Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.787
Кроз историју бјеше подоста жена које су обиљежиле своје вријеме, утицале на догађаје, неке су и промијениле ток историја.
У трећем вијеку на простору Леванта битисала је једна од таквих изванредних жена која је у том времену пркосила тада највећој свјетској сили и која је промијенила ток историје. Њено име је Зенобија (енгл.википедиа овдје), краљица малог краљевства Палмире 260.-274.године
Која ће након атентата на краља Одената 267.године у својству регента, како је насљедник био дијете, наредних година имати сву власт. Током своје владавине одбацује власт Рима и у само неколико година овладала је огромним простором римског истока. Кулминацију ће имати анексијом Египта након чега успоставља огромно царство, истина краткотрајно али у тих пар година постаје великим ривалом и непријатељем Рима.
Рођена је 240. или 241.године, вјероватно арапског или арамејског поријекла. Као дјевојјка из аристократске породице стекла је за оно вријеме изврсно образовање, поред метерњег арамејског, течно је говорила египатски, грчки и латински, у доби од око четрнаест година (око 255.године), удаје се за Одената. Током тог времена, Палмира је заправо била само град под влашћу Риму и део провинције Сирије Феникије.
Године 260. римски цар Валеријан кренуо је против сасанидског перзијског владара Шапура I, који је извршио инвазију на источне области царства. Персијанци су нешто раније збацили власт Партског царства и преузели њихову улогу ривала Рима на истоку. Валеријан је поражен и заробљен код Едесе. Оденат, лојалан Риму покренуо је успјешне походе против Персије, те бива окруњен краљем Палмире и Истока.
Одената убија 267.године рођак Меониус. Око улоге Зенобије у овом атентату нису усаглашени историјски рукописи. Како насљедник бјеше малољетан улогу регента преузима Зенобија која постаје стварним владаром краљевства.
Палмирска монархија бјеше нова; оданост је била заснована на лојалности самом Оденату, који је покушао осигурати династију именујући најстаријег сина (од прве Оденагтове жене) као сувладара али су обојица убијени. Сам Оденат је контролисао велико подручје римског истока, имао највишу политичку и војну власт у регији. Римски двор је Одената сматрао именованим римским службеником који је своју власт добијао само од цара, међутим палмирски двор је сматрао да је његов положај насљедан. Овај сукоб је био први корак који ће водити рату између Рима и Палмире.
Испрва је до 270.године ауторитет Зенобије као регента био ограничен само на Палмиру и Емесу. Сами Римљани су од 269.године тежисте војних операција и војне силе ангажовали на одбрани сјеверних граница од германских инвазија, Зенобија је то искористила да прошири своју власт и ауторитет; а римски службеници на истоку били су растрзани између лојалности цару и Зенобијиних све већих захтјева за вјерношћу њој лично.
И док су Римљани били заокупљени борбнама у Тракији, у прољеће 270.године, Зенобија је послала генерала Септимија Забду у римску провинцију Арабија Петру, гдје је поразио римску легију која му се супроставила, након те побједе и кампање Палмира је овладала Арабијом и Јудејом.
Queen Zenobia Addressing Her Soldiers, Giovanni Battista Tiepolo, painted 1725-30.
Након тога Септимије Забда креће у инвазионе и освајачке походе на Египат и Малу Азију, данас Анадолију. Историјски изворри око инвазије на Египат нису усаглашени, неки говоре о двије инвазије, други о једној. У сваком случају Септимије Забда је извршио инвазију до саме Александрије, изгледа да је Забда имао подршку и локалног становнишртва, услиједила је одлучујућа битка гдје су Римљани поражени, римски префект Тенагин Проб бива погубљен, а Египат постајем дијелом краљевства Палмире.
Након покорења Египта 271.године Септимије Забда креће у поход на Малу Азију, врши анексију Галатије, стиже и до Анкаре, успостављена је власт наад источним дијелом Анадолије.
Користећи околности у Тракији гдје Готи врше притисак на римско царство, Зенобија преузима царску титулу, чиме је Пакмирско краљевство/царство постало независним од Рима. Аурелијан са римском војском креће у кампању која бјеше успјешна у Малој Азији, око 40 км сјеверно Антиохије Римљани побјеђују палмирску војску предвођену Забдом, убрзо у новој великој бици код Емеса Римљани односе побједу над палмирском војском која је бројала 70.000 војника.
Убрзо слиједи опсада саме Палмире, а током ппокуишаја бијега и сама Зенобија бива заробљена, а град је након вијести о Зенобијином зарибљаваљњз капитулирао. Године 274. бива приказана током Аурелијановог тријумфа (параде у славу римске побједе), након чега о њеној судбини постоји неколико тумачења, вјероватно није поживила дуго након тога.
The Triumph of Aurelian, Giovanni Battista Tiepolo
Зенобија бјеше изузетно успјешан и способан владар који је царством управљао из сиријске пријестолнице Антиохије. Владала је царством различитих народа, са вишејезичном и мултикултуралном разноликошћу, и то је радила јако успјешно, изгледа да је била добро прихваћена од различитих етничких, културних и политичких група у царству. Свој двор је претворила у центар науке и умјетности, многи интелектуалци, философи и умјетници су пристигли у Палмиру током њене краткотрајне владавине.
Када је питању религија, Зенобија је практиковала обожавање бројних семитских богова. но бјеше висока толеранција за хришћанство и јудаизам.
Изванредна жена чији успон и пад бејаху инспирација бројним историчарима, сликарима и романописцима а у Сирији је симболом родољубља.
У трећем вијеку на простору Леванта битисала је једна од таквих изванредних жена која је у том времену пркосила тада највећој свјетској сили и која је промијенила ток историје. Њено име је Зенобија (енгл.википедиа овдје), краљица малог краљевства Палмире 260.-274.године
Која ће након атентата на краља Одената 267.године у својству регента, како је насљедник био дијете, наредних година имати сву власт. Током своје владавине одбацује власт Рима и у само неколико година овладала је огромним простором римског истока. Кулминацију ће имати анексијом Египта након чега успоставља огромно царство, истина краткотрајно али у тих пар година постаје великим ривалом и непријатељем Рима.
Рођена је 240. или 241.године, вјероватно арапског или арамејског поријекла. Као дјевојјка из аристократске породице стекла је за оно вријеме изврсно образовање, поред метерњег арамејског, течно је говорила египатски, грчки и латински, у доби од око четрнаест година (око 255.године), удаје се за Одената. Током тог времена, Палмира је заправо била само град под влашћу Риму и део провинције Сирије Феникије.
Године 260. римски цар Валеријан кренуо је против сасанидског перзијског владара Шапура I, који је извршио инвазију на источне области царства. Персијанци су нешто раније збацили власт Партског царства и преузели њихову улогу ривала Рима на истоку. Валеријан је поражен и заробљен код Едесе. Оденат, лојалан Риму покренуо је успјешне походе против Персије, те бива окруњен краљем Палмире и Истока.
Одената убија 267.године рођак Меониус. Око улоге Зенобије у овом атентату нису усаглашени историјски рукописи. Како насљедник бјеше малољетан улогу регента преузима Зенобија која постаје стварним владаром краљевства.
Палмирска монархија бјеше нова; оданост је била заснована на лојалности самом Оденату, који је покушао осигурати династију именујући најстаријег сина (од прве Оденагтове жене) као сувладара али су обојица убијени. Сам Оденат је контролисао велико подручје римског истока, имао највишу политичку и војну власт у регији. Римски двор је Одената сматрао именованим римским службеником који је своју власт добијао само од цара, међутим палмирски двор је сматрао да је његов положај насљедан. Овај сукоб је био први корак који ће водити рату између Рима и Палмире.
Испрва је до 270.године ауторитет Зенобије као регента био ограничен само на Палмиру и Емесу. Сами Римљани су од 269.године тежисте војних операција и војне силе ангажовали на одбрани сјеверних граница од германских инвазија, Зенобија је то искористила да прошири своју власт и ауторитет; а римски службеници на истоку били су растрзани између лојалности цару и Зенобијиних све већих захтјева за вјерношћу њој лично.
И док су Римљани били заокупљени борбнама у Тракији, у прољеће 270.године, Зенобија је послала генерала Септимија Забду у римску провинцију Арабија Петру, гдје је поразио римску легију која му се супроставила, након те побједе и кампање Палмира је овладала Арабијом и Јудејом.
Queen Zenobia Addressing Her Soldiers, Giovanni Battista Tiepolo, painted 1725-30.
Након тога Септимије Забда креће у инвазионе и освајачке походе на Египат и Малу Азију, данас Анадолију. Историјски изворри око инвазије на Египат нису усаглашени, неки говоре о двије инвазије, други о једној. У сваком случају Септимије Забда је извршио инвазију до саме Александрије, изгледа да је Забда имао подршку и локалног становнишртва, услиједила је одлучујућа битка гдје су Римљани поражени, римски префект Тенагин Проб бива погубљен, а Египат постајем дијелом краљевства Палмире.
Након покорења Египта 271.године Септимије Забда креће у поход на Малу Азију, врши анексију Галатије, стиже и до Анкаре, успостављена је власт наад источним дијелом Анадолије.
Користећи околности у Тракији гдје Готи врше притисак на римско царство, Зенобија преузима царску титулу, чиме је Пакмирско краљевство/царство постало независним од Рима. Аурелијан са римском војском креће у кампању која бјеше успјешна у Малој Азији, око 40 км сјеверно Антиохије Римљани побјеђују палмирску војску предвођену Забдом, убрзо у новој великој бици код Емеса Римљани односе побједу над палмирском војском која је бројала 70.000 војника.
Убрзо слиједи опсада саме Палмире, а током ппокуишаја бијега и сама Зенобија бива заробљена, а град је након вијести о Зенобијином зарибљаваљњз капитулирао. Године 274. бива приказана током Аурелијановог тријумфа (параде у славу римске побједе), након чега о њеној судбини постоји неколико тумачења, вјероватно није поживила дуго након тога.
The Triumph of Aurelian, Giovanni Battista Tiepolo
Зенобија бјеше изузетно успјешан и способан владар који је царством управљао из сиријске пријестолнице Антиохије. Владала је царством различитих народа, са вишејезичном и мултикултуралном разноликошћу, и то је радила јако успјешно, изгледа да је била добро прихваћена од различитих етничких, културних и политичких група у царству. Свој двор је претворила у центар науке и умјетности, многи интелектуалци, философи и умјетници су пристигли у Палмиру током њене краткотрајне владавине.
Када је питању религија, Зенобија је практиковала обожавање бројних семитских богова. но бјеше висока толеранција за хришћанство и јудаизам.
Изванредна жена чији успон и пад бејаху инспирација бројним историчарима, сликарима и романописцима а у Сирији је симболом родољубља.
