Zemlja u kojoj se ljudi najranije bude

Manga Hilux

Legenda
Moderator
Poruka
68.902

Zemlja u kojoj se ljudi najranije bude​

izvor LIFESTYL
1668066397-shutterstock_757115389-750x500.jpg
Shutterstock
Dok se ranoranioci u državama poput Кostarike i Кolumbije obično bude pre 7 ujutro, drugi podaci o prosečnom vremenu buđenja po zemljama otkrivaju da u nekima, uključujući Grčku i Saudijsku Arabiju, većina obično na napušta krevet pre 8:30 ujutro.

Izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazuje da se ljudi u Кolumbiji u proseku bude u 6:31 ujutru, što je rezultat kulturnih i verskih običaja, piše El Pais.
Ali ujedno oni su i najneproduktivnija nacija u Južnoj Americi.


Poređenja radi, u Sjedinjenim Državama prosečno vreme buđenja je 7:20, u Кini je 7:42, a u Španiji 8:05 sati.

Za mnoge Кolumbijce rano ustajanje je sinonim za disciplinu, posvećenost, trud i naporan rad.
Ali izveštaj OECD-a je u suprotnosti sa tom panoramom: Кolumbija je takođe najneproduktivnija zemlja na svetu uprkos ranim počecima i ima jednu od najdužih radnih nedelja na svetu sa 48 sati u toku sedmice, isto kao i Meksiko.
kolumbija-grafiti-foto-afp-joaquin-sarmiento-7-241695.jpeg
AFP/Joaquin Sarmiento
Vlada Gustava Petra nastoji da smanji radnu nedelju na 42 sata kroz predlog zakona o reformi rada koji je predstavljen prošle godine, ali kolumbijski ritual buđenja pred zoru je druga stvar.

Poznate priče o ponosnim ranoraniocima su uobičajene.
Čak i političari govore o pozivima koje su kolegama upućivale u 4:30 ili u svojim zvaničnim biografijama navode da su „disciplonovani i da rano ustaju“.
Kultura ranoranilaca je tradicionalno bila češća u ruralnim oblastima i centru zemlje, ali na kraju se proširila na ostatak Кolumbije.
1635487022-000_1EO460.jpg
Luis ROBAYO / AFP

Niko ne ustaje ranije od Paisa: stanovnika severozapada Кolumbije. U Medeljinu, na primer, nastava na fakultetu počinje u šest sati ujutro.
Početkom 20. veka Кolumbija je počela da se industrijalizuje.
Godine 1900. oko 75 odsto Кolumbijaca je živelo u ruralnim oblastima; do 1980. situacija je obrnuta i 75 odsto stanovništva je živelo u gradovima.
Škole, fabrike i kompanije su cvetale, ali raspored je ostao isti kao i kada je većina radne snage radila na plantažama kafe.

Istoričar Pablo Rodrigez objašnjava da je prelazak sa sela u grad bio izuzetno brz:
„Običaji i mentalitet se ne menjaju tako brzo; ljudi su samo poneli svoje radno vreme sa sobom. A na selu ljudi rade od svitanja do sumraka.”

Radovi u njivi tradicionalno su počinjali čim je sunce izašlo. Na plantažama kafe, koje su decenijama bile glavni ekonomski pokretač zemlje, radovi su počeli čim se mogla razlikovati boja zrna, između zelene i zrele crvene.

Кolumbija je ekvatorijalna zemlja: nema godišnjih doba i nema promene na satu. Tokom cele godine sunce izlazi oko šest sati ujutro, a zalazi oko 18 sati.
„Кolumbijci pate od uznapredovale faze sna; oni idu u krevet sa kokoškama i bude se sa petlom“, kaže dr Stiv Amado, predsednik Кolumbijskog udruženja za medicinu spavanja (ACMES).
Za odrasle, objašnjava on, ovo možda neće imati značajne posledice ako konsoliduju raspored da bi se dovoljno naspavali, ali može da izazove probleme deci.

Inicijative da se školarcima obezbedi duži san umnožile su se poslednjih godina u nekoliko zemalja.
Iza njih stoji naučna osnova: brojne studije tvrde da bi odlaganje vremena početka škole poboljšalo učinak učenika.
Godine 2019, Sjedinjene Države su pomerile vreme početka srednje škole na 8:30 ujutru. Bogota je 2009. odlučila da najmlađi školarci dolaze u državne škole u 7:30 umesto u 6:30 ujutru.
U kolumbijskim privatnim školama, nema mnogo predaha od budilnika. Većina ovih centara nalazi se na periferiji glavnih gradova, tako da nije neuobičajeno da vidite decu u autobusu pre nego što sunce izađe i stižu na nastavau oko sedam ujutru, kada obično počinje školski dan.

ACMES planira da potpiše sporazum sa nevladinom organizacijom Start School Later, pokretom koji je osnovan u SAD, kako bi se pokrenula kampanja i podigla svest o potrebi postizanja novih sporazuma o rasporedu koji će biti od koristi deci.
To nije jednostavno pitanje. Deca rano polaze u školu jer njihovi roditelji rano počnu da rade, pa bi bilo neophodno promeniti ceo sistem kako bi se moglo i jedno i drugo.
U gradovima kao što je Bogota, problem je pogoršan saobraćajem.

Prestonica Кolumbije nalazi se na petom mestu na listi gradova sa najvećim vremenima kašnjenja saobraćaja u svetu, prema INRIКS 2022 Global Traffic Scorecard.
Osim toga, ponuda javnog prevoza ne zadovoljava potražnju. Da bi stigli na posao na vreme, hiljade ljudi provode sate putujući po gradu. A ako imaju decu, potrebne su im škole koje se otvaraju veoma rano da bi ih mogli ranije ostaviti.
Religija je još jedan faktor u ovoj vrlo posvećenoh katoličkoj zemlji.
„Postoji niz simboličkih tradicija na verskom nivou koje su prožele popularnu kulturu, posebno među seoskim radnicima, koji nemaju problema da se probude u četiri sata ujutru“, kaže sociolog Кarlos Čari.

To su vrednosti žrtve, u kojima se lenjost smatra kardinalnim grehom.
Nauka, međutim, pobija ove ideje.
U intervjuu za EL PAIS, fiziolog Marija Anheles Bonmati rekla je da će za „većinu ljudi malo spavati značiti da su mnogo manje produktivni u svakodnevnom životu i da će im se fizički i kognitivni kapaciteti smanjiti“.
Izveštaj OECD-a došao je do sličnog zaključka.

Sve više se diže sve više glasova protiv stare poslovice „ko rano rano, dve sreće grabi“ ili u bukvalnom prevodu sa španskog – „rana ptica uhvati crva“, koja se tako često ponavlja u Кolumbiji.
 

Back
Top