Zen price

[Hektor]

Stariji se zvao Takuan i bio je cuveni ucitelj Zen budizma i on je preneo devojku preko reke.Mladjem istorija nije zabelezila ime vec samo da je sagresio prema svome ucitelju kao sto je napisao autor topic-a.

 

[Tuzni_patak]

Mislim da svaka Zen priča treba da bude odvojena tema, i nije mi se svideo postupak Kelis.

Želim, a i ostali verovatno, da različita gledanja budu usmerena i sakupljena za svaku priču ponaosob jer se dosada pokazalo da su gledanja i tumačenja svake pričice bila dovoljno različita i raznolika...

 

[Truman]

Ajde pogledajte temu Zen prica 3 pa ovde dajte svoj komentar posto ju je mrski moderator zatvorio.Takodje svoje zen price pisite ovde.

 

[MUDRICA]

Ova treca Zen prica se valjda odnosi na neizbeznost. Ponekad se moramo pomiriti sa stvarima na koje ne mozemo da uticemo.

 

[Truman]

Radi se o sledecem:npr. nije dovoljno da ti procitas ovu Zen pricu da bi se prosvetlila.Za to moras i da je shvatis Slepcu fenjer nije nista vredeo jer jednostavno nije video da je sveca ugasena.

 

[Truman]

evo jos jedna zen prica koja je pritom i veoma duhovita:

RASPRAVOM ZARADITI PRENOĆIŠTE

Ako pokrene i dobije raspravu o budizmu sa onima kod kojih je, svaki lutajući monah može ostati u zen hramu. Ako bude poražen, mora otići dalje.
U jednom hramu na sjeveru Japana boravila su zajedno dva brata monaha. Stariji je bio učen, a mlađi glup i imao je samo jedno oko.
Naiđe lutajući monah i zamoli ih za prenoćište, propisno ih pozvavši na raspravu o uzvišenom učenju. Tog je dana stariji brat bio umoran od napornog učenja, pa zatraži od mlađeg da ga zamjeni. “Idi i zahtevaj raspravu bez riječi., upozori ga.
Tako mladi monah i stranac odoše do svetištaa i sjedoše.
Ubrzo posle toga putnik ustade, ode do starijeg brata i reče mu: “Tvoj brat je sjajan momak. Porazio me je.”
“Prepričaj mi raspravu”, reče stariji brat.
“Pa”, objasni putnik, “prvo sam ja podigao jedan prst, predstavljajući Budu, prosvetljenog. Onda on podiže dva prsta, označavajući Budu i njegovo učenje. Ja podigoh tri prsta, predstavljajući Budu, njegovo učenje i njegove sljedbenike u skladnom suživotu. Zatim on zatrese stisnutom šakomom pred mojim licem, pokazujući da sve to potječe iz iste suštine. Tako me je pobjedio, i nemam pravo ostatiti ovde.” Tako reče I ode.

“Gdje je taj tip?”, zapita mlađi, dotrčavši do svog starijeg brata.“Shvatio sam da si ti pobjedio”
“Ništa ja nisam pobijedio. Isprebijaću ga.”
“Reci mi o čemu ste raspravljali” zapita stariji.
“Zašto ? Čim me je ugledao, podigao jedan prst, vređajući me da imam samo jedno oko. Kako je on stranac, pomislio sam da bih trebao biti uljudan, pa podigoh dva prsta, čestitajući mu što on ima oba oka. Onda je taj neotesani klipan podigo tri prsta, sugerirajući da nas dvojica imamo zajedno tri oka. Poludio sam i krenuo da ga udarim, ali on pobježe van i tako smo završili!”

 

[Tuzni_patak]

Pored milion vaših analiza ove priče ja ću dodati samo ovu.
Ne pobedjuje uvek jači u duelu, životu, borbi.
NEKAD POBEDJUJEMO SAMI SEBE......
Pretpostavkama, brzim reakcijama, svodjenjem uzvišene ideje na apsolutni put, ili birajući lakši put za mudraca, prilagoditi se svetu , umesto svet prilagoditi svojim idejama o svetu, (što je istovremeno teži put za prirodnog čoveka).

Upravo zbog ovih nijansi , ljudi koji žele moć (zbog zloupotreba i zla) i imaju moć jer sposobnijima nije toliko neophodna da bi lepo živeli (Zsto kasnije moraju uložiti pet puta više snage u vraćanje u normalno stanje....čak i kad je to moguće, ali obično nije)

 

[random_cloud_form]

ova zadnja prica u principu govori o mehanizmu projekcije.
jedan od zakona projekcije kaze da kad je covek suocen sa nekom neodredjenom pojavom on na nju nesvesno projektuje neku svoju potrebu za smislom, odnosno pokusava da je osmisli.
Veliki deo ljudske misli iz proslosti pociva na ovome, a onda se zbio evolutivni momenat razvoja svesti i ljudi su poceli razlikovati svoju projekciju na realnost od same realnosti, sto je penzionisalo mnoge drustvene pojave i obicaje kao istrosene finte koje ne prolaze vise...

no da se vratim na pricu...

Mladji brat je izbacio van ono cime je okupiran, tj projektovao svoje licne frustracije i tako osmislio tu neodredjenu komunikaciju.

Putnik je pak koristio visi nivo svesti, i pridodao komunikaciji neki opsti smisao o sustini, Budi itd... Ali, putnik se u tom velikom mudrovanju i meditiranju gubi i zaboravlja prakticni deo zivota ovde i sada, te zato i donosi luzerski zakljucak koji je stetan po njegov organizam, i mora da napusti taj topli dom i prespava u nekoj shtali sa dzukcima.

Stariji brat cim pusta tupog mladjeg na duel sa strancem, verovatno ima problema sa dosadom, i zeljan je drustva, ali, cini se, ne samo to. Taj njegov pojacani apetit za drustvom posledica je potiskivane potrebe za zenkom, s kojom bi se rado pario, medjutim, ima taj problem sto je monah pa se ceo mahanizam maskira i izmesta na potrebu za bilo kakvim drustvom, a mozda je rec i o gej resenju.

sve u svemu, sva trojica mogu da nam posluze kao negativni primeri, po principu - ne dozvolite da vam se ovo desi