- Poruka
- 18.781
Stotine briga i bolesti vise i nama o vratovima i to moramo uvek znati...razumevati, ukazivati i opraštati... i tako uvek... dok ne postanemo bolji."Bio sam jutros u Balkanskoj ulici, žena mi je dala tašnu na bojenje pa me je poslala da je dignem. Vidim, uz brdo ide starija žena, vodi za ruku lepu devojčicu od četiri-pet godina, plava, s kikicama i crvenim mašnicama. Primetio sam je, podsetila me na Milicu, moju ćerku, ostavio sam je u vatri. Kad, žena što je vodi za ruku, posrnu, nespretno udari u šaht što je virio iz asfalta, zadrža se da ne padne, ne ispusti i ne prosu ni ceker u drugoj ruci. Ništa, sitna, obična nezgoda, bez posledica. Ali se žena razbesne i stisnutom šakom udari devojčicu nekoliko puta u potiljak i u leđa. -Što ne gledaš - vikala je ljutito - još ću i tebe da vučem uzbrdo! Devojčica je začuđeno pogledala u ženu, valjda baku ili kućnu pomoćnicu, i sagla glavu uvređeno. Bilo mi je žao i hteo sam da kažem ženi da je bila nepravedna prema detetu a onda sam pomislio da joj se stotinu briga obesilo o vrat u tom času, možda je muči bolest, možda misli na skupoću i na život koji postaje sve teži, ili ne zna šta će sutra za ručak, brine se za decu ili unuke koji je ne slušaju, posvađala se sa snahom ili zetom, ko zna kakvo joj se kamenje navalilo na dušu, i nakupljeni jad je izlila na nevinu devojčicu. Tako bi možda udarila banderu ili zid, iako zna da nisu krivi, samo da olakša svojoj muci, ili izmišlja krivicu da svome rasterećenju da smer."
Meša Selimović
Hvala na ovakvom Meši Selimoviću