Osho: "Telo se sastoji od tame, dok se duša sastoji od svetla i tamo gde se ta tama i ta svetlost sretnu, to je teritorija razuma. Samim tim razum u sebi poseduje malo tame i malo svetlosti; zato je razum uvek napregnut i razapet između ta dva različita pravca."
*
Bhagavad-gita (7.6-7): "Sva kreirana bića imaju izvor u ove dve prirode (niža i viša Božija energija). Od svega materijalnog i svega duhovnog u ovom svetu, znaj sigurno da sam ja oboje i stvaralac i rušilac. O pobedniče bogatstva, nema više istine od Mene. Sve se oslanja na Mene kao biseri na koncu."
***
Živa bića su aktivna dok su nežive stvari, i pored različitih oblika i materijalnih sastava, pasivne. Ne razvijaju se. Čak je i kod biljaka, koje imaju samo instinkt samoodržanja, prisutna stalna promena. Nastaju, razmožavaju se i nestaju iz fizičkog sveta.
Time se nameću pitanja: Zašto su živa bića aktivna, a nežive stvari pasivne kada su oboje materijalni? Ako materija ima svojstvo inteligentne aktivnosti i razvoja, zašto je nemaju nežive stvari? Zbog čega tu osobinu imaju samo materijalna tela sa svešću?
Iz odgovora jasno proizilazi da je suština života i razvoja svest, a ne materija. Svest se mora uključiti u razmatranje univerzuma ukoliko se nastoji odgonetnuti misterija njegovog nastanka. Dekart je, još u 17 veku, uočio mehanički (nesvesni) karakter energetske aktivnosti koja utiče na promenu materijalnog oblika, dok je Njutn mehaničko funkcionisanje univerzuma postavio kao temelj nauci. Medjutim, kvantnom fizikom je uočeno da uzročno posledične, mehaničke zakonitosti nisu jedine, već da postoje i drugačije, suptilnije. Njihovo dejstvo na tela ostaje izvan domena istaživanja i razumevanja.
To je značajno otkriće. Ukazuje na postojanje nefizičke, inteligentne sfere koja egzistira uporedo sa fizičkom, a koju mnoge religije nazivaju duhovnom. Na primer, u gnosticizmu fizička dimenzija je shvaćena kao imitacija (ili nešto kao simulacrum) višeg nivoa stvarnosti. Simulacrum potiče od latinske reči simulare. Naziv se prvi put pojavio u engleskom jeziku u 16 veku. Krajem 19 veka dobija značenje nečeg lažnog, inferiornog ili kopije bez sadržaja i kvaliteta originala.
Materija i energija se tumače kao projekcije žive, svesne suštine koja umesto oblika ima različita stanja. Nama je dostupna samo pojava i interakcija materijalnih elemenata. Možemo promatrati gradnju i razgradnju tela, ali ne i transformaciju svesti ili promenu njenih stanja. Zbog toga je nastala iluzija konačnosti i prolaznosti života i postojanja.
Za Platona je fizička dimenzija sekundarna, a duhovna primarna. Duhovna je savršeni svet Ideja, oličenje smisla, sklada i harmonije, dok je fizička nesavršena kopija toga sveta. Njihovom interakcijom se stvara inteligencija na koju deluju obe zakonitosti.
Hrišćanska legenda o bogu i Luciferu govori o nastanku fizičke dimenzije iz nefizičke. Lucifer (lat.) znači nosilac svetlosti. U hrišćanstvu predstavlja palog andjela i lažnog vesnika svetla. Poistovećuje se Sotonom/djavolom, a podudara se demijurgom u gnosticizmu. On je, takodje, smatran oličenjem zla, ali mu se pripisuju i izvrsni kvaliteti.
Reč demijurg je grčkog porekla i znači graditelj, zanatlija. Platon ga definiše kao životni princip materijalnog sveta i umetnika koji oblikuje kosmos mešajući vodu, vatru, vazduh i zemlju. Predstavlja ga kao više i starije božanstvo od svih što učestvuju u oblikovanju telesne građe živih bića.
Prema mitologiji Lucifer je bio najsposobniji božiji anđeo. Isteran je s neba pošto je došao u sukob s bogom. Rezultat tog proterivanja je bio Luciferov pad iz Idejne (nebeske) sfere smisla i zajedništva u nižu, razjedinjenu fizičku (zemaljsku) sferu u kojoj osniva carstvo. Lucifer padom postaje zao. Njegovo carstvo je sušta suprotnost božijem carstvu dobra. Međutim, takva suprotnost omogućava interakciju kojom bog, kao suština postojanja, postiže kontinualan razvoj.
Po drugoj verziji Lucifer se dobrovoljno iz više sfere, kada se za to ukazala potreba u božijem planu, spustio u nižu sferu da bi omogućio promene i razlike koje su neophodne za kontinuitet i razvoj smisla. Ali, odvajanjem od boga ili smisaone celovitosti dolazi do degradacije Luciferove svesti. Zbog toga postaje ograničen i destruktivan. Silaskom u Luciferovo carstvo i radjanjem u telu ljudi dobijaju destruktivan nagon (Telesnu svest) dok je veza s bogom u nadsvesnoj Duhovnoj svesti zajedništva i ljubavi.
To bi ukratko bio sadržaj verzija sa veoma pronicljivom simbolikom. U legendi su bogu (suštini postojanja) date nefizičke karakteristike, dok Luciferovim padom nastaje fizička dimenzija. Nefizičko, nemanifestovano postojanje je apsolutna bezobličnost i nevidljivost tako da u poredjenju s manifestovanim/vidljivom/fizičkim izgleda kao nepostojanje. Ali, upravo je pojavno nepostojanje (fizičko ništavilo/praznina) suštinska svesna punoća koja stvara i održava različite pojave i oblike.
Nefizičko je sveobuhvatni, nemanifestovani smisao ili potencijal manifestovane, fizičke realizacije. Potencijal je uvek jedinstvena celovitost, dok se realizacija materijalnošću rasparčava u mnoštvo individualnih pojava ili tela i svesti. Realizovana manifestacija nikada u potpunosti ne može shvatiti svoj viši nerealizovani potencijal jer realizacijom postaje nešto drugo. Lao Tzu je to predstavio izjavom: "Onaj koji zna, ne govori. Onaj koji govori, ne zna."
To se često bukvalno interpetira. Smatra se da su ljudi koji ćute pametniji od onih koji govore ili da se ćutanjem i meditacijom postiže prosvetljenje. Značenje je mnogo dublje. Govor je zvuk, manifestacija ili fizička sfera pojava, dok je bezvučnost nemanifestovana, nefizička sfera suštine. Ljudi dolaskom u fizičku sferu postaju ograničeni telom. Nijedan čovek ne može u celosti znati i obuhvatiti višu, bezgraničnu, duhovnu suštinu. Snaga takve sveobuhvatnosti bi raznela telo. Može je samo delimično i povremeno spoznavati. Treba biti oprezan s onima koji tvrde da su "probudjeni" i da su postigli apsolutno, konačno razumevanje. Ponekad je u pitanju prikrivena arogantnost koje ni sami nisu svesni, a nekada jednostavno manipulacija radi materijalne koristi.
Naravno da ima genijalnih ljudi s dalekovidim umom koji idu ispred svoga vremena i od kojih se može dosta naučiti. Medjutim, nijedan čovek nije savršen i imun na greške. Ne treba nikoga idealizovati niti se ičije mišljenje treba slepo, nepromišljeno prihvatati. Potrebno ga je dobro razmotriti i proceniti pre nego što se asimilira sa vlastitim.
Suprotnost je neophodna za razvoj i opstanak života/smisla jer stvara interakciju. Bez promene i pokreta postojalo bi samo besmisleno, nesvesno mrtvilo. Kada iz nemanifestovane suštine iskrsne misao sledi manifestacija, a time i zvuk/govor koji stvara promene u realizovanom svetu, ali i u potencijalu. Drugačija realizacija uvek vodi ka drugačijem potencijalu i obrnuto.
A. C. Bhaktivedanta Svami Prabhupada nastanak živih bića interpretira kao interkciju više, "duhovne energije" s nižom, "materijalnom energijom": "Prema tome sve pojave u ovom materijalnom svetu su jednostavno interkcija više, duhovne energije vrhovnog Boga s njegovom nižom, materijalnom energijom. Materijalna energija je poznata kao ksetra ili polje aktivnosti, a duhovna energija je poznata kao ksetra-jna ili znanje polja aktivnosti. Sve različite vrste živih bića s njihovim različitim karakteristikama su proizvedene interakcijom ksetra i ksetra-jna. Energetski princip, kontrolor obe ove energije je Supreme Personality of Godhead, Krsna. On mora biti priznat kao krajnji uzrok kreacije, održivač i rušilac ove kosmičke manifestacije".
To tumačenje ima dosta sličnosti sa hrišćanskim koje navodi da inteligencija nastaje kontaktom Telesne (Luciferove/zemaljske) svesti u fizičkom obliku s nefizičkom, nebeskom ili duhovnom sferom. U zavisnosti od Telesne svesti, koja stvara fizički oblik/telo, zavisi i kontakt s duhovnim, a time i kvalitet inteligencije.
Na primer, drugačiji telesni oblik psa, delfina, majmuna ima drugačiju inteligenciju. Ljudi s mongolizmom imaju prekobrojni hromozom na 21-om paru telesnih hromozoma. To im daje karakterističan telesni oblik. Naziv mongolizam je i nastao zbog kosih očiju. Njihova Telesna svest uspostavlja drugačiju konekciju s duhovnom sferom. Zato imaju i drugačiju inteligenciju.
Nežive stvari nemaju interakciju sa nefizičkom Idejom/uzorom po kojem su oblikovane. Živa bića imaju. Interakcijom postaju mešavina fizičkog i nefizičkog. Time nastaje i novi oblik postojanja koji se manifestuje kao život unutar materijalnih tela.
*
Bhagavad-gita (7.6-7): "Sva kreirana bića imaju izvor u ove dve prirode (niža i viša Božija energija). Od svega materijalnog i svega duhovnog u ovom svetu, znaj sigurno da sam ja oboje i stvaralac i rušilac. O pobedniče bogatstva, nema više istine od Mene. Sve se oslanja na Mene kao biseri na koncu."
***
Živa bića su aktivna dok su nežive stvari, i pored različitih oblika i materijalnih sastava, pasivne. Ne razvijaju se. Čak je i kod biljaka, koje imaju samo instinkt samoodržanja, prisutna stalna promena. Nastaju, razmožavaju se i nestaju iz fizičkog sveta.
Time se nameću pitanja: Zašto su živa bića aktivna, a nežive stvari pasivne kada su oboje materijalni? Ako materija ima svojstvo inteligentne aktivnosti i razvoja, zašto je nemaju nežive stvari? Zbog čega tu osobinu imaju samo materijalna tela sa svešću?
Iz odgovora jasno proizilazi da je suština života i razvoja svest, a ne materija. Svest se mora uključiti u razmatranje univerzuma ukoliko se nastoji odgonetnuti misterija njegovog nastanka. Dekart je, još u 17 veku, uočio mehanički (nesvesni) karakter energetske aktivnosti koja utiče na promenu materijalnog oblika, dok je Njutn mehaničko funkcionisanje univerzuma postavio kao temelj nauci. Medjutim, kvantnom fizikom je uočeno da uzročno posledične, mehaničke zakonitosti nisu jedine, već da postoje i drugačije, suptilnije. Njihovo dejstvo na tela ostaje izvan domena istaživanja i razumevanja.
To je značajno otkriće. Ukazuje na postojanje nefizičke, inteligentne sfere koja egzistira uporedo sa fizičkom, a koju mnoge religije nazivaju duhovnom. Na primer, u gnosticizmu fizička dimenzija je shvaćena kao imitacija (ili nešto kao simulacrum) višeg nivoa stvarnosti. Simulacrum potiče od latinske reči simulare. Naziv se prvi put pojavio u engleskom jeziku u 16 veku. Krajem 19 veka dobija značenje nečeg lažnog, inferiornog ili kopije bez sadržaja i kvaliteta originala.
Materija i energija se tumače kao projekcije žive, svesne suštine koja umesto oblika ima različita stanja. Nama je dostupna samo pojava i interakcija materijalnih elemenata. Možemo promatrati gradnju i razgradnju tela, ali ne i transformaciju svesti ili promenu njenih stanja. Zbog toga je nastala iluzija konačnosti i prolaznosti života i postojanja.
Za Platona je fizička dimenzija sekundarna, a duhovna primarna. Duhovna je savršeni svet Ideja, oličenje smisla, sklada i harmonije, dok je fizička nesavršena kopija toga sveta. Njihovom interakcijom se stvara inteligencija na koju deluju obe zakonitosti.
Hrišćanska legenda o bogu i Luciferu govori o nastanku fizičke dimenzije iz nefizičke. Lucifer (lat.) znači nosilac svetlosti. U hrišćanstvu predstavlja palog andjela i lažnog vesnika svetla. Poistovećuje se Sotonom/djavolom, a podudara se demijurgom u gnosticizmu. On je, takodje, smatran oličenjem zla, ali mu se pripisuju i izvrsni kvaliteti.
Reč demijurg je grčkog porekla i znači graditelj, zanatlija. Platon ga definiše kao životni princip materijalnog sveta i umetnika koji oblikuje kosmos mešajući vodu, vatru, vazduh i zemlju. Predstavlja ga kao više i starije božanstvo od svih što učestvuju u oblikovanju telesne građe živih bića.
Prema mitologiji Lucifer je bio najsposobniji božiji anđeo. Isteran je s neba pošto je došao u sukob s bogom. Rezultat tog proterivanja je bio Luciferov pad iz Idejne (nebeske) sfere smisla i zajedništva u nižu, razjedinjenu fizičku (zemaljsku) sferu u kojoj osniva carstvo. Lucifer padom postaje zao. Njegovo carstvo je sušta suprotnost božijem carstvu dobra. Međutim, takva suprotnost omogućava interakciju kojom bog, kao suština postojanja, postiže kontinualan razvoj.
Po drugoj verziji Lucifer se dobrovoljno iz više sfere, kada se za to ukazala potreba u božijem planu, spustio u nižu sferu da bi omogućio promene i razlike koje su neophodne za kontinuitet i razvoj smisla. Ali, odvajanjem od boga ili smisaone celovitosti dolazi do degradacije Luciferove svesti. Zbog toga postaje ograničen i destruktivan. Silaskom u Luciferovo carstvo i radjanjem u telu ljudi dobijaju destruktivan nagon (Telesnu svest) dok je veza s bogom u nadsvesnoj Duhovnoj svesti zajedništva i ljubavi.
To bi ukratko bio sadržaj verzija sa veoma pronicljivom simbolikom. U legendi su bogu (suštini postojanja) date nefizičke karakteristike, dok Luciferovim padom nastaje fizička dimenzija. Nefizičko, nemanifestovano postojanje je apsolutna bezobličnost i nevidljivost tako da u poredjenju s manifestovanim/vidljivom/fizičkim izgleda kao nepostojanje. Ali, upravo je pojavno nepostojanje (fizičko ništavilo/praznina) suštinska svesna punoća koja stvara i održava različite pojave i oblike.
Nefizičko je sveobuhvatni, nemanifestovani smisao ili potencijal manifestovane, fizičke realizacije. Potencijal je uvek jedinstvena celovitost, dok se realizacija materijalnošću rasparčava u mnoštvo individualnih pojava ili tela i svesti. Realizovana manifestacija nikada u potpunosti ne može shvatiti svoj viši nerealizovani potencijal jer realizacijom postaje nešto drugo. Lao Tzu je to predstavio izjavom: "Onaj koji zna, ne govori. Onaj koji govori, ne zna."
To se često bukvalno interpetira. Smatra se da su ljudi koji ćute pametniji od onih koji govore ili da se ćutanjem i meditacijom postiže prosvetljenje. Značenje je mnogo dublje. Govor je zvuk, manifestacija ili fizička sfera pojava, dok je bezvučnost nemanifestovana, nefizička sfera suštine. Ljudi dolaskom u fizičku sferu postaju ograničeni telom. Nijedan čovek ne može u celosti znati i obuhvatiti višu, bezgraničnu, duhovnu suštinu. Snaga takve sveobuhvatnosti bi raznela telo. Može je samo delimično i povremeno spoznavati. Treba biti oprezan s onima koji tvrde da su "probudjeni" i da su postigli apsolutno, konačno razumevanje. Ponekad je u pitanju prikrivena arogantnost koje ni sami nisu svesni, a nekada jednostavno manipulacija radi materijalne koristi.
Naravno da ima genijalnih ljudi s dalekovidim umom koji idu ispred svoga vremena i od kojih se može dosta naučiti. Medjutim, nijedan čovek nije savršen i imun na greške. Ne treba nikoga idealizovati niti se ičije mišljenje treba slepo, nepromišljeno prihvatati. Potrebno ga je dobro razmotriti i proceniti pre nego što se asimilira sa vlastitim.
Suprotnost je neophodna za razvoj i opstanak života/smisla jer stvara interakciju. Bez promene i pokreta postojalo bi samo besmisleno, nesvesno mrtvilo. Kada iz nemanifestovane suštine iskrsne misao sledi manifestacija, a time i zvuk/govor koji stvara promene u realizovanom svetu, ali i u potencijalu. Drugačija realizacija uvek vodi ka drugačijem potencijalu i obrnuto.
A. C. Bhaktivedanta Svami Prabhupada nastanak živih bića interpretira kao interkciju više, "duhovne energije" s nižom, "materijalnom energijom": "Prema tome sve pojave u ovom materijalnom svetu su jednostavno interkcija više, duhovne energije vrhovnog Boga s njegovom nižom, materijalnom energijom. Materijalna energija je poznata kao ksetra ili polje aktivnosti, a duhovna energija je poznata kao ksetra-jna ili znanje polja aktivnosti. Sve različite vrste živih bića s njihovim različitim karakteristikama su proizvedene interakcijom ksetra i ksetra-jna. Energetski princip, kontrolor obe ove energije je Supreme Personality of Godhead, Krsna. On mora biti priznat kao krajnji uzrok kreacije, održivač i rušilac ove kosmičke manifestacije".
To tumačenje ima dosta sličnosti sa hrišćanskim koje navodi da inteligencija nastaje kontaktom Telesne (Luciferove/zemaljske) svesti u fizičkom obliku s nefizičkom, nebeskom ili duhovnom sferom. U zavisnosti od Telesne svesti, koja stvara fizički oblik/telo, zavisi i kontakt s duhovnim, a time i kvalitet inteligencije.
Na primer, drugačiji telesni oblik psa, delfina, majmuna ima drugačiju inteligenciju. Ljudi s mongolizmom imaju prekobrojni hromozom na 21-om paru telesnih hromozoma. To im daje karakterističan telesni oblik. Naziv mongolizam je i nastao zbog kosih očiju. Njihova Telesna svest uspostavlja drugačiju konekciju s duhovnom sferom. Zato imaju i drugačiju inteligenciju.
Nežive stvari nemaju interakciju sa nefizičkom Idejom/uzorom po kojem su oblikovane. Živa bića imaju. Interakcijom postaju mešavina fizičkog i nefizičkog. Time nastaje i novi oblik postojanja koji se manifestuje kao život unutar materijalnih tela.
Samo bih skrenuo pažnju na 3 stvari:
Sve izvire iz sveta ideja, ali to Sve se istovremeno gubi, nestaje bestragom u silaznoj putanji ka svetu materije. Negativan limes je time samo uspostavljen šematski...
Da bi ovo sve funkcionisalo kako on priželjkuje, potreban je povratni eho (i pod tim ne podrazumevam samo uzdizanje Erosa, što je jedna autentična, ali i subjektivna participacija, budući da je ovde reč o široj dinamici u okviru prirode, tzv. Agape).
Svest o simulaciji je može biti, refleks svest o inteligentnom toku, dizajnu. Možda i suština same inteligencije živih stvorenja - ako je samo o njoj reč (emocije i prožimanje su nešto drugo
