Живот хришћана у Северној Кореји

Извор: Информативна протестантска агенција:
https://ipaprkc.org/2025/01/01/sjeverna-koreja-krscani-su-javni-neprijatelj-broj-jedan/

Северна Кореја: Хришћани су јавни непријатељ број један

Власти у Северној Кореји виде хришћанство као егзистенцијалну претњу комунистичкој држави, како је откривено у најновијем извештају Aid to the Church in Need, који описује третман резервисан за оне који су били у контакту са хришћанима у иностранству.

„Прогоњени и заборављени?“ Ово је оштар наслов извештаја из 2024. који је крајем октобра 2024. објавила Папска фондација за помоћ црквама у невољи (ACN), а који скреће пажњу на прогон хришћана у 18 земаља.

Симболичан је на много начина случај Демократске Народне Републике Кореје – или Северне Кореје, која је само по имену „демократска“ – где се грађани који су имали контакт са хришћанима у иностранству систематски смештају у затворске логоре.

Северна Кореја је тоталитарна држава којом непрекидно влада династија Ким од 1948. године, која је успоставила верзију комунизма која превазилази све што су Маркс, Енгелс и Лењин могли да замисле у свом политичком делиријуму. У таквом контексту тешко је доћи до тачне статистике о броју хришћана у земљи, који ACN ипак процењује на 0,38% становништва, односно нешто мање од 100.000 верника.

Па ипак, ову малу, демографски безазлену групу њени лидери сматрају претњом по безбедност државе, због чега су хришћани принуђени да иду у илегалу.

Како преноси агенција, становништво Северне Кореје се слаже са једном вером: „џуче, идеологијом марксистичке ’самопоуздања’ коју је створио оснивач земље Ким Ил Сунг“. Ова идеологија чини окосницу севернокорејског друштва и сви у земљи морају слепо да се повинују њеним принципима.

Како Фабиен Херберт примећује на сајту Les yeux du monde, „иако укључује методе индоктринације и терора стаљинистичког режима, доктрина Јуче Ким Ил Сунга спаја патриотизам повређен јапанском колонизацијом (1910/1945), уписујући севернокорејску борбу постколонијалну призму“.

У том контексту, Јуче је покренуо ревидирани декалог, Десет принципа, који превазилази стаљинизам како би нагласио квази-религијску послушност коју дугују „Великом вођи“, живом отелотворењу Великог брата Орвелове дистопије.

Како CNA извештава, „Да би побегли из земље, Севернокорејци често користе огромну границу од 880 миља са Кином. Ако успеју да прођу строго контролисану границу, бегунци морају да стигну до треће неоткривене границе, углавном Тајланда, и да поднесу захтев за азил у јужнокорејској амбасади, која ће их послати у Јужну Кореју.

„Међутим, они које ухвате кинеске власти враћају се у Северну Кореју. Према подацима Human Rights Watch-а, у априлу је влада Пекинга депортовала око 60 Севернокорејаца.

У свом извештају „Помоћ Цркви у невољи“ истиче посебан случај многих пребега „за које је утврђено да су комуницирали са хришћанима док су били ван земље“. Према наводима организације, „сви су послани у политичке затворске логоре, озлоглашене по грубом поступању према затвореницима“.

У извештају се наводи да док поново ухваћени бегунци углавном служе смањене казне, „за оне који су дошли у контакт са хришћанством – њихово затварање у политичке логоре ефективно значи доживотни затвор без условног отпуста“.

Папска фондација објашњава да се у Северној Кореји, која се „широко сматра најгором земљом на свету као хришћанин“, грађани процењују по њиховој лојалности систему, а „верници се аутоматски класификују као 'непријатељи' и подложни су акутном прогону. ”

У овоме се не може а да се не види немирни став владе који има искључиво Ким Џонг Ун — садашњи „велики вођа“ — који одражава знаке слабости тоталитаризма, који никада није успео да искорени све облике религије. — посебно хришћанство — на њеном тлу, и које се у сваком тренутку плаши да би могао поколебати.
 
Poslednja izmena:
Извор: Православни часопис Фома:
https://foma.ru/severokorejskie-hristiane-presleduyutsya-za-odno-lish-upominanie-o-boge.html

Севернокорејски хришћани прогоњени већ због самог помињања Бога

Хришћане у Северној Кореји прогоне власти због пуког помињања Бога, а такође им је забрањено да поседују и читају Библију, описано је у филму „Санг Чул“.

Кратки филм, који је креирала непрофитна организација „Глас мученика - Кореја” заједно са филмским студијом Grooters Productions, говори о пастору Хан Чунг Риолу, који је живео на граници између Кине и Северне Кореје, преноси прес служба организације.

Кинески пастор Хан, корејског порекла, служио је у цркви Чангбај, која се налази на граници две земље. Годинама је хранио и давао склониште на хиљаде Севернокорејаца.

Напомиње се да је најмање хиљаду Севернокорејаца сазнало за Исуса Христа од пастора Хана пре него што је убијен 2016.

Објављени филм, посебно, пружа податке о прогону становника Северне Кореје од стране власти због било каквог испољавања вере у Христа. Тако се каже о забрани помињања речи „Бог“, чувања и читања Библије.

Чак и обичан поглед у Библију, каже филм, може довести до хапшења и дуготрајног изгнанства у посебан логор. Осим тога, и они који говоре о Христу или Библији и они који слушају ове приче су у опасности од прогона.

Међутим, према творцима филма, пример пастора Кана само јача веру локалних хришћана, подсећајући их на друге земље у којима се прогоне Христови следбеници.

„Желимо да одамо почаст пастору Кана и његовом доприносу како би свет био инспирисан његовом храброшћу. „Желимо да се људи сећају жртава које су наша друга браћа и сестре у Христу поднели како би се обезбедило да се Јеванђеље проповеда у сваком углу планете“, рекао је Џон Грутерс, режисер у Grooters Productions.

 
Википедија на руском:
https://ru.m.wikipedia.org/wiki/Христианство_в_КНДР

Према истраживачком центру Pew, у Северној Кореји је 2010. живело 480.000 хришћана, што је чинило 2,0% становништва земље. Енциклопедија „Религије света“ Ј. Г. Мелтона процењује број хришћана 2010. године на 484 хиљаде верника.
...
Број православних хришћана у земљи процењује се на 0,0002% (50-60 људи), од којих су већина дипломате и позвани стручњаци из земаља са православном традицијом.
...
Тренутно, једина државно призната протестантска унија је Корејска хришћанска федерација. Према влади ДНРК, 12 хиљада људи су чланови федерације. У Пјонгјангу постоје 2 протестантске цркве.
Публикација Operation World наводи 350 хиљада парохијана илегалних протестантских заједница у Северној Кореји 2000. године. Према подацима истраживачког центра Pew, број протестаната у ДНРК је 2010. године достигао 440 хиљада. Већина њих су пентекосталци у својој доктрини и литургијској пракси.
...
Римокатолици: године 1960. Епархија Хамхунг је бројала 24.996 католика, 13 парохија, 27 свештеника и 16 монахиња. У епархији Пјонгјанг 1963. године било је 20 свештеника и 59 монаха.
Године 2002. било је од стране државе 800 регистрованих римокатолика у целој ДНРК.
 
Северна Кореја: Хришћани су јавни непријатељ број један

Kako sad to, a Rusi im glavni saveznici. Čak im šalju vojsku da im pomaže.

виде хришћанство као егзистенцијалну претњу комунистичкој држави

Haha, Putin: nice joke ;)
 
Храм Свете Тројице у Пјонгјангу (Руска православна Црква)

1737586313405.png
 
битно је да си ти "верник" па толико бринеш за Православље у "злој" Русији :mrgreen:
По чему је то Русија боља од Запада? Само по томе што нема геј параде и бракове. Друго је све исто (абортуса још и више, деце све мање исто као и на Западу, миграната све више, стављају се камере на све стране-свеопшта контрола, уводи дигитална рубља-збачи полако припрема укидање папирнатог новца итд.) Русија је део Запада.
 

Back
Top