Smartanabil
Buduća legenda
- Poruka
- 29.368
Želimir „Željko“ Bebek (Bugojno, 16. decembar 1945) je jugoslovenski rok muzičar, najpoznatiji kao prvi pevač Bijelog dugmeta.
Biografija
Bebek je rođen u Bugojnu. Rano je pokazao interes za muziku, zabavljajući majčine goste tako što je pevao pesme koje je čuo na radiju. Takođe je eksperimentisao sa usnom harmonikom, ali ju je ostavio u trećem razredu osnovne škole, pošto je želeo da svira gitaru i peva. Njegov učitelj se, međutim, nije složio s tim, tako da je Željko umesto toga počeo svirati mandolinu. Ubrzo je postao najbolji mandolinista u školi, pa mu je dozvoljeno da svira gitaru.
Sa šesnaest godina prvi put je zasvirao u bendu, u zabavnom klubu „Eho 61“ Druge gimnazije, gde je upoznao Kornelija Kovača, Zorana i Fadila Redžića. Kada se grupe raspala, Bebek je nastavio da svira sa braćom Redžić sve do Fadilovog prelaska u Indekse. U to vreme Edo Bogeljić ga poziva u grupu Kodeks. Bio je pevač i ritam-gitarista Kodeksa 1960ih. Oko 1969. je upoznao Gorana Bregovića i počeo da peva sa njima. 1969. godine sviraju u dubrovačkom baru „Splendid“, gde ih je uočio Italijan Renato Pacifiko i ponudio im da sviraju u njegovom klubu u Napulju. Grupa je prešla u Italiju i imala više nego uspešnu karijeru sve dok Milić Vukašinović nije stupio u grupu, donevši sa sobom novi muzički uticaj i grupa je počela da zanemaruje Željka, pošto im više nije bio potreban pevač. Bebek je napustio grupu 1970, vratio se u Sarajevo i ponovo osnovao Nove Kodekse sa Edom Bogeljićem (koji je napustio Kodekse par meseci pošto su otišli u Italiju). Grupa je imala malo uspeha ali je Željko ubrzo morao da služi vojsku.
Nakon perioda neprijateljstva, 1972. (nakon Bebekovog povratka iz vojske) Bregović je pozvao Bebeka da peva sa njegovom novom grupom Jutro, koje se ubrzo transformisalo u Bijelo dugme.
Bebek je nastavio karijeru kao pevač i povremeni bas-gitarista Bijelog dugmeta od 1974. do 1984. Godine 1978. je snimio solo album „Skoro da smo isti“ sa bubnjarom Điđijem Jankelićem, gitaristom Edom Bogaljićem i klavijaturistom Nevenom Pocrnjićem. Album nije imao veliki uspeh. 1984, malo pre napuštanja Bijelog dugmeta, Bebek je snimio svoj drugi solo album, „Mene tjera neki vrag“. Grupu je zvanično napustio 23. aprila 1984. godine. Svojim autorskim albumom iz 1985. „Željko Bebek i Armija B“ pokušao je da se vrati na muzičku scenu, ali bez velikog uspeha.
Njegova solo karijera nije bila naročito uspešna. Snimio je samo manje hitove, poput „Šta je meni ovo trebalo“, „Dabogda te voda odnijela“, „Kako došlo, tako prošlo“, „Kučka nevjerna“, „Sinoć sam pola kafane popio“ (za koju je tekst napisao Bora Đorđević), „Il' me ženi, il' tamburu kupi“.
Kada su izbili ratovi u bivšoj Jugoslaviji, Bebek se preselio u Zagreb, gde je nastavio da živi i radi. Izdavačke kuće u kojima je snimao obuhvataju „Tejped pikčers“ i „Kroacija rekords“.
Učestvovao je u sva tri oproštajna koncerta Bijelog dugmeta 2005.
(Wikipedia)
-----------------------------------------
10 hiljada koraka (feat. Sonori)
Ref.
Deset hiljada koraka u noc
deset hiljada koraka je spas
deset hiljada vojnika u glas
deset hiljada pjesama za nas
Znam da ne vrijedi svakom dat ruku
znam da ne vrijedi stati na pola puta
znam da ne vrijedi zalivati poljsko cvijece
znam da ne vrijedi jer cizma je uvijek luta
Ref.
Znam i na tebe ce jednom doci red
znam svi ce reci hajde sad im pokazi
znam ti ces samo okrenuti glavu
znam za tebe ta igra vise ne vazi
Biografija
Bebek je rođen u Bugojnu. Rano je pokazao interes za muziku, zabavljajući majčine goste tako što je pevao pesme koje je čuo na radiju. Takođe je eksperimentisao sa usnom harmonikom, ali ju je ostavio u trećem razredu osnovne škole, pošto je želeo da svira gitaru i peva. Njegov učitelj se, međutim, nije složio s tim, tako da je Željko umesto toga počeo svirati mandolinu. Ubrzo je postao najbolji mandolinista u školi, pa mu je dozvoljeno da svira gitaru.
Sa šesnaest godina prvi put je zasvirao u bendu, u zabavnom klubu „Eho 61“ Druge gimnazije, gde je upoznao Kornelija Kovača, Zorana i Fadila Redžića. Kada se grupe raspala, Bebek je nastavio da svira sa braćom Redžić sve do Fadilovog prelaska u Indekse. U to vreme Edo Bogeljić ga poziva u grupu Kodeks. Bio je pevač i ritam-gitarista Kodeksa 1960ih. Oko 1969. je upoznao Gorana Bregovića i počeo da peva sa njima. 1969. godine sviraju u dubrovačkom baru „Splendid“, gde ih je uočio Italijan Renato Pacifiko i ponudio im da sviraju u njegovom klubu u Napulju. Grupa je prešla u Italiju i imala više nego uspešnu karijeru sve dok Milić Vukašinović nije stupio u grupu, donevši sa sobom novi muzički uticaj i grupa je počela da zanemaruje Željka, pošto im više nije bio potreban pevač. Bebek je napustio grupu 1970, vratio se u Sarajevo i ponovo osnovao Nove Kodekse sa Edom Bogeljićem (koji je napustio Kodekse par meseci pošto su otišli u Italiju). Grupa je imala malo uspeha ali je Željko ubrzo morao da služi vojsku.
Nakon perioda neprijateljstva, 1972. (nakon Bebekovog povratka iz vojske) Bregović je pozvao Bebeka da peva sa njegovom novom grupom Jutro, koje se ubrzo transformisalo u Bijelo dugme.
Bebek je nastavio karijeru kao pevač i povremeni bas-gitarista Bijelog dugmeta od 1974. do 1984. Godine 1978. je snimio solo album „Skoro da smo isti“ sa bubnjarom Điđijem Jankelićem, gitaristom Edom Bogaljićem i klavijaturistom Nevenom Pocrnjićem. Album nije imao veliki uspeh. 1984, malo pre napuštanja Bijelog dugmeta, Bebek je snimio svoj drugi solo album, „Mene tjera neki vrag“. Grupu je zvanično napustio 23. aprila 1984. godine. Svojim autorskim albumom iz 1985. „Željko Bebek i Armija B“ pokušao je da se vrati na muzičku scenu, ali bez velikog uspeha.
Njegova solo karijera nije bila naročito uspešna. Snimio je samo manje hitove, poput „Šta je meni ovo trebalo“, „Dabogda te voda odnijela“, „Kako došlo, tako prošlo“, „Kučka nevjerna“, „Sinoć sam pola kafane popio“ (za koju je tekst napisao Bora Đorđević), „Il' me ženi, il' tamburu kupi“.
Kada su izbili ratovi u bivšoj Jugoslaviji, Bebek se preselio u Zagreb, gde je nastavio da živi i radi. Izdavačke kuće u kojima je snimao obuhvataju „Tejped pikčers“ i „Kroacija rekords“.
Učestvovao je u sva tri oproštajna koncerta Bijelog dugmeta 2005.
(Wikipedia)
-----------------------------------------
10 hiljada koraka (feat. Sonori)
Ref.
Deset hiljada koraka u noc
deset hiljada koraka je spas
deset hiljada vojnika u glas
deset hiljada pjesama za nas
Znam da ne vrijedi svakom dat ruku
znam da ne vrijedi stati na pola puta
znam da ne vrijedi zalivati poljsko cvijece
znam da ne vrijedi jer cizma je uvijek luta
Ref.
Znam i na tebe ce jednom doci red
znam svi ce reci hajde sad im pokazi
znam ti ces samo okrenuti glavu
znam za tebe ta igra vise ne vazi
