Zena i ljubav

[Tea]

Zapamtite da su moje riječi dio mene mojih dubina...
da moja prosvjetljenje nije površnost... pretvara suzu u osmijeh...
suza koja će ionako pasti, ali uz slast...
i pusti me da poljubim svijet jer ćeš uvijek biti ti u tim poljupcima...
A kada te volim moja radost je nekontrolisana i postajem ljepša za sve, ali ću osjetiti samo tebe, izuzetno tebe...
Ostavila sam ti otvorena vrata, jer nisam znala slast ljubavi, izgubljena u mom svijetu sjena...
Pooštrila sam ti glas grudi, prihvatila uzbuđenje osjećaja čvrsto za mene...
Nikad nisam mislila da ću letjeti samo slušajući tvoj glas kako me mazi, zgrabi me, skida me i otkriva drugu ženu...
Ponekad stanem, stavim ruke i obraz na zid i zatvorim oči... i letim... moja ruka na tvojim grudima, moj obraz uz tvoj..
Uveče plivam u svojoj duši u tvojoj potrazi, vraćam tvoje poljupce, pokrivam svoje srce tvojim mislima...
i lažem sebi hiljadu laži jer želim pobjeći od sebe i želim da nikada ne postojiš, želim razlog da se naljutim na tebe i pustim te...
i lažem hiljadu laži da me mrziš i pustim te da me ostavis...
ali ništa ne vredi... nema strategije... nema rupa u zakonu...
Ljubav ne ostavlja alternative, nema sumnje... to je samo jedna
a ti me stalno voliš..
i stalno te volim
A želja za odlaskom je sve više izgubljena...

Sve o zenama, nacin na koji mi dozivljavamo ljubav, moze citati i slike, znaci sve cime se mogu iskazsti ta zenska njezna osjecanja!

 

[Metronomy]

Ne, nisu sve zene iste. Ne turate ih u sablone jer to ne drzi vodu, samo ih zbunjuje i udaljava od ljubavi.

 

[Tea]

Bas zato sto nisu sve iste imaju mogucnost da se izraze na svoj nacin! Ali ima nesto sto im je zajednicko, zena je majka, cerka, sestra.....i njeznost im je zajednicka osobina, samo treba pronaci ono najdublje u njima! Ko to zna i umije dozivjece zenu na pravi nacin!

 

[Metronomy]

Zajednicko im je samo da su deo ljudskog roda i polna odredjenost.
Sve ostale osobine su kao i kod muskaraca.
Sasvim je nepristojno pripisivati neznost svim zenama, a o majcinstvu da ne govorimo.

 

[Tea]

Postoje žene o kojima se ne može govoriti... ali ćes ih doživjeti...
U sebi imaju magiju mora,
Mekim i gracioznim koracima...
kosa češljana vjetrom koji im okruzuje oči misterijom...
Osmijeh mirnog zadovoljstva, mir vječnog sna na usnama snova...
linije tijela poput veza u vazduhu, sposobne da se prisjete anđela i demona...
To su žene koje ne trebaju lagati...
Zašto je gledaš u oči i osjećaš kako se svijet okreće...
jer pratiš riječi na usnama i jedini zvuk koji čuješ je tvrdoglavi val...
One su te koji su ispravile svoje glave, to im je u srcu...
One koje te posmatraju u tišini jer već znaju sve o tebi i izabrale su tebe kada ih nisi pogledao...
Ona je sve ovo...
i ne možeš učiniti ništa osim da je gledaš kako prolazi pored mora...
jer ti je potrebna za zivot...

 

[Neprilagođena]

 

[Neprilagođena]

 

[Neprilagođena]

Volim žene koje nisu živele sa previše muškaraca. Ne očekujem nevinost, ali jednostavno više volim žene koje nisu do krvi nažuljane iskustvom.Postoji nešto vredno kod žena koje škrto biraju muškarce; to se vidi u njihovom hodu, njihovim očima u njihovom smehu i njihovim nežnim srcima. Žene koje su imale previše muškaraca kao da sledećeg biraju po diktatu osvete, a ne osećanja. Kada sebično vodiš igru,sve radi protiv tebe: Ne možeš zahtevati ljubav ni tražiti emociju. Na kraju si ostavljen sa bilo čim što si voljan da daš a to je često, ništa. Neke žene su delikatna bića, neke žene su dražesne i čudesne. Ako hoćeš da pišaš na Sunce samo izvoli, ali molim te ostavi dobru ženu na miru.


Č.Bukovski

 

[FataMorgen]

 

[FataMorgen]

 

[FataMorgen]

 

[Tea]

A ono što se dešava je da je ona miris moje kafe...
šoljica su njene usne...
Sada ukus mog dana ima tvoje prisustvo...

 

[Tea]

Žena se nikad, ali nikad, ne istura kao štit. Ma koliko bila snažna. Žena je "vetar u leđa"; muškarac je taj koji osvaja. Mir, slobodu... ženu. Šta god da osvaja ili brani, junak je. Kad ovo potonje (za)dobije, neuništiv je. Žena koja poštuje svog muškarca je krajnji cilj svakog viteza. Ako on to jeste. Ako nije, žena ga može sačuvati, ali ne i poštovati. A bez toga i jedno i drugo (p)ostaju talac praznih priča, onih koje nosi vetar. Ne onaj koji osnažuje, već onaj koji ruši. Sve.
Brankica Damjanović

 

[Tea]

"Bila je drukčija od njegove magličaste vizije iz prvog susreta, stvarnija, bliža, određenija, ali time nije gubila ništa. Ona iz snova bila je mašta, magla njegovih zaludnih časova, i imala je nestalan oblik njegovih želja, a ova se nije mijenjala ni rasplinjavala. Stajala je pred njim uzdržana i gospodstvena, otkrivajući svakim svojim pokretom poneku osobinu koja je djelovala kao iznenađenje."

 

[Tea]

 

[Tea]

Umorim se i ja, samo ne vičem na sav glas.
Ne pravim buku i ne nosim ti brige, kao obavezu da ih analiziraš, kao da ih možeš
razumjeti?
I meni ponekad dan posivi,
od nakupljenog u duši,
od težnje da pružim priliku,
još jednu u nizu...
Umorim se i ja od zidova izgrađenih oprezom,čuvajući
svoj mir...
Nakupi se i meni dana,
dugih kao godina, ali šutim.
Ne zovem i ne bunim se.
Proći će ...kažem sebi..

 

[Neprilagođena]

IZREKE O ŽENI​ Andrić "U svakoj ženi ima đavo koga treba ubiti ili poslom ili rađanjem, ili i jednim i drugim; a ako se žena otme i jednom i drugom, onda treba ubiti ženu." Andrić "Zašto je put do žene tako vijugav i tajan i zašto on sa svojom slavom i snagom ne može da ga pređe, a prelaze ga svi gori od njega? Svi, samo on, u silnoj i smiješnoj strasti, cio svoj vijek pruža ruke kao u snu. Šta žene traže?" Andrić "Žena stoji, kao kapija, na izlazu kao i na ulazu ovoga svijeta."

 

[Neprilagođena]

 

[Branko Lori]

"Kad ponovo razmislim, sada, u srcu mi eksplodiraju beskrajne, silovite emocije, kojima ne mogu da odredim značenje, zato što najdublja osećanja imaju pravo da postoje samo u njima samima i nigdje drugo. Još manje postoje u logici i, ponajmanje, u stvarnim događajima. Voleo sam te kao što mi se nikada ranije nije desilo i kako mi se nikada više neće desiti.

Voleo sam te u vremenskom razmaku koji se ne može odrediti u stvarnosti, možda zato što ni danas ne razumem da li smo se voleli koji mesec ili koju godinu, koji tren ili koju vječnost. Možda si oduvek bila u meni, kao deo mojih najskrivenijih snova i potreba, kao cilj mojih večitih čežnji, kao sećanje na staru maštu mog djetinjstva razočaranog deteta, koje nije uspevalo da pronadje drugara sa kojim bi podelilo igračke, zajedno ukralo marmeladu od jagoda iz ostave.

Voleo sam te ne samo zbog uzvitlanog bogatstva koje si unela u moj život, ili zbog onog uzbudjujućeg kupanja u duhovnoj čistoti kao kad sam sa tobom podelio tvoj unutrašnji život, nego i zbog toga što si mi otkrila onaj deo mene koji sam oduvek hteo da upoznam, a za koji sam znao da je zapetljan u mreži moje stidljivosti.
Neizbežno te voli svako ko te poznaje iznutra. Možda je zbog toga nemoguće izbrojati dane kada smo bili zajedno (da li je moguće da osećanja imaju veličinu brojeva na kalendaru?) i ako mislim na tebe dok pišem, ne znam da li sam te poslednji put video prošle godine, prošlog meseca, ovog jutra ili možda pre samo nekoliko trenutaka.
Nešto od tebe je ostalo unutra, nešto što je neosetljivo na tok vremena, životne dogadjaje koji se utrkuju u nepotrebnoj žurbi. Nešto što čini tajnim blago unutrašnje lepote za kojom posežem kada imam potrebu za svetlom, u danima kada nebo iznad Jerusalima ostaje daleko i kada mi oblaci svakodnevice prekrivaju boje.
Po neki put, uveče, sa prozora moje sobe podižem oči ka nebu, instinktivno tražeći nebo iz naših dana u Jerusalimu i sanjam da je opet tu. Želio bih da u tvom životu ima makar deo lepote koju umeš da daš onome ko je pored tebe."

(Alberto Moravia)

 

[Neprilagođena]

Sećaš li se Barbara

Sećaš li se Barbara, padala je kiša neprestana
nad Brestom toga dana, a ti si išla nasmejana
pokisla, ozarena, očarana, pod krupnim kapima kiše
seti se Barbara, sretoh te u ulici Sijama
smejala si se, i ja sam se smejao
sećaš li se Barbara
Nisam te poznavao, nisi ni ti mene
sećaš li se, sećaš li se toga dana
i ne zaboravi ga.
Jedan čovek ispod neke kapije, zaklonjen
viknuo je tvoje ime, Barbara
a ti si potrčala njemu po kiši
pokisla, ozarena, očarana
i bacila si mu se u zagrljaj
Sećaš li se Barbara,
ne ljuti se što ti kažem ti
jer ti kažem svakom koga volim
pa čak iako ga ne poznajem.
Sećaš li se Barbara i ne zaboravi nikad
tu kišu tako bledu i tako srećnu
tu kišu nad morem, nad arsenalom
nad brodom iz Cezana
Oh, Barbara
velika je svinjarija taj Rat i šta je sa tobom
sada
pod kišom od gvožđa, vatre, čelika, krvi
A onaj koji te je stezao u zagrljaju, zaljubljeno
da li je umro, nestao il je još živ
Oh, Barbara
još uvek kiša pada nad Brestom kao što je padala
nekada
Ali nije to isto, jer sve je porušeno
To su samo posmrtne kapi kiše, užasne i očajne
A nije ni onaj potop kiše, gvožđa, čelika, krvi
već prosto kiša iz oblaka koji nestaju kao psi
kao psi koje donosi vodena struja iz Bresta
da istrunu negde daleko, vrlo daleko od Bresta,
od koga nije ostalo ništa.




Ž.Prever

 

[Lada]

Ovo su ti usne
Koje vracam
Tvome vratu

Ovo mi je mesecina
Koju skidam
Sa ramena tvojih

Izgubili smo se
U nepreglednim sumama
Nasega sastanka

U dlanovima mojim
Zalaze i svicu
Jabucice tvoje

U grlu tvome
Pale se i gase
Zvezde moje plahe

Pronasli smo se
Na zlatnoj visoravni
Daleko u nama

Vasko Popa

 

[Lada]

''..Moj identitet je ono što čini da nisam jednak ni jednoj drugoj osobi. Tako definirana, riječ identitet je relativno precizna odrednica, koja ne bi trebalo da doprinosi konfuziji.Trebaju li nam zaista dugačka dokazivanja, kako bismo ustanovili da ne postoje i da ne mogu postojati dva identična bića ? Čak ako sjutra uspijemo, kao što se strahuje, ''klonirati'' ljudska bića, čak ni sami ti klonovi neće biti identični, u najstrožijem smislu, osim u trenutku njihovog ''rođenja'' ; već sa prvim koracima u život, postat će različiti. Identitet svake osobe sastoji se od mnoštva elemenata, koji se, očito, ne ograničavaju na one koje sadrže službeni registri. Postoji, naravno, za veliku većinu ljudi, pripadnost nekoj vjerskoj tradiciji; nekoj nacionalnosti, katkad i dvjema; nekoj etničkoj grupi; široj ili užoj porodici; nekoj profesiji; nekoj instituciji; nekoj socijalnoj sredini.. Lista je mnogo duža, virtualno neograničena: možemo osjećati više ili manje snažnu pripadnost nekoj pokrajini, nekom selu, nekoj četvrti, plemenu, sportskoj ili profesionalnoj ekipi, grupi prijatelja, sindikatu, preduzeću, partiji, udruženju, parohiji, zajednici osoba sa istom pasijom, istim seksualnim preferencijama, istom fizičkom hendikepiranošću ili suočenih sa istim smetnjama.
Sve ove pripadnosti,naravno, nemaju isti značaj, u svakom slučaju, ne u svakom trenutku. Ni jedna, pak, nije sasvim beznačajna. To su konstitutivni elementi osobnosti, moglo bi se gotov reći ''geni duše'', uz uvjet da se precizira da većina nisu urođeni.
Ako se svaki od ovih elemenata može susresti kod velikog broja jedinki, nikada ne nalazimo istu kombinaciju kod dvije različite osobe i upravo je to ono što čini bogatstvo svakoga, njegovu vlastitu vrijednost, to je ono što svako biće čini jedinstvenim i potencijalno nezamjenjivim.''

Amin Maluf – ''Ubilački identiteti'', – Editions Grasset & Fasquelle, 1998. str. 16 –17. (Preveo Seljak).
0

 

[Neprilagođena]

Rekli su o ženama.....




Žena vidi duboko, muškarac daleko. (Grabe)

Žena vrlo lako može da zavadi prijatelje, ali njoj je gotovo nemoguće da jednom zavađene ponovo izmiri. (Ditrih)

Ženama se s poljupcima događa ono što i muškarcima sa čašama vina: jedna, pa još jedna — dok ne podlegnemo. (Pitigrili)

Žene igraju šah slabije od muškaraca zato što treba pet sati ću tati. (Smislov)

Žene imaju specijalni kutak u svom pamćenju koji je rezer-visan za grehove što ih nikad nisu počinile. (Lagerlef)

Žene intelektualke^ su kao tesne cipele: jedva čekamo da ih se otarasimo. (Čaplin)

Žene koje imaju malo draži često imaju najviše vrlina. (Pikaso)

Žene kojima je ljubav sve, uvek su nevine. (Zilahi) Žene misle kao kraljevi, da im sve dugujemo. (Balzak)

Žene mogu da pruže onoliko prijateljstva koliko pozajme od ljubavi. (Spinoza)

Žene nas vole zbog naših nedostataka. Ako ih imamo dovoljno one će nam sve oprostiti, osim našeg intelekta. (Vajld)

Žene naviknute da misle jesu žene na koje se obično ne misli. (Šo)

Žene nikad ne mogu da postignu tako značajne uspehe u životu kao muškarci, jer one nemaju pored sebe suprugu koja će ih posavetovati. (Mek Lejn)

Žene nisu nikada tako jake kao onda kada se naoružavaju vlastitim slabostima. (Defo)

Žene nisu stvorene da bi bile shvaćene, već da bi bile voljene. (Parker)

Žene se ne udešavaju toliko za muškarce koliko protiv žena. (Goldoni)

Žene su kao generali: Njih se ne tiče koliko je poraza koštala jedna pobeda. (Mirabo)

Žene su kao vetrokazi: prestanu se vrteti tek kad zarđaju. (Volter)

Žene su mnogo razumnije od muškaraca. Muškarci dopuštaju da ih obuzmu ambicije, moć i bogatstvo, dok žene znaju da za njih nije važno šta rade, nego ono što jesu. (Borhes)

Žene su najveći paradoks mog života. Tek kad me napuste, postaju mi dobri prijatelji. (Runi)

Žene su pobeda materije nad umom, a muškarci pobeda uma nad moralom. (Oskar Vajld)

Žene su sposobnije da okaju svoj greh, pa su zato i sposobnije da greše. (Bak)

Žene su suviše slabe da ne bi zloupotrebile svoju slabost. (Ibn Zafar)

Žene su u prednosti nad muškarcima: ukoliko ne mogu da dobiju ono što su naumile jer su previše pametne, dobi-će to ako budu glupe. {Jul Briner)

Žene troše novac tako brzo kao da on izlazi iz mode. (Buhvald)

Žene su voće. Ima kajsija, ananasa i lešnika. Nekorisno je slediti: to je jasno. Početnik se ne može odlučiti da ubere od samo jedne vrste. On želi da prepozna samoga sebe raznolikosti vrsta. (Valeri)

Žene treba da su kao cveće ladoleža — lepe i skromne, ali ipak ne treba da su kao ladolež koji se uvija oko svake grane. (Puji)

Žene uglavnom slabije posluju od muškaraca. To je zbog toga što nemaju žene za savetnike. (Fonda, Dž.)

Žene vole koliko mogu, muškarci koliko žele. (Graf)

Žene vole pobednike: zato i dopuštaju da ih osvoje. (Novalis)

Ženu možete voleti, možete patiti zbog nje ili je pretočiti u književnost. (Darel)

Život žene je prazan ako ga ne ispunjava ljubav. (Ston)

 

[PetarSamotnjak]

"Žena često lako daje, ali se lako ne zaljubljuje"

Jovan Dučić

 

[Sensei]

"Žena često lako daje, ali se lako ne zaljubljuje"

Jovan Dučić

upitno.
Ko zna gde se on vukao?

Što reče jedan kritičar za njega:
" он чудном и сјајном гипкошћу узима туђи, западни и латински идеал лепоте и живота, западни естетизам, отмен и виртуозан али хладан, лишен дубоких заноса и узвишене етике "