Zemlja

Steinadler:
Dobro došli u klub, zemljoloveri

Kliknite za proširenje...

Šteta što ovi jadnici ne mogu nikome pomoći, pa ni sebi.

Na svetu trenutno ima oko pola milijarde registrovanih od nekog mentalnog obolenja
ili poremećaja,
a svaki četvrti stanovnik planete u svom životu doživi neku takvu epizodu.

Srbija je na visokom 13 mestu i sada ih ima oko 400 hiljada.
Neregistrovani i oni neprepoznati su još veći problem.
Svakodnevne vesti iz crne hronika su logična posledica.

Teško Zemlji sa nama, a još teže nama sa nama.
 
"....jer je ljudski um ograničen na ono što je video i čuo, a ludilo je jedino bezgranično i slobodno od svih ledenih zakona svesti i saznanja.
Sloboda - to je ludilo, i samo ludaci su slobodni.
Samo ludaci imaju svaki svoju sopstvenu sreću, samo oni nisu jednaki samom sebi nego se obnavljaju uvek novi.
Svi ljudi vide stvari skoro podjednako, a samo ludaci imaju svoja lična mišljenja.
Velika mudrost se nalazi po dnu mračnog ponora i samo su najluđi ljudi govorili najdublje reči."
Dučić
 
Bombardovani smo lošim vestima 24/7. Sa naslovnih strana nam se keze ružna lica ispod kojih piše "vladari iz senke napadaju", "duboka država", "hoće da otmu", "sprema se zlo", "plan svetske vlade"...
Dvocifren iq će ih pročitati kao razonodu, odmahnuti rukom i vratiti se svom životu i zvezdama granda, svestan svojih dometa.
Trocifrene ovakvi naslovi plaše, prepoznaju nevidljivu opasnost i staju u gard očekujući najgore. A najgore je upravo to što su ih paparaci i spin-novinari stavili u gard.
U gardu su spremni na odbranu od napada od nepoznatog, i ostaju u tom grču prekidajući sav dotadašnji miran život.
Nastavljaju da traže naslove, komentare, podnaslove i fusnote, naslućujući, od neukog oka sakrivene, tajne tvitove između marsovaca i Trampa. Zavera!
Prestaju da žive starim mirnim plodnim životom. Prestaju da budu svoji ljudi i postaju zarobljeni tuđom idejom.
Samo pametan čovek može da poludi, budala se nikada ne menja. Blagosloveni su nišči duhom, njihovo je carstvo nebesko.
 
Poslednja izmena:
Mislila sam da oni trocifreni ne nasedaju lako na spin, da samo odmahnu rukom
i odu na reku.
Inače, svako može da poludi, a naročito ja. :dash:
Jedino je čudo da u našoj zemlji još ima normalnih.
Ako ih ima, neka se jave. :)
 
hestia.jpg


320px-Anonymous-Fuxi_and_N%C3%BCwa.jpg


84697366.jpg


gli-argonauti.jpg


Emili Dikinson

Znam da Ga ima. Negdje
Da u Tišini krije
Svoj život prefinjeni
Od naših grubih očiju.

To je tek igra trena.
Zasjeda lakovjerna -
Tek da se stvori Sreća
Njeno čuđenje sreći!

Ako bi prodorno zbiljna
Igra ispala - ili
U krutom zurenju Smrti
Ushiti zastaklili -

Zar ne bi tad zabava
Preskupa izgledala!
Zar ne bi otpuzala
I predaleko šala!
 
hakim bej:
"....jer je ljudski um ograničen na ono što je video i čuo, a ludilo je jedino bezgranično i slobodno od svih ledenih zakona svesti i saznanja.
Sloboda - to je ludilo, i samo ludaci su slobodni.
Samo ludaci imaju svaki svoju sopstvenu sreću, samo oni nisu jednaki samom sebi nego se obnavljaju uvek novi.
Svi ljudi vide stvari skoro podjednako, a samo ludaci imaju svoja lična mišljenja.
Velika mudrost se nalazi po dnu mračnog ponora i samo su najluđi ljudi govorili najdublje reči."
Dučić
Kliknite za proširenje...

evo ti od 12:30h intervju

 
flaj:
Zrnce lepote u gomili svakodnevne grozote ima vrednost zlatnog runa.
I vredno je potrage. :)
Kliknite za proširenje...

имају ли слеп и глув исту представу о лепом?
да ли девојчица и баба сањају исти сан?
мислиш ли да политичари и банкари нису убеђени да знају шта је лепо?
 
pexels-photo-173489.jpeg


Kad jednom jutro ne svane


Kad jednom jutro ne svane
pokriću pokrov svoj
zvezdanim nebom mraka
i belim maglama snom...

Kad jednom svane ništa
lako će vremenom vitlat
olujni vetrovi sna

dubinama svemira bez dna...

Kartuše zasute peskom
čitaće poslednji trzaj
po eolskoj harfi odlaska
vremena i misli.

Dragoljub69 , blog, 10.02.2014.
 
"Jutro je smirilo i osunčalo more u zalivu. Neprikladno za februar, došlo mu da se izuje
i po providnoj vodi zagazi po šljunku u plićaku.
Njegovih devetnaest godina, cvetna košulja hipija i duga plava kosa i to bi opravdli,
znao je on to, ali bi bilo komplikovano izuvanje i posle obuvanje.
Umesto toga sagao se i u šaku zagrabio to providno ljeskanje. Hladna voda mu kliznula kroz prste.
Pogled mu se stalno vraćao deliću pučine kod ostrva Mamula, tražeći ko zna šta da vidi...
Možda neki brod...pogled desno uz obalu do Njivica pa naviše na vrh brda, gde se nazire
mala građevina...
Noge su same krenule prethodeći odluci.
Pola sata brzog momačkog hoda dugačkih nogu doveli su ga do hotela i iza njega se videla staza
kojom se moglo uz brdo. Odozgo se čulo zvono ovna predvodnika, prigušen i nemuzikalan ponavljajući ton.
Stado je išlo naviše. Krenuo je i on.
Staza se u serpentinama pružala naviše, ponegde skoro sa pravim zidovima od drača, s naslaganim
kamenjem koje je očigledno ređala ljudska ruka.
Toplota sunca je htela da ga uspori, zaustavi, ispruži na kakvoj steni, da ga upija s užitkom.
Primetio je siluetu čoveka kako dugačkim, čak predugačkim koracima silazi niz brdo.
Pošto je skraćivao serpentine, zamalo da su se mimoišli.
Tek je primetio da je čovek star, bele kose, visok i mršav.
Još mu je falilo stotinak metara do kućice i mladić je skupivši snagu požurio pravo prema vrhu,
ne mareći više za stazu. Nije više čuo zvono ovna predvodnika. Napokon se ispeo ispred same
građevne od kamena. Imala je dovratak, ali nije imala vrata. Jedna oslikana freska i jedno kandilo.
Nije bio upaljeno.
Video je mladića kako se penje uz brdo krateći serpentine. Nije mu mogao videti lice od rasute duge plave kose.

Dugim koracima ga je nosila staza naniže u svih tih četrdeset godina iza njega ostavljenih na vrhu.
Upaljeno kandilo kao da je treperavo pomerilo ruku freske.
Mladić je svoju s upaljačem spustio pomislivši na prvi dašak vetra koji će plamen ugasiti...
Potrajaće...

Blog Hram Njivice - Coviax 16.9.2oo11
*******************************************************************
Popeo se poslednji put tom stazom, u srcu mladić, u duši čovek.
Potrajaće plamen.
Za Dragoljuba, dragog Drakčeta, s ljubavlju. :heart:
 
Poslednja izmena:
What about sunrise
What about rain
What about all the things that you said
We were to gain
What about killing fields
Is there a time
What about all the things
That you said were yours and mine
Did you ever stop to notice
All the blood we've shed before
Did you ever stop to notice
This crying Earth, these weeping shores
 
Tisa-river.jpg


Na maloj adi nema više ptica.
Ni u reci nema više riba.
Reka je sada kanalizacioni odvod za naselja duž njenih obala.

Ribari su zaboravili na mreže, senkere, pecaljke...
čakljama love debla doneta bujicom posle kiša i prodaju ih na kubik .
I sede na staroj deregliji, igraju ajnca u pivo, prisećaju se starih dana kada je reka bila tako čista
da se žedan mogao napiti, a ženska kosa od nje bila meka i blistava kao svila...
A mreže pune riba.

Ko da im veruje?

Sada treba ploviti daleko uzvodno, uhvatiti hladnu, čistu struju brdske pritoke,
sve do šljunkovitog spruda na ušću.
Kad tamo - načičkane bele čaplje,
lastavice krstare nebom i obrušavaju se na rojeve mušica nad vodom.
Unaokolo beli slapovi mirte nezaboravnog mirisa.
Preko, na oborenoj vrbi neki pecaroš, nepomičan.

Fišerman? :)
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top