Živeti u prošlosti

[Džudi S]

Postoje ljudi koji se stalno sećaju svoje prošlosti. Više žive u njoj nego u sadašnjosti.

O budućnosti ne žele da razmišljaju. Sećaju se nekih lepih i nekih ružnih dana.

Ne mogu da prihvate da je prošlost stvarno prošlost i da treba da žive sada.

Šta mislite o ovim ljudima? Da li, po vašem mišljenju oni žive monotonim životom?

Da li ponekad, bar ponekad živite u prošlosti?







Fotografija sa sajta Unsplash.com

https://unsplash.com/

 

[Džudi S]

Moja prošlost, uprkos problemima, bila je lepa. Često uhvatim sebe kako razmišljam o prošlosti.

Ne znam da li je tu krivac anksioznost ili jednostavno vodim motonon život. Želim da razmišljam o sadašnjosti..pokušavam. To mi polako uspeva..jer želim..za sve je važna želja.

Ne osuđujem ljude koji žive u prošlosti, ali mislim da treba da shvate da imamo samo jedan život i da ga treba pametno iskoristiti.

 

[Џорџи]

Ziveti u mislima u proslosti ne znaci da fizicki nismo u sadasnjosti i da smo odsutni iz nje,sve je vise ljudi koji nemaju tv i ne zanimaju ih vesti

 

[andjelijaa]

Moja prošlost, uprkos problemima, bila je lepa. Često uhvatim sebe kako razmišljam o prošlosti.

Ne znam da li je tu krivac anksioznost ili jednostavno vodim motonon život. Želim da razmišljam o sadašnjosti..pokušavam. To mi polako uspeva..jer želim..za sve je važna želja.

Ne osuđujem ljude koji žive u prošlosti, ali mislim da treba da shvate da imamo samo jedan život i da ga treba pametno iskoristiti.

ne znam dal si citala knjigu Moc sadasnjeg trenutka,nije losa.

 

[Džudi S]

ne znam dal si citala knjigu Moc sadasnjeg trenutka,nije losa.

Nisam, ali sada vidim da se tu spominje meditacija, koju ja ne mogu da radim zbog zdravstvenih problema.

Zapravo, ja i posle toliko godina ne mogu da se naviknem da više ne vodim super-hiperaktivan život. Ali, nisam ja tema.

Da li misliš da ljudi mogu da razmišljaju uglavnom o sadašnjosti, uprkos tome što su u prošlosti vodili aktivan život?

Pitanje se odnosi na sve.

 

[Pinocchio]

Nisam, ali sada vidim da se tu spominje meditacija, koju ja ne mogu da radim zbog zdravstvenih problema.

Zapravo, ja i posle toliko godina ne mogu da se naviknem da više ne vodim super-hiperaktivan život. Ali, nisam ja tema.

Da li misliš da ljudi mogu da razmišljaju uglavnom o sadašnjosti, uprkos tome što su u prošlosti vodili aktivan život?

Pitanje se odnosi na sve.

Da, naravno da mogu.

Kada je osoba zadovoljna onda nema veze kakva je prošlost bila i kakvu budućnost očekuje. Živeti u momentu, trenutku, sadašnjosti je ono što nas čini zadovoljnim i mirnim.

 

[andjelijaa]

Nisam, ali sada vidim da se tu spominje meditacija, koju ja ne mogu da radim zbog zdravstvenih problema.

Zapravo, ja i posle toliko godina ne mogu da se naviknem da više ne vodim super-hiperaktivan život. Ali, nisam ja tema.

Da li misliš da ljudi mogu da razmišljaju uglavnom o sadašnjosti, uprkos tome što su u prošlosti vodili aktivan život?

Pitanje se odnosi na sve.

mislim da covek mora da razmislja o sadasnosti ako zeli da zivi..zasto ne bi smela meditaciju?

 

[mačka zagrebačka]

naravno da se svi ponekad prisjetimo prošlosti i nekih lijepih trenutaka ali ipak treba živjeti u sadašnjosti i biti svjestan da je prošlost iza nas a budućnost prilično neizvjesna tako da bi po meni fokus uvijek trebao biti na sadašnjosti s tek ponekim malim planom ili željom za budućnost

 

[ambidekster65]

naravno da se svi ponekad prisjetimo prošlosti i nekih lijepih trenutaka ali ipak treba živjeti u sadašnjosti i biti svjestan da je prošlost iza nas a budućnost prilično neizvjesna tako da bi po meni fokus uvijek trebao biti na sadašnjosti s tek ponekim malim planom ili željom za budućnost

Potpisujem mačkin post. Nemam ništa dodati, ni oduzeti.

 

[Manastirka]

Ne,...živim u sadašnjosti. Nisam mnogo ni nostalgična osoba po prirodi. Poenta je nažalost,...da svi dođemo nekad u vreme, kada živimo sećajući se upravo nje, te svoje prošlosti ( i to je ok, ko uopšte bude imao i tu privilegiju).

 

[крсташ]

Мени је ближе да живим у прошлости, него у будућности, јер је прошлост барем постојала. Друго, стари људи не могу да живе у будућности, као што то мисле неки млађи да могу, јер знају да је немогуће и да је то све илузија, а осим тога не знају да ли ће сутра осванути.

 

[bezimeni1]

Ја волим да живим у прошлости, у детињству, пре него што је дошло разочарање у људе, и пре него што су дошли образовање, посао, битка за место у друштву. Слушам музику из 90-их и раних 2000-их, купио сам Сегу (али ме неко време мрзи нешто да играм), и често размишљам о томе шта сам волео и шта се тада дешавало, и желим да се што више присећам детаља, размишљам о старој кући, свашта из ранијег периода желим да унесем у садашњи живот, желим да имам радно време исто онакво као кад сам ишао у школу, да лежем и будим се исто као што сам онда, да једем исте ствари, итд.

Можда не живим тако увек али то ме онако освежи. Ако и не размишљам о прошлости, увек живим у некој машти. Волим да путујем кроз време а и кроз места у својим мислима, и да размишљам да ли је нешто од тога повезано са мном. Ја у садашњости немам ама баш ништа лепо, само лоше, а будућност исто доноси лоше, старост, болести, још већу усамљеност и безизлазност, итд.

 

[The_Night_Hawk]

Ја живим у садашнјости.
Из прошлости понекад узмем понеко искуство да не поновим исте грешке...
А будућност? Ионако је нико не зна...нити ће...
стога о њој уопште не размишљам...

 

[Bobib]

Nekako mi se cini da se sadasnjost sastoji od proslosti i buducnosti. To jest da sada zivimo posledice svojih dela iz proslosti i da sada planiramo svoju buducnost.

 

[Nina]

Pogledajte prilog 1601084
Postoje ljudi koji se stalno sećaju svoje prošlosti. Više žive u njoj nego u sadašnjosti.

O budućnosti ne žele da razmišljaju. Sećaju se nekih lepih i nekih ružnih dana.

Ne mogu da prihvate da je prošlost stvarno prošlost i da treba da žive sada.

Šta mislite o ovim ljudima? Da li, po vašem mišljenju oni žive monotonim životom?

Da li ponekad, bar ponekad živite u prošlosti?







Fotografija sa sajta Unsplash.com

https://unsplash.com/

Secam se mnogih delova prošlosti ali ne živim u njoj...živim za danas
Oni koji nisu u stanju da se oslobode prošlosti i zarobljeni žive u njoj imaju težak život

 

[Džudi S]

Nekako mi se cini da se sadasnjost sastoji od proslosti i buducnosti. To jest da sada zivimo posledice svojih dela iz proslosti i da sada planiramo svoju buducnost.

Slažem se. U sadašnjosti se družimo sa nekim prijateljima, poznanicima koje smo upoznali u prošlosti, npr, a takođe pravimo neke planove za budućnost.

I prošlost i sadašnjost i budućnost, duga ili relativno kratka, sve je to deo našeg života.

Ne mogu da razmišljam o budućnosti, jer ne želim da imam velike planove..pokvare se ponekad..

 

[*pustinjakinja]

"Živeti u prošlosti" lično doživljavam kao metaforu.
Prvo, i da se hoće, u juče nema fizičkog pristupa.
Da li ćemo se sećati, čega, koga...to je druga priča.
Malo ko da nema uspomena i sećanja i da baš nikad ne "vrati film" i napravi retrospektivu bilo trenutka, bilo čitavog života.
Samo po sebi, jedna dobra retrospektiva i nije na odmet.
Mene čine i moja prošlost i sadašnjost, teško da bih bez prošlosti bila baš ovo što jesam.
Sutra...videćemo, možda metafor sutra ne bude metafora.

 

[Џорџи]

Koliko se ljudi vraca na ognjiste na dedovinu posle nekog gastarbajterstva,pa da ih sahrane odakle poticu,sta je covek bez uspomena i takvih ciljeva