majka mi je umrla pre skoro godinu dana, i zbog oceve psihicke situacije, a i zbog toga sto nije sposoban da se brine sam o sebi, ja sam se preselio kod njega... svoj stan izdajem.
tada sam ostao bez devojke, sa kojom samsasvim normalno ziveo, a drugu devojku nisam uspeo da ubedim da zivi u komuni sa mojim ocem
ja to sasvim kapiram, posto ne bih ni ja ziveo sa ocem/majkom neke devojke/zene.... do nisam dosao u ovu situaciju...te sada kapiram....donekle
sada je moje pitanje...sta nam je raditi sa roditeljima kada dojemo u situaciju da smo mi njima potrebni, a zbog toga nemamo svoj zivot?
ja imam 44 god, i cisto sumnjam da mogu da cekam jos deset god da osnujem prodicu?
da li je neko vec bio u slicnoj situaciji?
hvala unapred na konstruktivnim odgovorima!!!
tada sam ostao bez devojke, sa kojom samsasvim normalno ziveo, a drugu devojku nisam uspeo da ubedim da zivi u komuni sa mojim ocem
ja to sasvim kapiram, posto ne bih ni ja ziveo sa ocem/majkom neke devojke/zene.... do nisam dosao u ovu situaciju...te sada kapiram....donekle
sada je moje pitanje...sta nam je raditi sa roditeljima kada dojemo u situaciju da smo mi njima potrebni, a zbog toga nemamo svoj zivot?
ja imam 44 god, i cisto sumnjam da mogu da cekam jos deset god da osnujem prodicu?
da li je neko vec bio u slicnoj situaciji?
hvala unapred na konstruktivnim odgovorima!!!