Живиш са родитељима у касним 20-им? Јао ужас

Ако прабаба,прадеда умру ту су деда, баба,ако они умру ту су родитељи који кад напуне сто година умру те остајеш са браћом и сестрама под истим кровом јер је имовина подељена.
Заједница је заједница како год да окренеш,питање је једино са колико генерација у њој.
Одакле то наметање у економији где посла нема,пара нема да се такмичимо са суманутим америма или овима из Европске Уније.
Овај овде простор је стан на спрат или кућа на спратове или више кућа у дворишту,викендица на спрат,баш мало људи има пара да деци купи некретнину,плаћа рачуне,шаље храну и све што треба а то зове самосталност.
Ok,...neka sede onda i žive od nasledstva. Kome tako odgovara.
Ja pričam o tome šta se kod mene podrazumeva. Mani me života iz "praistorijskih zajednica", ovo je 21.vek.
Ako gledaš globalno, imaš i takve o kojima ti pričaš, imaš i one koji su došli negde, sa 20e u džepu i napravili imperije.
Deci treba pomoći onda kada treba, ali im ne treba rešavati sve životne probleme. Mnogo toga, moraće sami!
Osamostaljivanje je jednostavno, odraz zrelosti.
 
Poslednja izmena:
Tlo su izgubile android generacije,nase dede su davale zivote za slodobu a danas za pastetu se proda svako
Mislim da sam prvi koji je ovde pricao kako je plemensko okruzenje daleko zdravije za odrastanje dece od binarnog. I jeste. Zdravije okruzenje, blize nasoj prirodi antropoloski gledano, deca usvajaju vestine od drugih koji su im bliski maltene kao roditelji i td i td.
Medjutim. Svet se promenio. Tako je kako je. Nema nazad. Da je to bilo sve super, ne bi se tako lako promenio. I ne mislim na ovo gore. Vec tu ima puno drugih elemenata koji ukljucuju plemenski savez. Siroka tema.
 
Mislim da sam prvi koji je ovde pricao kako je plemensko okruzenje daleko zdravije za odrastanje dece od binarnog. I jeste. Zdravije okruzenje, blize nasoj prirodi antropoloski gledano, deca usvajaju vestine od drugih koji su im bliski maltene kao roditelji i td i td.
Zavisi kako gledaš na stvari, iz kog ugla plemenskog saveza i šta uzimaš za primer.
Čovek je jedino biće, kome treba puna godina dana da stane na svoje noge, to jest, da nauči hodati. Životinje to nauče mnogo ranije, ...krava tele uči da stoji na svoje noge i uporno ga uspravlja, dok mi decu od rođenja povijamo, ljuljamo, tepamo im i sl. To samo govori o tome da je nažalost, čovek najgore biće na planeti u pogledu osamostaljivanja za samostalan život.
Još u "pelenama" smo predodređeni da budemo zavisi od drugih, najduže od svih vrsta na planeti.
Kakav paradoks, homo sapiens ( navodno smo naprednija vrsta).
Vukovi žive u plemenu, to jest u čoporima, ali iz drugih razloga. To je odraz pripadnosti. Uče mladunce veoma rano, kako da opstanu sami u divljini. Mnogo je primera,...za zapitati se!
 
Ok,...neka sede onda i žive od nasledstva. Kome tako odgovara.
Нема ту одговара или не јер кад се задеси таква животна ситуација тако се живи,за друго нити неко зна нити се некоме дешава.
Ja pričam o tome šta se kod mene podrazumeva.
Зависи колико чега су ти обезбедили твоји,друго је то кад имаш шансе.
Mani me života iz "praistorijskih zajednica", ovo je 21.vek.

SSP: Srbija nije ekonomski šampion već četvrta najsiromašnija zemlja u Evropi​

https://n1info.rs/biznis/ssp-srbija...n-vec-cetvrta-najsiromasnija-zemlja-u-evropi/

Остави се приче о парама кад је ово стварност и зна се ко,како стиче много.

Ako gledaš globalno, imaš i takve o kojima ti pričaš,
Има их доста има их свуда јер су трошкови живота високи а плате или пензије ниске.
imaš i one koji su došli negde, sa 20e u džepu i napravili imperije.
То су бајке јер зна се ко стоји иза таквих појединаца,ал' нису тема овде.
Deci treba pomoći onda kada treba,
Треба имати шта да им се остави у наследство или бити богат да би ишли на факултете и остали да живе у граду,имали неку шансу да се удају,ожене у богате породице.
ali im ne treba rešavati sve životne probleme.
Не треба имати децу ако се нема пара јер је онда цео живот огроман проблем.
Mnogo toga, moraće sami!
А неће моћи ништа ако нису наследили нешто добро и онда ће проклињати дан кад су рођени од мајке која је на тај начин једино могла да се уда или од оца који је мислио да се живи од узвраћене љубави.
Osamostaljivanje je jednostavno, odraz zrelosti.
Одраз да су родитељи покојни нема ни браће ни сестара те мора тако а то је онај претежак живот јединаца или јединица који стварно страдају тешко.
Иначе,Цеца је деценијама живела са сестром Лидијом у заједници,Јокић живи у заједници са браћом,чак у Сомбору гради куће у једном дворишту за њега и браћу.
 
Мени је чак боље да уопште немам секс због тога што живим са родитељима него да радим по 12 сати 6 дана у недељи на ужасном послу да бих плаћао кирију (и свесно испадао бу*ала!) да бих мооожда могао да имам секс једном месечно са неким кога нон-стоп боли глава и ко ми нон-стоп звоца и коме морам вечито да се доказујем. А ако је то због чисте "самосталности" где неће бити никаквог секса, то је екстремна глупост коју су злонамерни људи наметнули као идеал. Како и да имам секс ако сам онако без слободног времена и под великим стресом?!


Моји преци су одувек живели у кућама где су били њихови родитељи и где су живели и њихови преци, ја сам свакако наследник куће у којој живим са родитељима, и то једини наследник :flert: А реално, ја се много везујем за места, нисам баш ни везан за родитеље, постоји и тако нешто као што је везивње за места, не бих могао дуго без своје собе и ентеријера на који сам навикао и где сам одрастао, ја непознате ствари често не волим па је то ризично за мој укус, осећао бих носталгију када бих се "осамосталио". Моја соба, мој кревет - највећа моја зона комфора и Ја.
 
Мени је чак боље да уопште немам секс због тога што живим са родитељима него да радим по 12 сати 6 дана у недељи на ужасном послу да бих плаћао кирију (и свесно испадао бу*ала!) да бих мооожда могао да имам секс једном месечно са неким кога нон-стоп боли глава и ко ми нон-стоп звоца и коме морам вечито да се доказујем. А ако је то због чисте "самосталности" где неће бити никаквог секса, то је екстремна глупост коју су злонамерни људи наметнули као идеал. Како и да имам секс ако сам онако без слободног времена и под великим стресом?!


Моји преци су одувек живели у кућама где су били њихови родитељи и где су живели и њихови преци, ја сам свакако наследник куће у којој живим са родитељима, и то једини наследник :flert: А реално, ја се много везујем за места, нисам баш ни везан за родитеље, постоји и тако нешто као што је везивње за места, не бих могао дуго без своје собе и ентеријера на који сам навикао и где сам одрастао, ја непознате ствари често не волим па је то ризично за мој укус, осећао бих носталгију када бих се "осамосталио". Моја соба, мој кревет - највећа моја зона комфора и Ја.
Ti si "vezan" za zonu komfora. To je teška iluzija, jer život je podložan promenama. Nigde ti neće pobeći ta soba, tako da imaš mesto u koje se uvek možeš vratiti.
Ne dozvoli, da ti zona komfora bude krajnja destinacija. Tako se ne raste u životu, nego stagnira.
Ne samo da je iluzija, već je najopasnija iluzija od svih koje postoje.
 
Poslednja izmena:
Ok, ali:
Osamostaljivanje krećeš da razmišljaš, organizuješ se i postavljaš prioritete. Učiš da kuvaš itd.

A ako živiš sa materom koja kuva i ocem koji čisti, šta tu naučiš? Samo je uredno oko tebe.

Samo će osamostaljivanje u 30im ili 40im biti teže i katastofalnije, no u 20im.
Zamisli, učiš da kuvaš, učiš ovo, ono, upoznaješ sebe...
Велика је мудрост то научити......
Ма ја делим мишљење да се треба осамосталити и научити да живиш сам, да функционишеш сам, то је данас предност на више нивоа ако то постигнеш, само не могу да прихватим да неко некоме о томе соли памет и да му намеће то или га омаловажава због тога. Потреба људи да се увлаче у туђ колосек је језива и све то тобож из најбоље намере, а у суштини само пумпају себи его у фазону "ја сам то постигао/постигла, ја сам изнад тебе и сад хоћу теби да објасним". Ето о томе се ради - о пумпању сопственог ега, ништа друго.

Не могу да замислим шта се дешава у главама људи који имају потребу да некоме говоре такве ствари. Чујеш да неко живи са родитељима и првом приликом му то набијеш на нос "ма брате мораш то да мењаш веруј ми". Као да тај не зна шта је најбоље за њега и шта мора да мења па је увек ту негде неки мудрац да му појасни "из најбоље намере" и то да претходно овај њему није ни затражио мишљење у вези тога већ је човек ето нашао за сходно да му то појасни.
 
Poslednja izmena:
Велика је мудрост то научити......
Ма ја делим мишљење да се треба осамосталити и научити да живиш сам, да функционишеш сам, то је данас предност на више нивоа ако то постигнеш, само не могу да прихватим да неко некоме о томе соли памет и да му намеће то или га омаловажава због тога. Потреба људи да се увлаче у туђ колосек је језива и све то тобож из најбоље намере, а у суштини само пумпају себи его у фазону "ја сам то постигао/постигла, ја сам изнад тебе и сад хоћу теби да објасним". Ето о томе се ради - о пумпању сопственог ега, ништа друго.

Не могу да замислим шта се дешава у главама људи који имају потребу да некоме говоре такве ствари. Чујеш да неко живи са родитељима и првом приликом му то набијеш на нос "ма брате мораш то да мењаш веруј ми". Као да тај не зна шта је најбоље за њега и шта мора да мења па је увек ту негде неки мудрац да му појасни "из најбоље намере" и то да претходно овај њему није ни затражио мишљење у вези тога већ је човек ето нашао за сходно да му то појасни.
Socijalno emotivno kognitivno zaostali i iskompleksirsni na ovaj ili onaj način.
Šta je tu nešto čudno.

Onda nisi dobro definisao temu.
Treba da glasi Kako se postaviti prema zabadanju noseva (u šta god)

Ovako može i da se tumači Da li je ok i dalje živeti sa roditeljima kasnim u 20-im.
 
Ok, ali:
Osamostaljivanje krećeš da razmišljaš, organizuješ se i postavljaš prioritete. Učiš da kuvaš itd.

A ako živiš sa materom koja kuva i ocem koji čisti, šta tu naučiš? Samo je uredno oko tebe.

Samo će osamostaljivanje u 30im ili 40im biti teže i katastofalnije, no u 20im.
Zamisli, učiš da kuvaš, učiš ovo, ono, upoznaješ sebe...
Поклони хиљаду евра месечно свакоме ко желиш да се осамостали,
оно петсто евра је кирија а остатак треба за далеко било нешто ако искрсне.Схвативши да немаш схватићеш да углавном многи немају пара ни до лекара да оду већ трпе,ни повратну карту да купе већ не путују а камоли да комплетно оду од свих.
Не,али стварно како нема размишљања да неко не уме сам или сама,навике су изграђене,живи се по њима и неће анонимни коментар нечији са интернета то да промени.
Како нема размишљања да неког треба издржавати целог живота те зашто ићи кад је и та особа обавезна да се води са собом,боље је у познатом окружењу.
Одакле идеја да се они који не могу оставе на милост и немилост сами,какав је то став уопште,где нас води као људска бића,да ли уопште људи могу да тако размишљају?
 
Zavisi kako gledaš na stvari, iz kog ugla plemenskog saveza i šta uzimaš za primer.
Čovek je jedino biće, kome treba puna godina dana da stane na svoje noge, to jest, da nauči hodati. Životinje to nauče mnogo ranije, ...krava tele uči da stoji na svoje noge i uporno ga uspravlja, dok mi decu od rođenja povijamo, ljuljamo, tepamo im i sl. To samo govori o tome da je nažalost, čovek najgore biće na planeti u pogledu osamostaljivanja za samostalan život.
Još u "pelenama" smo predodređeni da budemo zavisi od drugih, najduže od svih vrsta na planeti.
Kakav paradoks, homo sapiens ( navodno smo naprednija vrsta).
Vukovi žive u plemenu, to jest u čoporima, ali iz drugih razloga. To je odraz pripadnosti. Uče mladunce veoma rano, kako da opstanu sami u divljini. Mnogo je primera,...za zapitati se!
Da nam treba 18 godina da smo punoljetni ima prednosti jer ucimo 18 godina i iz istog razloga smo inteligentniji od ostalih vrsta np mladunce gorile sa 6 mjeseci je daleko pametnije od ljudskog sa 6 mjeseci ,razlika je sto razvoj gorile daleko prije stane i iz tog razloga pocinje da zaostaje za ljudima , ali to nema veze sa temom ,ako sa 30 godina jos sa roditeljima zivis je nenormalno u svakom pogledu.
 
Ево једна тема која се надовезу на ону "зашто се не жениш/удајеш".
Па што се не осамосталиш ? Цео живот планираш бити под мамином сукњом ? Која ће поћи за тобом ако живиш са татом и мамом ?
Јел су и вама постављали оваква питања док сте живели са родитељима ? И код мене у фирми има људи који у 30-им и даље живе са родитељима и мало, мало па трпе оваква питања, а тек што добијају савете то је посебна прича - "дигни кредит, шта чекаш? живот пролази".
Pa normalno je da pitaju nekog u 30im zasto se i dalje ponasa/živi kao tinejdzer.
Valjda moze da ima cimera ili decka/devojku pa da dele troskove i imaju svoj zivot/mir/obaveze.
 
Ja živim u kasnim 30im sa roditeljima. Jao užas :lol::sad2::hahaha:.
Je li treba da odem u postanare da dajem 30% plate na kiriju,10 - 20% na struju,vodu,plin...i od onih 50% što ostane da gulim argetu čitav mjesec ??
Neki savjet pametnjakovića sa krste ?
Treba da se iselis i kad vidis kako je tesko sa tvojom platom da zivis aktiviraces se i naci bolje placen Posao
 
Brak nije obavezan, po defoltu.
Ali,...osamostalili se jednostavno mora. Nema šta tu da čekaju do 50-e godine ( te devojku, te ženu, "Janka i Petka"...u redu je pomoći ukoliko se o tome radi.
Ako misle da žive sa kevom i ćaletom, da bi kupovali dobra kola i išli na skupa putovanja,...neće moći!
Kad je tip sa 20e došao u Švedsku i snašao se, mogu i "mamini sinovi" i "tatine princeze", da se osamostale.
Pa to u teoriji lijepo zvuči. U praksi je drugačije. U mom gradu od 15 000 stanovnika stanovi u novogradnji koštaju oko 1 500 evra po kvadratu. Dakle nov stan od 50 kvadrata je 75 000 evra. Realno ko kupuje na kredit od jedne plate to ne može bez 15 godina kredita. I to da se dobro napati. A zbog čega ili koga? Malo realnosti nam generalno ne bi falilo.
 
У граду гдје ја живим квадрат је 2500 евра а иде и до 3 хиљаде у новоградњи.
Плата у просјеку око 750 евра...послије 20 година рада...
Па ти дигни кредит...а банке деру с каматама...
 
Ja sam tek sa
Ево једна тема која се надовезу на ону "зашто се не жениш/удајеш".
Па што се не осамосталиш ? Цео живот планираш бити под мамином сукњом ? Која ће поћи за тобом ако живиш са татом и мамом ?
Јел су и вама постављали оваква питања док сте живели са родитељима ? И код мене у фирми има људи који у 30-им и даље живе са родитељима и мало, мало па трпе оваква питања, а тек што добијају савете то је посебна прича - "дигни кредит, шта чекаш? живот пролази".
Ne vidi šta koga zabole kako drugi žive.
 
Duznicko ropstvo jer svi hoce u Beograd ali u Aleksincu nije tesko osamostaliti se. Kada bi se vecina pomirila sa tim da nije za Beograd promenila bi se sira slika.
Ako izuzmemo par baš najsiromašnijih opština nigdje u Srbiji nekretninu ne možeš kupiti bez minimum 50 000 evra. U iole većem gradu bez 60,70 000 evra. Tako da...
 

Back
Top