekoga ko se bori za mene, jer smo zavisni, tako da ne bih ja to isključio olako. Rad je klasičan i najrasprostranjeniji metod borbe.
Duh je "zarobljen" u tijelu, jer ne može biti van njega.

Vodu i hranu je prilično lako obezbediti. Posebno ovde kod nas. Izvora na
svakom koraku, plodne zemlje u izobilju. Pa ta plodna zemlja zarasla u trnje,
a ljudi se u gradu bore li bore da prežive. Ja to ne razumem. Što su takvu
igru izabrali?