Žene u svetu dizajna

[Poli46]

Iako su žene imale razne uloge u arhitekturi i dizajnu pre 20. veka, period između dva svetska rata (1920-1945) je vreme kada su žene zvanično prihvaćene u dizajnu i arhitekturi. Ipak, važno je spomenuti da je žensko prisustvo u istoriji dizajna i dalje sporadično i često koegzistira sa avangardnim pokretima i trendovima.

Sonia Tark Delaunay

“Za mene ne postoji razlika između mog slikarstva i mog „takozvanog“ dekorativnog rada. Nikada
nisam smatrala hijerarhiju u umetnosti frustrirajućom; naprotiv, to je produžetak moje umetnosti.“
Sonja Delunej je bila umetnica ukrajinskog porekla, a živela je i studirala u Parizu. Početkom svoje karijere,živela je i u Nemačkoj gde se upoznala sa fovizmom i ekspresionizmom. Nakon razvoda od galeriste Wilhelm Uhde-a, Sonja se udala za Robert Delaunay-a i započela istraživanje pokreta orfizma koristeći snažne boje i geometriju. Upravo ta geometrija i kolorit su postali njen umetnički pečat. Sonja nije bila samo umetnica, već i tekstilna dizajnerka, dizajnerka enterijera i scenografije. Imala je značajnu i bogatu umetničku karijeru a posle 50ih je postala i široko poznata. Karijera ju
je odvela čak do Madrida, gde je stekla popularnost zbog svog specifičnog dizajna enterijera, slikarstva, ali i odevnih predmeta. Casa Sonia je imala sedišta u Bilbau, Barselonu, San Sebastijanu i pomogla je Sonji Delunej da se profiliše kao značajna dizajnerka 20. veka.

 

[Poli46]

Adelgunde Gunta Stölzl

“Želeli smo da stvorimo predmete sa savremenom relevantnošću, koji su pogodni za novi stil života.” Gunta Štelcl je pohađala Bauhaus, gde je posle određenog vremena postala prva žena direktorka tekstilne radionice, i ujedno i prva žena u nastavnom odboru. Tekstilna radionica je
trajala najduže i proizvela je sveukupno najviše dizajnerskih predmeta na Bauhausu. U okviru radionice, Gunta je razvila i učila posebnu tehniku tkanja. Nakon Bauhausa, nastavila je da radi
na modernističkim teorijama tkanja, na nameštaju od tubularnih metalnih cevi, a bavila se izradom tapacira i tapaciranjem nameštaja (Guntin dizajn se nalazi i na jednoj od čuvenih stolica Marsela Brojera). Nakon zatvaranja škole, Gunta je emigrirala u Cirih gde je osnovala firmu Preiswerk and Hurlimann – S-P-H Stoffe sa Bauhaus studentima, a koja se bazirala na proizvodnji nameštaja, tkanina i tepiha. Gunta je doprinela istoriji dizajna i njeni radovi se danas nalaze u muzejima širom Sjedinjenih američkih država, Evrope, čak i u Japanu.

 

[Poli46]

Marianne Liebe Brandt

“Predmet mora biti svrsishodan u svojoj funkciji, i mora posedovati lepotu koja odgovara korišćenom materijalu.” Marien Brandt je takođe započela svoju karijeru kao Bauhaus studentkinja (radionica metalurgije), i bila je jedna od retkih studentkinja kojoj je bilo dozvoljeno da pohađa neku drugu radionicu osim tekstilne, u kojoj su mahom žene grupisane. Ubrzo nakon završetka radionice, Marien je postala direktorka radionice na Bauhausu u Desauu (1928-29). Radila je i kao dizajnerka enterijera za Gropijusov studio, i nakon što je škola zatvorena, prešla je da radi kao supervizor i vodeći dizajner odeljenja za dizajn Ruppelwerk fabrike za metalurgiju u Goti. Neki od njenih čuvenih predmeta poput čajnika MT 49 se nalaze na nemačkoj poštanskoj markici iz 1999.

Pepeljara koju je Marien dizajnirala je jedan od prvih predmeta predstavljenih na Bauhausu. Kao što smo već pomenuli, Marien je bila jedina žena u radionici metala koje je koristeći tehnologiju iz vajmarskog perioda primenjivala na tadašnji dizajnerski proces.

 

[Poli46]

Lilly Reich

“Ko može znati kako izgleda put ka novoj formi?” Lili Rajh je započela svoju umetničku karijeru u Berlinu kao tekstilna umetnica, i u formativnom periodu svog razvoja radila je u Beču za Jozefa Hofmana. Posle određenog vremena, odlučila je da započne samostalnu karijeru i otvori studio za dizajn enterijera, umetnost i modu u Berlinu. Lili Rajh je bila prvi ženski član Deutscher Werkbund-a. Na sajmu u Frankfurtu, gde je Lili radila kao projektant, imala je priliku da upozna Mis van de Roea, a njihova profesionalna karijera je trajala čak 13 godina! Istraživanje i prateća izložba u MoMI 1996. godine se bavila ekstenzivno radom ove produktivne dizajnerke.

Thonet Armchair je možda jedan od najznačajnijih proizvoda koje je Lili Rajh kreirala za Thonet kompaniju. Ovaj inovativni komad predstavlja njenu filozofiju dizajna enterijera kao procesa koji kombinuje umetnost i tehnologiju. Njeni dizajnerski komadi su kreirani sa idejom modernističkih principa koji počivaju na funkcionalnosti i minimalizmu.

 

[Poli46]

Ivana Tomljenović

Ivana Tomljenović je rođena u Zagrebu gde je pohađala Akademiju lepih umetnosti. 1929. se upisala na Bauhaus i pohađala novootvoreni kurs fotografije i fotomontaze. Njena interesovanja
su se bazirala na grafičkom dizajnu, a upored se bavila i kolažiranjem. Ivana je bila takođe i poluprofesionalna atletičarka. Tokom studiranja na Bauhausu, postala je član nemačke komunističke partije, i kada je Hans Majer smenjen sa mesta direktora, brojni studenti su otišli
za njim – (od kojih je jedan bila i Ivana Tomljenović). Nakon Bauhausa, Ivana se odselila u
Berlin gde je radila kao enterijerista i grafički dizajner. U Berlinu se sprijateljila sa dadaističkim umetnicima kao što su Džon Hartfild. Nakon smrti svog muža, Ivana se vratila u Zagreb a potom se preselila u Beograd, gde je podučavala grafički dizajn i dizajn postera.

 

[Poli46]

Anni Albers

“Dizajnirati znači planirati i organizovati, uspostaviti kontrolu.“ Ani Albers je svoju karijeru započela na Bauhausu u tekstilnoj radionici. U početku, Ani je izrađivala tipične tapiserije i tekstile, istražujući i formirajući modernističke teorije tekstila. Pored tkanja, Ani Albers je napisala dve teoretske knjige “On Designing” (1959) i “On Weaving” (1965). Nakon Bauhausa, sa mužem Jozefom Albers se preselila u Severnu Karolinu da podučava na Black Mountain koledžu (tzv. novom Bauhausu). Albers je bila prva tekstilna umetnica sa samostalnom izložbom u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. (1949.) Samostojeći paravan je jedan od Aninih eksperimentalnih predmeta – sa kojim je umetnica pokušala da spoji funkcionalnu formu nameštaja sa industrijskom proizvodnjom tekstila. Ani je pokušala da veže prirodna i sintetička vlakna i da iskoristi transparentnost paravana sa kojim prostor postaje deo kompozicije. Ovaj predmet je takođe jasan primer dizajnerske filozofije Ani Albers – mogućnost da materijali kreiraju oblike samostalno. Za nju, ovo je bio ključ kreativnosti i eksperimentisanja.

 

[Poli46]

Nanna Hauberg Ditzel

„Vanvremenski i poznati dizajn je rođen iz izazovnog materijala.“ Nana Ditzel je pohađala Richards školu za preradu drveta, a kasnije se upisala na Kraljevsku akademiju lepih umetnosti u Kopenhagenu. Na akademiji je upoznala svog muža Jorgena i 1946. godine su zajedno otvorili studio za dizajn enterijera i nameštaja. 60ih godina Nanna je radila za Mobilia magazin i uporedo je dizajnirala tekstil Hallingdal 65 za Kvadrat.

Možda jedan od najprepoznatljivijih dizajnerskih komada je tzv. Hanging Egg Chair koju su Nana i Jorgen dizajnirali sa svakodnevnim životom na umu. Kao ideju su zanemarili nogare, kreirajući jednostavan i intiman komad nameštaja koji je u biti izmenio našu percepciju prostora. Oblik jajeta vuče inspiraciju iz osećaja zaštićenosti i komfora koje dete ima u utrobi majke.

 

[Poli46]

Hedy Lamarr | Bluetooth​

Možda ste prepoznali Hedi Lamarr iz filma Zaverenici iz Drugog svetskog rata, ali Lamarr je bila više od glumice - ona je izumiteljka koja je stvorila tehnologiju u Bluetooth funkcijama automobila.
Četrdesetih godina prošlog veka Lamarr je izumela uređaj koji je blokirao neprijateljske brodove da ometaju signale navođenja torpeda. Uređaj bi primao signale torpeda i terao ih da skaču sa frekvencije na frekvenciju, što neprijatelju čini gotovo nemogućim da locira poruku. Ova tehnologija „preskakanja frekvencije“ koju nalazimo u Bluetooth funkcijama u automobilu omogućava nam da razgovaramo telefonom bez upotrebe ruku ili da prenosimo svoju omiljenu muziku. Njena tehnologija se takođe može naći u mobilnim telefonima,
Vi-Fi i GPS-u.

 

[Poli46]

Florence Lawrence | Auto signaling arms​

U jednom trenutku u istoriji automobila, stop svetla i pokazivači pravca nisu postojali-sve dok
glumica nemih filmova Florence Lawrence nije uvidela potrebu.

Lawrence je 1913. godine izumila uređaj nazvan Auto Signaling Arm koji se, „postavljen na stražnju stranu branika, može podići ili spustiti pomoću električnih tipki“, opisala je. Kada pritisnete kočnicu, signalna ruka bi se podigla, što ukazuje na zaustavljanje. Lavrence nikada nije dobila patente za svoj dizajn, ali je njena ideja inspirisala potrebne pokazivače pravca i kočiona svetla koja imamo danas.

 

[Poli46]

Jelena Ćetojević

Mlada preduzetnica Jelena Ćetojević iz Beograda majka je troje dece, Bojane, Dušana i Arsenija. Tokom porodiljskog odsustva u trajanju od 2 godine rodila se želja da radi nešto od kuće. S obzirom na to da je strukovni dizajner po profesiji, izbor posla nije bio težak. Jelena Četojević je odlučila da bude svoj gazda i prelomila. Pogledajte njenu priču!

“Noćima sam šila dok deca spavaju, u dnevnom boravku. Njih to nije budilo jer kroz sve trudnoće, ja sam taj posao povremeno radila. Njima je to prirodan zvuk. Malo po malo, proizvod po proizvod, došli smo do široke palete proizvoda. Registrovali smo se već posle 6 meseci probnog rada.”, posebno naglašava Jelena.
Sve proizvode pravi sama. Za skoro dve godine od jedne mašine stigla je do četiri. Poslednja je posebna jer služi za personalizovanje proizvoda. Dakle mašina za vez. U poslednje vreme jako je aktuelno da ranac za pidžamice u vrtiću ili jastučnica budu personalizovani. Tako da je Jelena opravdala očekivanja svojih korisnika i otišla korak dalje.

Bilo da želite da kupite nešto za svoje dete ili nekoga obradujete unikatnim poklonom obavezno pogledajte ceo asortiman. Sve proizvode koje Jelena pravi možete poručiti putem njenog instagram profila @babytextilejelenacetojevic