Živeti zauvek kroz AI: nastavak svesti, a ne klon

[savasavanovic]

To je pretpostavka, ne činjenica. Ne postoji dokaz da bi svest „umrla“ ako se jedan neuron zameni. Ionako nam neuroni stalno umiru i menjaju se tokom života, a svest ostaje kontinuirana.
Ako bi se zamena radila postepeno, dok funkcija ostaje ista, nema jasnog razloga zašto bi se tok svesti odjednom prekinuo. Što se hormona tiče, to je samo pitanje interfejsa , veštački neuroni bi mogli da primaju iste signale.

Поставља се питање континуитета и идентитета свести, као и шта је сама свест.Да је само до старења мозга, човек би живео 150-200 година, али човек није само мозак, већ је мозак само један од органа.
Реалније је решење да се кроз напредак биологије и медицине, некако утиче да тело и у одраслом добу ствара нове неуроне по већој стопи, као у детињству и онда мозак не би био изложен деградацији.

Убацивање рачунара у главу сигурно није решење, без обзира што би се то радило постепено.

 

[savasavanovic]

"Живети заувек" је врло нељудски концепт, јер је пролазност у самој суштини човека.Наше комплетно искуство и идентитет су обликовани смртношћу и пролазношћу, личност сазрева када стекне свест о својој смртности(најчешће од 7-10 године).Човек са вештачким мозгом у глави, не би имао свест о својој смртности и био би на нивоу детета.

Јединка која не проживљава детињство, младост , одрасло доба, старост и смрт није човек него робот или рачунар .
Све што је живо, мора да умре.Оно што никада не може да умре није ни живо, део је неживе природе.

 

[LazaB]

Поставља се питање континуитета и идентитета свести, као и шта је сама свест.Да је само до старења мозга, човек би живео 150-200 година, али човек није само мозак, већ је мозак само један од органа.
Реалније је решење да се кроз напредак биологије и медицине, некако утиче да тело и у одраслом добу ствара нове неуроне по већој стопи, као у детињству и онда мозак не би био изложен деградацији.

Убацивање рачунара у главу сигурно није решење, без обзира што би се то радило постепено.

Postoje istraživanja koja pokazuju da se novi neuroni stvaraju i kod odraslih ljudi, ali u ograničenoj meri, i to ne rešava problem starenja celog mozga. Ideja sa veštačkim neuronima nije da se „ubaci računar u glavu“, već da se očuva funkcija neuronske mreže ako biologija više ne može da je održava.
Naravno da je razvoj biologije i medicine verovatno prvi korak. Ali ako je svest rezultat aktivnosti neuronske mreže, onda je u principu moguće da ta aktivnost postoji i na drugačijem supstratu, pod uslovom da se kontinuitet procesa ne prekine.

 

[celadon]

veštački neuroni bi mogli da primaju iste signale.

Odakle bi primali signale?
Kojim receptorima bi dobijali informacije iz spoljašnjeg sveta ako je telo umrlo?
Mozak je neraskidivo povezan sa svojim telom. Bez tela u kome je, ne bi dobijao kiseonik i energiju, ne bi se hladio, ne bi mu se, promenom hormonske aktivnosti, menjao doživljaj. Čak i da zamislimo jedan takav autonomni mozak bez tela, njegova aktivnost bi bila izolovana. Možda bi postojao unutrašnji kontinuitet, kao lična naracija ili sećanja, ali bez stvarnog iskustva spoljašnjeg sveta, teško je reći da li bi to bio život kao što ga mi poznajemo. Bio bi samo entitet zatvoren u sopstvenu savršenu mrežu već stečenih misli, bez posledica u svetu.

 

[celadon]

imaš milione ljudi koji su imali NDE iskustvo koje im je dokazalo da smrt nije kraj njihove svesti..

Neka ih bude i milijarda.
Međutim, svi oni su živi. Živi su sada, zato ti i govore, zato imaš informaciju.
Imali su osećaj da umiru, neku halucinaciju, ali su prebrodili krizu.
Drugim rečima, ovo ti pričaju ljudi koji nisu umrli.
Probaj da za iskustvo zagrobnog života pitaš onoga ko je već pokopan.

 

[savasavanovic]

Postoje istraživanja koja pokazuju da se novi neuroni stvaraju i kod odraslih ljudi, ali u ograničenoj meri, i to ne rešava problem starenja celog mozga. Ideja sa veštačkim neuronima nije da se „ubaci računar u glavu“, već da se očuva funkcija neuronske mreže ako biologija više ne može da je održava.
Naravno da je razvoj biologije i medicine verovatno prvi korak. Ali ako je svest rezultat aktivnosti neuronske mreže, onda je u principu moguće da ta aktivnost postoji i na drugačijem supstratu, pod uslovom da se kontinuitet procesa ne prekine.

Мозак нису само неурони и њихове везе, човек није само мозак и симулација мозга није исто што и прави мозак.

 

[Стари пароброд]

Naš mozak se stalno menja , neuroni, sinapse i molekuli se obnavljaju, ali mi osećamo kontinuitet svoje ličnosti. Ako svest proizlazi iz organizacije i aktivnosti mozga, moguće je postepeno zamenjivati biološke neurone veštačkim, jedan po jedan, bez prekida procesa. Na taj način tok tvoje svesti bi se nastavio, a ne bi nastao „klon“ — tvoja ličnost ostaje ista, samo na novom supstratu. Ovaj pristup istražuje kako bi kroz tehnologiju mogli produžiti život svesti bez gubljenja identiteta.

Што би рекли Спартанци: ”Ако”...
Али биће да ипак није тако

 

[LazaB]

Odakle bi primali signale?
Kojim receptorima bi dobijali informacije iz spoljašnjeg sveta ako je telo umrlo?
Mozak je neraskidivo povezan sa svojim telom. Bez tela u kome je, ne bi dobijao kiseonik i energiju, ne bi se hladio, ne bi mu se, promenom hormonske aktivnosti, menjao doživljaj. Čak i da zamislimo jedan takav autonomni mozak bez tela, njegova aktivnost bi bila izolovana. Možda bi postojao unutrašnji kontinuitet, kao lična naracija ili sećanja, ali bez stvarnog iskustva spoljašnjeg sveta, teško je reći da li bi to bio život kao što ga mi poznajemo. Bio bi samo entitet zatvoren u sopstvenu savršenu mrežu već stečenih misli, bez posledica u svetu.

Ne mora svest da bude odvojena od tela. Veštački neuroni ne podrazumevaju nužno „mozak u tegli“. Mogao bi postojati i veštački ili biološki održavan sistem koji obezbeđuje energiju, hlađenje, hormone i senzorne ulaze, isto kao što to telo danas radi.
Signali iz spoljnog sveta bi dolazili preko senzora koji rade isto što i naši receptori , kamera za vid, mikrofona za zvuk, hemijskih senzora za miris i ukus itd. Mozak već sada prima samo električne signale od čula, tako da je u principu moguće zameniti izvor tih signala.
Drugim rečima, pitanje tela je tehnički problem interfejsa, ne nužno prepreka da svest nastavi da funkcioniše.

 

[LazaB]

Мозак нису само неурони и њихове везе, човек није само мозак и симулација мозга није исто што и прави мозак.

To je tacno da mozak nisu samo neuroni, ali poenta ideje nije simulacija mozga u racunaru, vec zamena funkcije neurona jedan po jedan. Ako svaka jedinica radi istu stvar kao bioloski neuron i povezana je na isti nacin, onda se funkcija mreze ne menja.
U tom slucaju sistem i dalje nije “simulacija”, vec fizicka mreza koja obavlja istu obradu informacija kao originalni mozak.

 

[savasavanovic]

To je tacno da mozak nisu samo neuroni, ali poenta ideje nije simulacija mozga u racunaru, vec zamena funkcije neurona jedan po jedan. Ako svaka jedinica radi istu stvar kao bioloski neuron i povezana je na isti nacin, onda se funkcija mreze ne menja.
U tom slucaju sistem i dalje nije “simulacija”, vec fizicka mreza koja obavlja istu obradu informacija kao originalni mozak.

Замена једног по једног неурона, би потрајала 2700 година, ако би замена трајала 1 секунду.

 

[LazaB]

Замена једног по једног неурона, би потрајала 2700 година, ако би замена трајала 1 секунду.

Brzina zamene nije suštinski argument. Tehnologija ne mora da menja neurone jedan po jedan brzinom od jedne sekunde. U praksi bi se verovatno menjale ogromne grupe neurona paralelno, ili bi se proces odvijao mnogo brže na mikroskopskom nivou.
Poenta ideje je kontinuitet funkcije, ne tempo zamene. Ako mreža nastavlja da radi bez prekida dok se delovi postepeno menjaju, tok svesti bi se u principu mogao nastaviti bez obzira da li proces traje godine ili sate.