Žena je duša kuće

[Nina]

Duhovni orjentiri

Prva žena, pramajka svih ljudi, jeste Eva. A prauzor svega blagočestivog u ljudskom rodu, majka svega dobrog, što oživljava, svet održava i spasava, jeste Bogorodica.Nesaglediva je razdaljina između Eve i Deve Marije. Kao između vremena i večnosti; kao između zemnoga i nebeskoga; kao između smrtnosti i besmrtnosti.
Eva rađa – čoveka. I čoveka koji tvori dobro, i čoveka koji čini zlo. I slugu Božjega, i slugu đavoljeg. I Avelja, i Kaina.
Deva Marija rađa – Bogočoveka. Spasitelja sveg ljudskog roda.

Kroz ženu u svet ulazi i smrt i život. Posredstvom žene, Eve, u svet ulazi greh. Posredstvom majke, Bogorodice, u svet dolazi iskupljenje.
Od čoveka, kao ljudskog bića (i od žene i od muškarca) očekuje se da prirodu svoju upodobi poslanju i prizivu svome, da darove od Boga dobijene na dobro koristi – u službi čoveka.Da bude – saradnik Božji.

Od čoveka (muškarca), kao „jačeg pola”, pored ostalog, očekuje se da čuva i štiti, da pruža ruku slabijima. Da bude vojnik, ali i graditelj i hranitelj.
Da čini, koliko je u njegovoj moći, da se svaki čovek izgrađuje, da duhovno uzrasta i da bude – hram Božji.
Od žene, kao „nežnijeg” pola, pored ostalog, očekuje se da čoveka oplemenjuje, dušom, emocijama. Da čini, koliko do nje stoji, da duša čoveka bude komotno mesto za Božje prisustvo. Da bude čuvarkuća, hraniteljka i odgajiteljka.

 

[Nina]

Čovek živi i stvara u zajednici. I zato nema i ne može biti striktne podele u poslovima između žene i čoveka. Ima samo priziva po darovima im datim.
Svi su pozvani da budu „jedno”. Kad je potrebno, jedni drugima da priskaču u pomoć. Koliko je samo bilo žena vojnika...

Blagoslov i zapovest od Boga dati čoveku, u isto vreme, dati su i muškarcu i ženi. Ali shodno prirodi svojoj i posebno dobijenim darovima svako ima i svoje posebno služenje.

Na prvi pogled, s osvrtom na istoriju i na našu tradicionalnu kulturu: čovek je čuvar kuće, žena je duša kuće. Tako je samo na prvi pogled. A suštinski, uloge i pozvanje njihovo, kao i sam život njihov, mnogim i vidljivim i nevidljivim nitima su povezani. To se vidi i oseća. Prizovite u sećanje neki od ličnih doživljaja, da li se i vama desilo da imate ovakav osećaj: prolazite pored neke raskošno urađene kuće ili vile, a od nje kao da osećate nekakvu hladnoću? Ili pak ovakva situacija: dok kroz selo idete, naiđete na kakvu udžericu, na prvi pogled zaključuje se da se tu skromno, možda i u nemaštini živi, a od nje kao da osećate nekakvu toplinu. Osećate da li i koliko tu stanuje ljubavi, da li se tu zlo ili dobro zapatilo.

 

[Nina]

Majka kao sveštenica

Ako se pođe, kako se uvek mora poći, od ljudske trihotomije – tela, duše i duha – i od pozvanja i čoveka i žene da brinu o telu i duši, onda se otvara put spoznaje da od te ljudske brige, odnosno od spremnosti na žrtvu, zavise darovi i plodovi duha. Po reči Gospodnjoj: „Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje, tu sam ja među njima.”

Zato će patrijarh srpski Pavle apelovati da porodica bude „izvor ljubavi”, jer kad je tako, onda je ona „mala crkva u kojoj je majka kao sveštenica te male crkve”.

Dr Jovan Janjić

 

[Nemoguća Могућност]

kaze se: dobra zena - pola kuce

 

[robivek]

Čovek živi i stvara u zajednici. I zato nema i ne može biti striktne podele u poslovima između žene i čoveka.

...a kazes evo ti bi recimo mogla bez problema utovarati djakove peska na traktoru,ne puno onako jedno 5 m3 ?

Ima samo priziva po darovima im datim.
Svi su pozvani da budu „jedno”. Kad je potrebno, jedni drugima da priskaču u pomoć. Koliko je samo bilo žena vojnika...

...dakle par muskaraca tovaraju pomenuti pesak a ti prodjes i vidis da im treba pomoc i onako bez razmisljanja,zategnes stiklice i uzmes dva djaska pod misicu,da ih malo obrukas i stimuliras da se ozbiljnioje uhvate posla i caskom - pesak utovaren tamo gde treba...
Jel ovo realno scenario ?

Blagoslov i zapovest od Boga dati čoveku, u isto vreme, dati su i muškarcu i ženi. Ali shodno prirodi svojoj i posebno dobijenim darovima svako ima i svoje posebno služenje.

Na prvi pogled, s osvrtom na istoriju i na našu tradicionalnu kulturu: čovek je čuvar kuće, žena je duša kuće. Tako je samo na prvi pogled. A suštinski, uloge i pozvanje njihovo, kao i sam život njihov, mnogim i vidljivim i nevidljivim nitima su povezani. To se vidi i oseća. Prizovite u sećanje neki od ličnih doživljaja, da li se i vama desilo da imate ovakav osećaj: prolazite pored neke raskošno urađene kuće ili vile, a od nje kao da osećate nekakvu hladnoću? Ili pak ovakva situacija: dok kroz selo idete, naiđete na kakvu udžericu, na prvi pogled zaključuje se da se tu skromno, možda i u nemaštini živi, a od nje kao da osećate nekakvu toplinu. Osećate da li i koliko tu stanuje ljubavi, da li se tu zlo ili dobro zapatilo.

 

[milsu]

У данашње време, не бих рекао. А можда ни раније. Па Ева је та која је прва издала своју заједницу са Богом и са Адамом, јер јој није било стало. Пре бих рекао да је мушкарац душа куће, зато што је њему стало да гради свој дом и породицу, чак и ако вара жену, опет му је стало. Док жени није стало, чак и ако је верна, опет машта о путовањима по свету и авантурама са различитим мушким зверкама.