Zid zvuka - Grateful Dead

[Sensei]

Zid zvuka je bio ogroman sistem za pojačavanje zvuka dizajniran 1973. posebno za nastupe Grateful Dead uživo. Najveće koncertno ozvučenje izgrađeno u to vreme

Stenli i Dan Hili i Mark Rejzen iz zvučne ekipe Grateful Dead-a, u saradnji sa Ronom Vikeršamom, Rikom Tarnerom i Džonom Kerlom iz Alembica dizajnirali su sistem za pojačanje zvuka u nastojanju da isporuče zvuk visokog kvaliteta posetiocima koncerata Grateful Dead, koji su u to vreme privlačile gomile od 100.000 ili više ljudi. Zid zvuka kombinuje šest nezavisnih zvučnih sistema koristeći jedanaest odvojenih kanala. Vokal, solo gitara, ritam gitara i klavir imali su svaki svoj kanal i set zvučnika.

Pošto je svaki zvučnik nosio samo jedan instrument ili vokalistu, zvuk je bio izuzetno čist i bez intermodulacionih izobličenja.

Postoji par verzija za The Wall of Sound:

1. Ukupno 604 zvučnika, napajanih sa 89 tranzistorskih pojačala od 300 vati i tri 350-vatna cevna pojačala koji generišu ukupno 26.400 vati snage.
   
   
2. 586 JBL zvučnika i 54 Electro-Voice visokotonca, napajanih 48 McIntosh MC-2300 pojačala od 600 vati koji generišu ukupno 28 800 vati kontinuirane (RMS) snage).

Ovaj sistem je projektovao kvalitetnu reprodukciju na šest stotina stopa (180 m) sa prihvatljivim zvukom projektovanim za jednu četvrtinu milje (400 m), u kom trenutku su ga smetnje vetra degradirale. Iako se u to vreme nije zvao linijski niz, Zid zvuka je bio prvi linijski niz velikih razmera koji se koristio u savremenim sistemima za pojačavanje zvuka. Zid zvuka je bio možda drugi najveći prenosni zvučni sistem ikada napravljen. Može se videti u filmu Grateful Dead, dokumentaciji serije emisija odigranih od 16. do 20. oktobra 1974. u dvorani Winterland Ballroom.

 

[Black_star]

samo se ne naslanjati...

 

[Sensei]

Zid nije izgrađen preko noći. Proces dizajna i izgradnje trajao je mesecima, sa mnogo „proto-zidova“ koji su izgrađeni da bi se testirao složeni sistem.

Jedan primer je korišćen 1973. na koncertu Univerziteta Stenford, gde je svaki visokotonac u sistemu produvao čim je bend započeo svoju prvu pesmu.

Godinu dana kasnije, najveći deo zida je završen, ali je zahtevao kontinuirani razvoj tokom kratke istorije njegovog korišćenja. Završeni Zid zvuka debitovao je na turneji 23. marta 1974. u Palati krava u Dejli Sitiju u Kaliforniji.

 

[gost 434892]

Pogledajte prilog 1351061
Zid zvuka je bio ogroman sistem za pojačavanje zvuka dizajniran 1973. posebno za nastupe Grateful Dead uživo. Najveće koncertno ozvučenje izgrađeno u to vreme

Stenli i Dan Hili i Mark Rejzen iz zvučne ekipe Grateful Dead-a, u saradnji sa Ronom Vikeršamom, Rikom Tarnerom i Džonom Kerlom iz Alembica dizajnirali su sistem za pojačanje zvuka u nastojanju da isporuče zvuk visokog kvaliteta posetiocima koncerata Grateful Dead, koji su u to vreme privlačile gomile od 100.000 ili više ljudi. Zid zvuka kombinuje šest nezavisnih zvučnih sistema koristeći jedanaest odvojenih kanala. Vokal, solo gitara, ritam gitara i klavir imali su svaki svoj kanal i set zvučnika.

Pošto je svaki zvučnik nosio samo jedan instrument ili vokalistu, zvuk je bio izuzetno čist i bez intermodulacionih izobličenja.

Postoji par verzija za The Wall of Sound:

1. Ukupno 604 zvučnika, napajanih sa 89 tranzistorskih pojačala od 300 vati i tri 350-vatna cevna pojačala koji generišu ukupno 26.400 vati snage.
   
   
2. 586 JBL zvučnika i 54 Electro-Voice visokotonca, napajanih 48 McIntosh MC-2300 pojačala od 600 vati koji generišu ukupno 28 800 vati kontinuirane (RMS) snage).

Ovaj sistem je projektovao kvalitetnu reprodukciju na šest stotina stopa (180 m) sa prihvatljivim zvukom projektovanim za jednu četvrtinu milje (400 m), u kom trenutku su ga smetnje vetra degradirale. Iako se u to vreme nije zvao linijski niz, Zid zvuka je bio prvi linijski niz velikih razmera koji se koristio u savremenim sistemima za pojačavanje zvuka. Zid zvuka je bio možda drugi najveći prenosni zvučni sistem ikada napravljen. Može se videti u filmu Grateful Dead, dokumentaciji serije emisija odigranih od 16. do 20. oktobra 1974. u dvorani Winterland Ballroom.

Више појачала, јачи звук

 

[Sizif]

Ko voli bučan koncert treba da ide na Manowar.

I da ne zaboravi čepove za uši ako se predomisli u sred koncerta.