e, znaci... kraljevi... malo pre sam is'o na neku manifestaciju... i, bilo puno dece... brosure svuda razbacane.... deca k'o deca... galame... jure... ne obracaju paznju... i, u jednom trenutku, pogled mi padne na jednog decaka od nekih 6-7 godina... koji drzi u rukama 3 brosure i pazljivo ih cita... na ledjima mu torba... djacka... a na beton, koji je, otprilike, njemu do pojasa, stavio kesu sa blokom za crtanje... i, gledam ga kako cita one brosure... i, zagleda... okrece... i, u tom trenutku, znao sam da je vredelo stampati 10,000 istih, samo da bi on dobio jedan primerak... i, pitam se... kad sam ja prestao da gledam na neke 'obicne' stvari sa takvim odusevljenjem? i... da li sam prestao uopste? posle par minuta, prilazi mu jedna devojcica... starija od njega... koja mu pogleda lice i obrise ga...provalim da mu je to sestra starija... od nekih 9-10 godina... i gledam koliko paznje posvecuje njemu... dok se njene drugarice okrecu za momcima... cudan osecaj... kao da tu decu znam oduvek... i njihovi roditelji mora da su jako srecni... i jako dobri ljudi... voleo bi' da ih vidim za nekih 20tak godina... sad smem da se kladim da ce i oni biti divni ljudi... ljudi zbog kakvih Bog, verovatno, jos uvek nije uzgubio veru u nas... cudo je to... takvi trenuci svuda oko nas, a tako malo ljudi uspe da ih uhvati... eto... meni su skroz ulepsali dan... i srecan sam sad... zbog njih...
