KPCTAHK
Poznat
- Poruka
- 8.658
Kod mene se može, u trenu, za treptaj oka i migljaj izazovnog ženskog boka, da promeni sve: teme, dileme, životno breme i razno-razne, bezobrazno-salatko mazne, šeme, često i bez moje lične krivice, jer život nepredvidiv i neukrotiv je, ali nikada se promeniti neće da srcem volim i dušom opevavam žene – najmirisavije cveće, remek delo Božije i najlepši ukras prirode, slatki ženski rode …
Takva je ta moja sudbina i ljubav, do bola ... Isto mi znači što i vazduh koji dišem - zato je srcem opevavam, osmehom začinjavam i pred Njenim veličanstvom uvek metanišem ...
Ništa drugo korisno ne radim - zapisujem srcem titraje duše i time se sladim ...✍
❤
----------------------------
Odeš li …
-----------
Odeš li - ptice će prestati pevati,
Zvezde će svoj bleštaj sakriti,
Osmeh će na mom licu zamreti
I u zagrljaju tuge ću umreti...
Odeš li – cveće će posve uvenuti,
Dašak povetarca će pirkati prestati,
Svega što bi lepo će zauvek nestati
I u meni će čemer tišine jedino ostati …
Odeš li – nestaće jedne velike ljubavi,
Ostaće bezoblična olupina jednog čoveka
Koji se prebolno, ridavo i žudljivo grči na travi
I Tebe oplakuje, nada se, doziva i čeka …
Odeš li – od mene ostaće samo sena,
Boleće me, jako boleti, žiganje uspomena,
Drhtaću u zagrljaju prošlih vremena
I prokrvariće srce gde carica bi jedna žena …
Krstan Đ. Kovjenić
Takva je ta moja sudbina i ljubav, do bola ... Isto mi znači što i vazduh koji dišem - zato je srcem opevavam, osmehom začinjavam i pred Njenim veličanstvom uvek metanišem ...
Ništa drugo korisno ne radim - zapisujem srcem titraje duše i time se sladim ...✍
❤----------------------------
Odeš li …
-----------
Odeš li - ptice će prestati pevati,
Zvezde će svoj bleštaj sakriti,
Osmeh će na mom licu zamreti
I u zagrljaju tuge ću umreti...
Odeš li – cveće će posve uvenuti,
Dašak povetarca će pirkati prestati,
Svega što bi lepo će zauvek nestati
I u meni će čemer tišine jedino ostati …
Odeš li – nestaće jedne velike ljubavi,
Ostaće bezoblična olupina jednog čoveka
Koji se prebolno, ridavo i žudljivo grči na travi
I Tebe oplakuje, nada se, doziva i čeka …
Odeš li – od mene ostaće samo sena,
Boleće me, jako boleti, žiganje uspomena,
Drhtaću u zagrljaju prošlih vremena
I prokrvariće srce gde carica bi jedna žena …
Krstan Đ. Kovjenić
