Život i rad u Sloveniji

Ja sam negdje pročitala da se dešava da odredjen broj ljudi koji su radili u Austriji i Njemačkoj odlaze u Sloveniju jer im je tamo, navodno, bolja plata. Meni je zanimljivo da je od ove akademske godine za sve studente kod nas u SA omogućena besplatna fakultativna nastava učenja slovenskog jezika u trajanju od šest semestara i da je odziv jako velik. Ja to tumačim kao znak da Slovenija nudi dobre uslove za život, jer inače ne bi bio tako veliki interes medju studentima za slovenščinu (slovenski jezik) Moj sin koji je takodjer student pohadja ovaj ciklus, pa mi je otuda i poznato.
 
Радио сам тамо још у студентским данима, па сам се вратио да завршим факултет. Доживео оба културна шока, како то зову. Кога шта занима, нека пита, ако знам што не би реко.

Нисам се вратио иако сам тамо стекао добре пријатеље. И плате им јесу јаче од наших. Вера ми је била проблем. У Марибору где сам живео још је била срушена и неподигнута поново велика Црква Светог Ћирила и Методија (срушили је Немци по окупацији). Тек више од деценије касније су је подигли, ал тад ми се више није ни ишло.

Човек који је млад може да куша срећу одласком. То је ко пресађивање дрвећа.
 
Ja bih rado živela u Sloveniji. Nekako mi je ceo radni vek ili bar 95% vezan manje više sa Slovenijom. Svake godine idem ili privatno ili poslovno tamo a neko kraće vreme od par meseci sam i živela tamo.
Meni se sviđa što je mala, ušuškana, ima sve što je meni bitno za život, prelepa je priroda, čista. Ljudi su uglavnom pitomiji, ako smem da kažem umereniji...
 
Наш народ има ону пословицу. "Свуда прођи - својој кући дођи".

Питали ме Словенци (који нису осетили оне ударе које и Србија - рат, санкције, транзиције, мафија.. и сл.) како живи народ у Србији? Како то мислите? (питам ја њих). Па то.. читамо у новинама. Плата 150 марака (тад још биле марке), а трошкови живота 300 марака. Одакле набаве људи тих додатних 150 марака. Раде два посла, кажем ја. Пошаљу им рођаци из иностранства. Словенци се замислили, па ће ме опет питати.. (темељан народ, паметан, лепо васпитан) а добро.. не може свако имати рођака у иностранству, нити бити способан за више послова у исто време. Шта раде такви људи?

Ја ни пет ни шест, (заиста ни секунда нисам размишљао, него ко из пушке): Ех, шта ће радити? Па ЦРКНУ ваљда.

Да сам рекао нешто вансеријски шокантно (иако би у то време сваки овдашњи тако реко, јер кад сам се вратио, остали домаћи вршњаци Срби су ми рекли да .. па то је то. Добро си реко. Како другачије? И ја би исто)... схватио сам по чудном мууууку, душевном потресу и изразу на њиховим лицима да их је то и шокирало и дубоко баш потресло.

Они то не могу, чини се да схвате. Да за њих ко народ нема ни вође неког, који пази на њи, ни међусобних веза солидарности и помоћи, него да је све - покидано у фронцле. Да је сваки удар који се прима до коске и балчака. Да смо ми Срби дежурни кривац силницима, ето, поново тупимо туђе сабље, сад економске.
 
Наш народ има ону пословицу. "Свуда прођи - својој кући дођи".

Питали ме Словенци (који нису осетили оне ударе које и Србија - рат, санкције, транзиције, мафија.. и сл.) како живи народ у Србији? Како то мислите? (питам ја њих). Па то.. читамо у новинама. Плата 150 марака (тад још биле марке), а трошкови живота 300 марака. Одакле набаве људи тих додатних 150 марака. Раде два посла, кажем ја. Пошаљу им рођаци из иностранства. Словенци се замислили, па ће ме опет питати.. (темељан народ, паметан, лепо васпитан) а добро.. не може свако имати рођака у иностранству, нити бити способан за више послова у исто време. Шта раде такви људи?

Ја ни пет ни шест, (заиста ни секунда нисам размишљао, него ко из пушке): Ех, шта ће радити? Па ЦРКНУ ваљда.

Да сам рекао нешто вансеријски шокантно (иако би у то време сваки овдашњи тако реко, јер кад сам се вратио, остали домаћи вршњаци Срби су ми рекли да .. па то је то. Добро си реко. Како другачије? И ја би исто)... схватио сам по чудном мууууку, душевном потресу и изразу на њиховим лицима да их је то и шокирало и дубоко баш потресло.

Они то не могу, чини се да схвате. Да за њих ко народ нема ни вође неког, који пази на њи, ни међусобних веза солидарности и помоћи, него да је све - покидано у фронцле. Да је сваки удар који се прима до коске и балчака. Да смо ми Срби дежурни кривац силницима, ето, поново тупимо туђе сабље, сад економске.
pa i nije se mnogo toga promenilo od tih vremena....
 
Prelepa zemlja,čista,zelena sa bistrim rekama,u kojem svi znaju srpsko hrvatski jezik.Plate dobre,regres minimum 1200e koji dobijaju i penzioneri,decji doplatak,pomoć za stare,besplatan prevoz za sve penzionere i slično.
Hrana duplo jeftinija nego kod nas,gorivo jeftinije,svi narodi žive u slozi i rade zajedno.Prava mala Jugoslavija...
 
Poslednja izmena:
najveci broj samoubistava u toj drzavi u poredjenju sa drugim zemljama u EU.
Словенци су само поштени, па објављују бројке. У Србији се то давно не бележи, не јавља, и чак у новинама изоставља. А приватно сваком мало сазнаш да је било негде, а новине нису јавиле.

Иначе сам прочитао да су у времену свеопштег карантина изгласали озакоњење содомије (наказних бракова). Након тога им биле оне поплаве.

Код нас биле након што је Патријарх у Новом Саду - палио менору.

Шта знам шта је ком боље свак за себе мора сам схватити. Ја Србију не бих мењо, ал нам се Србија мења ли мења. Народ почо живети антихришћански па га свашта сналази. Кидају му месо светске звери - јер спава "сном мртвијем" што рече Његош.
 
Чекај зар ти не смета што су Словенци наопак народ? Оно.. човека зову Господом, ("Господ Љубота, како сте кај? Јел гре почаси?"), а за Господа кажу Господин. Оно.. "гремо се помолити Господину"? То ваљда човеку треба да буде репер одма да је залуто негде... макар да се чиска, бриска и да су јаке плате, и савети латина за практичан живот верника да смо споља углађени, а унутра коме како буде.

Ће се изненадиш пај шта ти каже бата твој из Србије. Словенија да је доживела волке ломове (а доживела би само да је православна)... мислиш да би се још игде причо словеначки. Би мало морген. Него се снага Србије не види голим оком него срцем. Ал то не видиш у првом културном шоку (кад си тамо први пут па осто).

Ко срца нема - ето му белог света (па и Словеније) - нек иде и нек броји паре и песак морски. Па кад изброји - нек се врати.
 
Ja sanjam često jedno mesto
Mesto kakvog nema ni u snu
Visoke gore sa pogledom na more
A dole u dolini - gradići fini

Fini gradići u njima fini kafići
U njima fini mladići plešu po ceo dan

Ljudi su tamo pametni i zdravi
Voze bicikle i skakuću po travi

Parkovi su prepuni cveća i ozona
Pravila bontona su poznata svima

Vikendom se žene penju na planine
Vikendom se muževi penju na žene

Ljudi su tamo rumeni i plavi
Ko marljivi mravi rade dan i noć
A njihove lepe žene čekaju mene
I sanjaju da ću im uskoro doć'

Slovenija - zemlja mog sna
Slovenija - zemlja obećana
 
Чекај зар ти не смета што су Словенци наопак народ? Оно.. човека зову Господом, ("Господ Љубота, како сте кај? Јел гре почаси?"), а за Господа кажу Господин. Оно.. "гремо се помолити Господину"? То ваљда човеку треба да буде репер одма да је залуто негде... макар да се чиска, бриска и да су јаке плате, и савети латина за практичан живот верника да смо споља углађени, а унутра коме како буде.

Ће се изненадиш пај шта ти каже бата твој из Србије. Словенија да је доживела волке ломове (а доживела би само да је православна)... мислиш да би се још игде причо словеначки. Би мало морген. Него се снага Србије не види голим оком него срцем. Ал то не видиш у првом културном шоку (кад си тамо први пут па осто).

Ко срца нема - ето му белог света (па и Словеније) - нек иде и нек броји паре и песак морски. Па кад изброји - нек се врати.
Malo mi sve to glupavo sa mešanjem vere, nacije i sve to. Ljubljana je najbogatiji grad u Sloveniji a gradonačelnik je naš čovek i to već decenijama. Pitanje je kakva je zemlja i kako se živi. S obzirom da sam tu, napisao sam kako jeste. Iskreno. Da li će me zvati gospod, gospodin ili Ljubota, to me baš i zaboli, dokle god su ljubazni, prijatni i korektni. I još nešto, imaju svoj jezik, ali svi znaju naš i kad si njima u društvu ili u trgovinama, priča se srpski.
 
Malo mi sve to glupavo sa mešanjem vere, nacije i sve to. Ljubljana je najbogatiji grad u Sloveniji a gradonačelnik je naš čovek i to već decenijama. Pitanje je kakva je zemlja i kako se živi. S obzirom da sam tu, napisao sam kako jeste. Iskreno. Da li će me zvati gospod, gospodin ili Ljubota, to me baš i zaboli, dokle god su ljubazni, prijatni i korektni. I još nešto, imaju svoj jezik, ali svi znaju naš i kad si njima u društvu ili u trgovinama, priča se srpski.
brt to su lažni osmesi veruj mi.. znam ja to, prošo sam tu školu
više verujem Srbinu dok ti jb mater kroz zube nego uštogljenom Janezu kako mi se smeška pe derski!
 

Back
Top