Ne znam stoprocentno tačan recept, mogu samo da se pozovem na neke stvari koje JESU uspele u prošlosti.
Pretpostavljam da bi prvo trebala PRAVA volja, u smislu neke državne volje SAD-a ili već kojih zapadnih zemalja koje se inače trigeruju oko ovakvih stvari. Ili određenih departmenta iz tih istih vlada koje se inače bave takvim stvarima po svetu. Jer ako želiš da pomogneš ženama u Iranu (ili bilo kome u takvoj situaciji, nebitno) prvo moraš imati ljude koji su voljni da daju PARE. Razlozi zašto ti ljudi daju pare će uglavnom biti loši, ali to sad nije tema. Nijedan se uspešan protest ne organizuje bez para, te priče o narodu koji se sam od sebe digne s kukama i motikama je za malu decu. Možda je palio pre par stotina godina, ali odavno više ne.
Dakle, moraš imati pare. Mnog para. Onda moraš organizovati ljude (žene u Iranu) koristeći te pare i edukujući ih kako da se bore za svoja prava. Može zvučati smešno, ali to je ozbiljna stvar, postoje pravila kako se to radi: štampanje letaka, učenje žena kako da se oragnizuju (da, i TO se mora učiti), prvo od malih skupina do sve većih itd... I sve tako da se Vlasi (vlast u Iranu) ne doseti dok ne bude kasno.
Otprilike kao što je urađeno 5-og oktobra kod nas.
Tviteraško odsecanje kose slavnih ličnosti može da posluži SAMO kao nešto što podupire celu stvar - ali to nije cela stvar po sebi. Cela stvar zahteva pare, zahteva da se pronađu žene u Iranu koje su reprezentativne (znači neke koje su pismene, koje su završile neke škole, koje imaju leftičarska uverenja, koje su elokventne i harizmatične - neke za kojima bi ostale žene pošle) i da se onda strpljivo radi na postepenom procesu osvešćivanja javnosti u Iranu putem letaka, pamfleta, dobro čuvanih undergorund medija itd itd. I još mnogo šta.
To nije tik tok, i ne može se rešiti preko noći, i bilo bi jako mnogo žrtava. Ali, ako žene Irana to zaista žele, postoje načini. PRAVI. Ne Žlijet koja seče kosu -- već načini koji bi eventualno doveli do uspeha. Ponavljam: uvek bude žrtava, ali u kojoj ih revoluciji nema?
