Quantcast

Žene i književnost

A

anakin

Gost
pa mnogo toga ga pobija....
za pocetak, on je taj koji je bio pristrastan.

njegova knjiga je biblija za muske soviniste!

i Frojda su pobili u vecini teorija o zenskoj seksualnosti. a neki i dalje smatraju da je on u pravu (u vezi toga). i to je primer muskog sovinizma koji i dalje deluje. iako ga svakodnevno bar po jedan zenski orgazam opovrgne :wink:

koliko ljudi i dalje robuje predrasudama vezanim za zenski mozak (tipa Vajningera) a oslobodjeno je predrasuda vezanih za zensku seksualnost (Frojd)?

po meni je ovo sizofreno. kako to objasnjavas?

da ne skrecem sa knjizevnosti....
 

Joy&fun

Obećava
Poruka
80
mr_pleasure:
Joy&fun:
mr_pleasure:
Joy&fun:
mr_pleasure:
Joy&fun:
mr_pleasure:
Joy&fun:
mr_pleasure:
ali neko mora da bude lep, i da ima sise, i da zna da kuva, i da zna sta radi komsijina zaova...i onda na kraju dana jos treba da mudruje i da bude duhovita. ako bi neko to umeo bio bi natprirodno bice, neka sirena ili tako nesto.
A neko mora i da bude ruzan, i da nema sise, i da ne zna da kuva, i da ne zna sta radi komsijina zaova, i onda da se, na kraju dana, ku.ci, a da nema cime, i jos misli da je duhovit. Sta li je to? Neko neprirodno bice, meduza, ili tako nesto?
kikikikiiiii, ne to je moj komsija rade elektricar.
Bezi iz tog komsiluka!!!!!!! :?
ma gde da idem covece? na planetu melmak? svuda je isto.
Pa jeste, ako sve svoje sa sobom nosis :wink: Cmok :wink:
ja nista ne ne nosim, moje zenke nose moje kofere.
A sto jadan? Da nisi kilav? :lol:
ne nego sam spartanac, prezirem fizicki rad. a uz to sam i domiantni alfa muzjak u coporu pa mogu to sebi da dozvolim.
Jaaadan. Nesto mi ne licis bas na takvog. Al, neka te, igraj se, bar ovde mozes kad te niko ne vidi.
 

Joy&fun

Obećava
Poruka
80
anakin:
pa mnogo toga ga pobija....
za pocetak, on je taj koji je bio pristrastan.

njegova knjiga je biblija za muske soviniste!

i Frojda su pobili u vecini teorija o zenskoj seksualnosti. a neki i dalje smatraju da je on u pravu (u vezi toga). i to je primer muskog sovinizma koji i dalje deluje. iako ga svakodnevno bar po jedan zenski orgazam opovrgne :wink:

koliko ljudi i dalje robuje predrasudama vezanim za zenski mozak (tipa Vajningera) a oslobodjeno je predrasuda vezanih za zensku seksualnost (Frojd)?

po meni je ovo sizofreno. kako to objasnjavas?

da ne skrecem sa knjizevnosti....
Ne govorim ja o celom Vajningerovom delu. Naravno da nije u svemu bio u pravu. U mnogo cemu nije. Kao ni Frojd. Govorim samo u odnosu na postojanje muskog i zenskog principa u svemu. To je osnova univerzuma, materije, atoma, duha...Taj dualizam postoji u svemu. On je metafizicki, i ovaplodjuje se u pojavnostima, kao sto smo mi. To se ne moze opovrgnuti jer je fundamentalna istina. Sto se tice Frojda, on je i sam sebe cesto opovrgavao, jer je bio kritican. Nije on veliki zbog teorije, vec zbog toga sto je nasao nacin istrazivanja istine. Istine se menjaju, ali nacin jos uvek opstaje. Wilhelm Rajh je opovrgao mnogo toga i o zenskoj i o muskoj seksualnosti, i na kraju, pokazao da postoji ono sto su mnogi mislili da je Frojdova izmisljotina-Genitalni karakter, i orgazam koji se dozivljava citavim telom.Eto, i on je zavrsio u zatvoru, kazu lud. To je, naravno, velika laz.
 
A

anakin

Gost
da, ali zar ne osecas da se nesto u svetu menja....neki generalni osecaj.
doba vodolije? hm.

dualizam vs postmoderna? po malo u svakome, bez tako strogo odredjenih granica?

i sumnja u velike te(r)orije.... :shock:
 

ms

Aktivan član
Poruka
1.147
Joy&fun:
anakin:
a sta su "stvarno muski" pisci?
Dobro pitanje. Stvarno muski pisci imaju osobinu britke probojnosti duha u novo, a vecno. Osobinu da mogu da ispricaju nesto konkretno, a da onda to konkretno uzdignu na metafizicki nivo, opsteljudski...da izvuku trandscedentalno iz pojavnog, a da ne uniste pojavno intelektualizacijama i apstrakcijama, i ako su, uz to, jos i duhoviti...Ja jesam zensko, i volim da pisem...ali to sto volim u knjizevnosti retko srecem kod zena. Mi, zene smo nekako rasplinute u konkretnom. Mozda to manje volim u knjizevnosti jer vise volim muskarce, i njihov duh mi je privlacniji...Ne znam da li sam uspela da objasnim...Nije to stvar njihove vece pameti, vec razlicitosti...Posebno u duhovitosti. Ne znam neku zenu pisca koja pise dobar humor, jer i humor trazi bas tu probojnost u novo.
Ne slažem se sa tobom u potpunosti, mislim da talenat za pisanje nije svojstven samo muškom rodu, pa ako se neka žena zainteresuje da konkretno prebaci u metafizičko...zašto u tome ne bi i žena uspela........ali, priznajem malo je takvih žena....
a možda trebamo priznati da mozak muškarca i žene uopšte nije isti, dokazano u medicini.... :wink:
 

nesa zmaj

Primećen član
Poruka
508
ANIMUS I ANIMA


Animus razmišlja danima
O tajni zvanoj Anima
Mislio,mislio,mislio...
I evo šta je smislio:

Anima je srž prirode čoveka
Suprotna samoj sebi doveka
I crv i Bog. Stihija. Mjesečnica svemira.
Žena je slika božijeg nemira.

Jednom me, kao moć alhemije
Digne iz životne anemije
Drugi put,poput svake nužnosti,
Trpim je kao breme dužnosti

Samo bi sterilni racio
Animu svoju odbacio
Anima ima sluha
Za plodne dane duha

Anima je fam-fatalna
Zato što je animalna
 

Betty

Elita
Poruka
21.484
anakin:
da, ali zar ne osecas da se nesto u svetu menja....neki generalni osecaj.
doba vodolije? hm.

dualizam vs postmoderna? po malo u svakome, bez tako strogo odredjenih granica?

i sumnja u velike te(r)orije.... :shock:
Teorija mogucih svetova, indeed....
da li je ovo naJBOlji od svih mogucih svetova????
Moj aOdogovor je JESTE.
 

Betty

Elita
Poruka
21.484
ms:
Joy&fun:
anakin:
a sta su "stvarno muski" pisci?
Dobro pitanje. Stvarno muski pisci imaju osobinu britke probojnosti duha u novo, a vecno. Osobinu da mogu da ispricaju nesto konkretno, a da onda to konkretno uzdignu na metafizicki nivo, opsteljudski...da izvuku trandscedentalno iz pojavnog, a da ne uniste pojavno intelektualizacijama i apstrakcijama, i ako su, uz to, jos i duhoviti...Ja jesam zensko, i volim da pisem...ali to sto volim u knjizevnosti retko srecem kod zena. Mi, zene smo nekako rasplinute u konkretnom. Mozda to manje volim u knjizevnosti jer vise volim muskarce, i njihov duh mi je privlacniji...Ne znam da li sam uspela da objasnim...Nije to stvar njihove vece pameti, vec razlicitosti...Posebno u duhovitosti. Ne znam neku zenu pisca koja pise dobar humor, jer i humor trazi bas tu probojnost u novo.
Ne slažem se sa tobom u potpunosti, mislim da talenat za pisanje nije svojstven samo muškom rodu, pa ako se neka žena zainteresuje da konkretno prebaci u metafizičko...zašto u tome ne bi i žena uspela........ali, priznajem malo je takvih žena....
a možda trebamo priznati da mozak muškarca i žene uopšte nije isti, dokazano u medicini.... :wink:
Svi smo mi pismeni, indeed....meni se cini da je spektar tena u koje muskarci zadiru mnogo siri.
 

Joy&fun

Obećava
Poruka
80
Betty:
ms:
Joy&fun:
anakin:
a sta su "stvarno muski" pisci?
Dobro pitanje. Stvarno muski pisci imaju osobinu britke probojnosti duha u novo, a vecno. Osobinu da mogu da ispricaju nesto konkretno, a da onda to konkretno uzdignu na metafizicki nivo, opsteljudski...da izvuku trandscedentalno iz pojavnog, a da ne uniste pojavno intelektualizacijama i apstrakcijama, i ako su, uz to, jos i duhoviti...Ja jesam zensko, i volim da pisem...ali to sto volim u knjizevnosti retko srecem kod zena. Mi, zene smo nekako rasplinute u konkretnom. Mozda to manje volim u knjizevnosti jer vise volim muskarce, i njihov duh mi je privlacniji...Ne znam da li sam uspela da objasnim...Nije to stvar njihove vece pameti, vec razlicitosti...Posebno u duhovitosti. Ne znam neku zenu pisca koja pise dobar humor, jer i humor trazi bas tu probojnost u novo.
Ne slažem se sa tobom u potpunosti, mislim da talenat za pisanje nije svojstven samo muškom rodu, pa ako se neka žena zainteresuje da konkretno prebaci u metafizičko...zašto u tome ne bi i žena uspela........ali, priznajem malo je takvih žena....
a možda trebamo priznati da mozak muškarca i žene uopšte nije isti, dokazano u medicini.... :wink:
Svi smo mi pismeni, indeed....meni se cini da je spektar tema u koje muskarci zadiru mnogo siri.
A i bolje zadiru :wink: Mislim, dublje.
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
Knjiga je zenskog rodai vreme je da upoznaamo zene knjizevnice ne samo da su menjale svet vec su mnoge iznosile osecanja koje ni jedan muskarac ne moze tako da oseti.
„Tri žene koje su menjale svet su tri literarne junakinje, sve tri se bore protiv životne učmalosti, okoštalosti, isprazne ritualnosti...
Gospođa Bovari! Kako govoriti o njoj u jednoj rečenici? Ima jedna priča po kojoj je Vudi Alen snimio film, a u kojoj jedan današnji činovnik ondašnju Madam Bovari dovodi u sadašnji Njujork i, naravno, ona ga nadrasta u svakom smislu.
Zatim, veličanstvena Ana Karenjina. I onako kako ju je Tolstoj opisao i onako kako su je neke vrsne svetske glumice dočarale, to je žena koja je oličenje lepote, prirodne lepote koja stvara i gradi život. Ideal prave žene, i u doslovnom i u metaforičnom smislu sušta suprotnost današnjim silikonskim i botoks divama.
Nabokovljeva Lolita. Nikad nije bilo više poezije u proznom delu, a poezija je ženski princip. Ženska snaga leži u nežnosti. Recimo i to da je Isidora Sekulić još tridesetih godina 20. veka Andriću preporučivala da pročita Nabokova, tada potpuno neafirmisanog pisca. To, između ostalog, dokazuje koliko je Isidora bila žena s vizijom. Treba se podsetiti i svega onoga što je govorila o kulturi, koju je smatrala životnim ishodištem, temeljom i ciljem.“

„Ma koliko to liči na paradoks, književnost pripada ženskoj strani sveta. Ne znam da li je oduvek tako, možda i nije, ali danas sigurno jeste. Većinski deo čitalaca danas je ženskog roda. Među razlozima zvog kojih pisci pišu visoko se kotira upravo njihova želja ili težnja da se dopadnu čitateljkama. Pojedine spisateljice obeležile su, kroz istoriju, svoje epohe! Bez njih ni književnost ni lepši deo istorije ne bi bili ono što jesu. Najpre, antička pesnikinja Sapfo, možda ne toliko veličinom svoje poezije koliko stavom koji je težio afirmaciji ženskog pogleda na svet i ženske osećajnosti.

U prošlom veku, među mnogim spisateljicama posebnu ulogu u emancipaciji žene (a to će reći i sveta) praćene izvanredno značajnim stvaralačkim opusom, koji po imaginativnoj snazi i dubini uvida ne zaostaje za najboljim spisateljima, odigrala je Virdžinija Vulf.
Zanimljivo je da su pesnikinje postale najprestižnija imena u kontekstu ne samo nacionalnih književnosti nego i one svetske: Ahmatova, Cvetajeva, Bagrjana, Silivija Plat, Šimborska... Među našim spisateljicama taj vek je, van svake sumnje, obeležila Isidora Sekulić, svakim svojim napisanim retkom. U njenim delima, bez razlike vrste, skladno su se stopile sve najbitnije karakteristike ženskog viđenja života, koje ne bi trebalo stereotipno identifikovati s pojačanom senzibilnošću, nego i s velikim erudicijom, sistematičnošću i racionalnim upojmljavanjem svega onoga sto je za taj zivot bitno.“
Govoreći o ženama koje su menjale svet, Svetislav Basara kratko i odlučno kaže: „Margaret Jursenar - velika umetnica koja je donela muško pismo. Isidora Sekulić - takođe velika umetnica koja je donela žensko pismo da s pravom natrlja nos muškarcima. Stoja - pevaljka koja je donela... Šta je donela? Pokazala je kakav ne treba biti.“
Upravo ovih dana kod nas je izašla iz štampe knjiga „Buđenje“ Kejt Šopen u prevodu Gordane Korać („Službeni glasnik“). Kada je prvi put objavljen (1899), ovaj roman okarakterisan je kao sramno štivo koje narušava puritanske vrednosti američkog juga s kraja 19. veka.
Danas se smatra kanonskim delom ranog američkog feminizma i pretečom američkog modernističkog romana. Prateći sudbinu Edne Pontelije, kreolske Madam Bovari, roman preispituje tradicionalna viđenja žene, materinstva i porodice. Uvodeći elemente romana o umetniku, Šopenova vešto problematizuje i pojam umetnice, „Buđenje“ slovi i za pripovesti o buđenju ženske svesti
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
Džejn Ostin


Ostin (1775-1817) je britanska književnica, poznata po romanima „Razum i osećajnost“, „Gordost i predrasuda“ i „Ema“. Rođena je u Stiventonu, kao kćerka parohijskog sveštenika i zahvaljujući tome je dobila obrazovanje koje nije bilo uobičajeno za žene tog doba. Bila je veoma slobodoumna i nije se uklapala u tadašanje kalupe: zbog straha od osude, svoje romane je objavljivala anonimno, i uprkos velikom uspehu svakog od njih, nije se kretala u elitnim književnim krugovima.
Nikada se nije udavala, jer kako je i sama rekla „Sve se može izdržati i istrpeti, ali brak bez ljubavi ne“. Zbog toga je odbila prosca koji je, po tadašnjim merilima, predstavljao odličnu priliku. Džejn Ostin danas važi za jednu od najuticajnijih književnica svih vremena, a njen roman „Gordost i predrasuda“ za jedan od najlepših ljubavnih romana ikada napisanih.
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
Žorž Sand


Ako je neka žena svojom pojavom umela da izazove skandal, onda je to bila Žorž Sand (1804-1876), rođena u Parizu kao Amandina Lusi Oror Dipen. Svoj prvi samostalni roman „Indijana“, objavila je u 28. godini života pod pseudonimom po kojem je i danas poznata u svetu književnosti. Bila je vrlo plodan pisac, za života je napisala više od 80 dela, pa, iako se smatra jednom od uticajnijih književnica viktorijanske epohe, ostala je upamćena prvenstveno po svom, za to vreme nezamislivom, stilu života.
Nakon što se razvela od svog muža, počela je da se kreće po umetničkim krugovima.Bila je konstantno osuđivana u javnosti zbog svog „raskalašnog“ ljubavnog života (govorilo se da „menja partnere kao muškarac“), kao i nošenja muških odela i pušenja lule, ali i uprkos tome veoma cenjena u književnim krugovima, naročito od strane nekih od najcenjenijih francuskih književnika svih vremena, kao što su Flober, Igo i Balzak. Bila je borac za emancipaciju žena, a iako je povezivana sa brojnim muškarcima, njena veza sa Šopenom ostala je upamćena kao jedna od najvećih ljubavi u istoriji.
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
Sestre Bronte


Patrik i Marija Bronte, pripadnici niže srednje klase, verovatno nisu ni sanjali da će čak tri njihove kćeri ostati zauvek upamćene kao jedne od najznačajnijih spisateljica svoje epohe. Uprkos slabom obrazovanju (ali najboljem koja je porodica mogla da priušti), deca su vrlo rano pokazala interesovanje za pisanu reč. Smrt majke i starijih sestara ostavile su traume na mlađe sestre, ali su imale i velikog uticaja na njihovo pisanje.
Kao i većina žena u to doba, Šarlot (1816-1855), Emili (1818-1848) i Ana (1820-1849) objavile su svoju prvu zajedničku zbirku pod muškim pseudonimima. Nedugo zatim, objavljuju svoja, danas u celom svetu poznata, samostalna dela: Šarlot „Džejn Ejr“ (najuspešniji i najšokantniji), Emili „Orkanske visove“ (jedini roman koji je napisala), a Ana roman „Agnes Grej“. Ovi romani danas se smatraju klasicima svetske književnosti, a tragična sudbina sestara Bronte, kao i njihov nesvakidašnji talenat, ne prestaju da fasciniraju ljubitelje pisane reči.
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
Simon de Bovoar


Simon de Bovoar rođena je 1908. godine u Parizu. Sa 14 godina se odriče crkve kojoj je njena porodica bila posvećena i odlučuje da svoj život posveti obrazovanju i pisanju. Upisala je studije matematike, književnosti i filozofije na Univerzitetu u Parizu, gde je diplomirala 1929. godine, i tako postala najmlađi diplomirani filozof, a ujedno i deveta žena koja je dobila ovo zvanje. Na univerzitetu upoznaje Sartra, svog budućeg životnog saputnika, sa kojim kasnije osniva i uređuje časopis „Moderna vremena“.
Simon de Bovoar poznata je kao književnica, esejista i feministkinja. Slavu je stekla nakon objavljivanja svog najvažnijeg feminističkog dela „Drugi pol“, obimne studije o položaju žena, koja se danas smatra jednim od najuticajnijih feminističkih tekstova 20. veka. Pored studija i eseja, Bovoar je pisala i romane, među kojima je najpoznatiji „Mandarini“, delo za koje je osvojila Gonkurovu nagradu 1954. godine. Objavila je i nekoliko autobiografskih tekstova u kojima je često pisala o svojim odnosima sa Sartrom. U tu grupu tekstova spada i novela „Nesporazum u Moskvi“, objavljena nakon smrti autorke. Simon de Bovoar umrla je 1986. godine i po vlastitoj želji je sahranjena pored Sartra.
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
Virdžinija Vulf


Virdžinija Vulf (1882-1941) rođena je u uglednoj engleskoj porodici. Otac joj je bio univerzitetski profesor, ali joj je uskratio formalno obrazovanje. Uprkos tome, Virdžinija je sama nadoknadila ono čega je lišena i već 1915. godine objavila je svoj prvi roman „Putovanje“, koji je dočekan uz veoma pozitivne kritike. Sa svojim mužem, dve godine kasnije, osniva izdavačku kuću, u kojoj će, između ostalog, biti objavljen i njen najpoznatiji roman „Gospođa Dalovej“.
Virdžinija Vulf smešta se među najznačajnije pisce 20. veka, kao i među ključne stvaraoce modernizma. Napisala je devet romana, među kojima se ističu „Gospođa Dalovej“, „Ka svetioniku“, „Talasi“ i „Orlando“. U svojim esejima borila se za prava i emancipaciju žena, pa danas važi za jednu od najistaknutijih ličnosti u istoriji feminizma. Patila je od psihičkih bolesti koje su joj obeležile život i stvaralaštvo, a 1941. godine je izvršila samoubistvo, ostavivši za sobom jedno od najpoznatijih oproštajnih pisama svih vremena.
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
Isidora Sekulić


Isidora Sekulić rođena je 1877. godine u Mošorinu, a detinjstvo je provela u Zemunu. Školovala se u Novom Sadu, Somboru, Mađarskoj i Nemačkoj, gde je doktorirala. Vodila je skroman i povučen život. Bila je udata, ali kako joj je muž rano preminuo, većinu života je provela sama, bez dece, posvećena književnosti. Pisala je romane, pripovetke, putopise i eseje, a bavila se i prevođenjem (tečno je govorila nekoliko stranih jezika). Bila je nesvakidašnje obrazovana za to vreme, a njeno stvaralaštvo primljeno je sa oduševljenjem.
Na sveopšte iznenađenje, Bogdan Popović, jedan od istaknutih književnih kritičara tog vremena, predlaže je za člana Srpske akademije nauka. Iako je imala sve potrebne kvalifikacije, pojedini članovi je bojkotuju, jer ne žele ženu u Akademiji. Uprkos otporima, Isidora Sekulić je izabrana najpre za dopisnika (1939. godine), a zatim i za redovnog člana Srpske akademije nauka (1950. godine), kao prva žena akademik u Kraljevini. Danas se smatra jednim od značajnijih imena u srpskoj kulturi.
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
Selma Lagerlef


Selma Lagerlef (1858-1940) je švedska književnica. Bila je peto od šestoro dece švedskog vojnog lica. Rođena je sa povređenim kukom, zbog čega je bila hendikepirana ceo život, zbog toga je provela mirno detinjstvo, okružena knjigama. Stekla je dobro obrazovanje, zahvaljujući ocu, a radila je kao nastavnica. Njeno književno stvaralaštvo obeležila je želja da spoji hrišćanstvo i socijalizam. Upravo to je tema romana „Antihristova čuda“ koji joj donosi brojna priznanja. Pisala je romane i kratke priče, a isticala se po svojim knjigama za decu.
Uprkos brojnim protivljenjima, 1909. godine dobija Nobelovu nagradu za književnost, što je čini prvom ženom koja je ikada dobila ovo priznanje. Pet godina kasnije postaje član Akademije (takođe kao prva žena kojoj je pripala ova čast). Iako je izvan Švedske poznata samo kao pisac za decu, Selma je bila strastan borac za prava žena i umnogome je doprinela emancipaciji žena u Švedskoj. Pedeset godina nakon smrti, Švedska izdaje novčanicu sa njenim likom, te tako Selma (ponovo) postaje prva žena čiji se lik našao na švedskom novcu.
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
Agata Kristi


Agata Meri Klarisa Miler rođena je 1890. godine u Engleskoj. Iako je odgajana kao hrišćanka, odrastala je u porodici koja je gajila sklonost ka ezoteriji (verovala je da joj je majka vidovita). Nije stekla formalno obrazovanje, majka ju je podučavala čitanju, pisanju, aritmetici i muzici, konstantno je ohrabrivajući da razvija svoj talenat za pisanje. Kada je napunila 16 godina, Agata je otputovala u Pariz, gde je studirala pevanje i klavir. Stidljivost i trema su je, uprkos vidnom talentu, sprečili da razvije muzičku karijeru. Za vreme Prvog svetskog rata radila je kao medicinska sestra, a potom i kao apotekarka (znanja koja je stekla u ovom periodu imaće veliki uticaj na njeno pisanje).
Prvi roman (Misteriozna afera u Stajlsu) izdala je 1920. godine. U ovom romanu prvi put se pojavio Herkul Poaro, jedan od najvoljenijih detektiva u istoriji književnosti. Agata je gotovo odmah stekla popularnost, a povlačenje iz javnog života, nakon bolnog razvoda od muža, izazvalo je veliko negodovanje među njenim fanovima. Za života je napisala preko 80 knjiga, koje su prodate u više od dve milijarde primeraka širom sveta. Kao najpoznatija autorka detektivskog žanra, danas je poznata kao „Kraljica zločina“. Zahvaljujući svom pisanju dobila je brojna priznanja, od kojih se ističu titula predsednika „Kluba detektiva“ i orden Britanskog kraljevstva. Umrla je prirodnom smrću, u 86. godini života.
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
Perl Bak


Perl Bak (1892-1973) prva je Amerikanka koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost. Roditelji su joj bili misionari, pa je većinu svog života provela u Kini, a kineski jezik je progovorila pre engleskog. Njen prvi roman, „Istočni vetar, zapadni vetar“, objavljen je 1930. godine i odmah je postao bestseler. Egzotični opisi Kine i njenih običaja brzo su privukli američku publiku. Za svoj drugi roman „Dobra zemlja“, dobila je Pulicerovu nagradu 1932. godine, ali najveće priznanje joj je dodeljeno 1938. godine, kada je dobila Nobelovu nagradu za književnost.
Pored aktivnog pisanja, Perl Bak je bila veliki borac za ljudska prava. Bavila se pitanjima koja su bila zapostavljena od strane njene generacije, kao što su prava žena, prava izbeglica, pitanje usvajanja dece i širenje azijske kulture. Večito rastrgnuta između svoje dve domovine, trudila se da jednak doprinos da na obe strane. Osim što je upoznala Zapad sa istočnom kulturom, njen doprinos dizanju svesti o obrazovanju u Aziji je nemerljiv, a tome u prilog govori i činjenica da samo u Kini danas postoje tri muzeja sa njenim imenom.
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
Ursula le Gvin


Ursula le Gvin rođena je 1929. godine u Kaliforniji. Diplomirala je 1951. godine na koledžu Redklif, a magistrirala francusku renesansnu književnost godinu dana kasnije. Jedan je od živih klasika naučne fantastike (u Klub besmrtnih ušla je 2003. godine), a ujedno i jedna od najpoznatijih žena pisaca u ovom žanru.
Ursula je vrlo rano počela da piše. Svoju prvu priču napisala je sa devet godina, a već sa 11 je svoju priču poslala jednom od časopisa za naučnu fantastiku, koji ju je odbio. Od 1951. do 1961. godine napisala je pet romana, ali nijedan nije bio objavljen. Priznanja u književnim krugovima doneo joj je roman „Leva ruka tame“, za koji je dobila prestižne nagrade „Hugo“ i „Nebula“. Njen naredni roman „Čovek praznih šaka“ takođe osvaja obe nagrade i to Le Gvinovu čini prvom autorkom koja je uspela da dve ovako važne nagrade osvoji dve godine zaredom. Imajući u vidu da je naučna fantastika u to vreme bila pretežno „muški žanr“, ovakav uspeh autorke je zaista zapanjujući. Ursula je svoj doprinos dala i borbi za jednakost rasa, ali i u teoriji roda, zaštiti životne sredine i kritike kulture i društva. Ursula danas ima 86 godina, živi Americi, gde piše i povremeno drži predavanja.
Autorka teksta je Sandra Bakić Topalović
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.116
Sestre Bronte


Patrik i Marija Bronte, pripadnici niže srednje klase, verovatno nisu ni sanjali da će čak tri njihove kćeri ostati zauvek upamćene kao jedne od najznačajnijih spisateljica svoje epohe. Uprkos slabom obrazovanju (ali najboljem koja je porodica mogla da priušti), deca su vrlo rano pokazala interesovanje za pisanu reč. Smrt majke i starijih sestara ostavile su traume na mlađe sestre, ali su imale i velikog uticaja na njihovo pisanje.
Kao i većina žena u to doba, Šarlot (1816-1855), Emili (1818-1848) i Ana (1820-1849) objavile su svoju prvu zajedničku zbirku pod muškim pseudonimima. Nedugo zatim, objavljuju svoja, danas u celom svetu poznata, samostalna dela: Šarlot „Džejn Ejr“ (najuspešniji i najšokantniji), Emili „Orkanske visove“ (jedini roman koji je napisala), a Ana roman „Agnes Grej“. Ovi romani danas se smatraju klasicima svetske književnosti, a tragična sudbina sestara Bronte, kao i njihov nesvakidašnji talenat, ne prestaju da fasciniraju ljubitelje pisane reči.
Neverovatno je da poezija Emili Bronte još uvek nije prevedena na srpski, barem koliko ja znam nije?
 

Urvan Hroboatos

Iskusan
Poruka
5.881
Džejn Ostin


Ostin (1775-1817) je britanska književnica, poznata po romanima „Razum i osećajnost“, „Gordost i predrasuda“ i „Ema“. Rođena je u Stiventonu, kao kćerka parohijskog sveštenika i zahvaljujući tome je dobila obrazovanje koje nije bilo uobičajeno za žene tog doba. Bila je veoma slobodoumna i nije se uklapala u tadašanje kalupe: zbog straha od osude, svoje romane je objavljivala anonimno, i uprkos velikom uspehu svakog od njih, nije se kretala u elitnim književnim krugovima.
Nikada se nije udavala, jer kako je i sama rekla „Sve se može izdržati i istrpeti, ali brak bez ljubavi ne“. Zbog toga je odbila prosca koji je, po tadašnjim merilima, predstavljao odličnu priliku. Džejn Ostin danas važi za jednu od najuticajnijih književnica svih vremena, a njen roman „Gordost i predrasuda“ za jedan od najlepših ljubavnih romana ikada napisanih.
Ovo teško da je istina. Austen je bila gabor, a kod nas normalnih fizički izgled je br. 1. Nije fer, no život je nepravedan.
 

Top