Ma kakav Muslin.
Jeste Zvezda lepo igrala kad je bio trener.
Ali reprezentacija je bila krs i lom.
U odlucujucoj utakmici Gruzija kojoj ne znaci nista igra viktorije ispred naseg gola na nasem terenu celu utakmicu.
A nama treba pobeda za prolaz, ne prelazimo centar.
Da nije se slucajno odbila jedna lopta pred kraj utakmice ne bi ni videli to SP.
I to se sve desavalo u najsmesnijoj grupi ikada sa Irskom, Velsom, Austrijom i Gruzijom.
Ljudi to velicaju kao da smo prosli grupu sa Nemackom, Francuskom i Engleskom.
Nije greska sto je smenjen Muslin, nego sto je doveden Krstajic.
Svi argumenti za smenu Muslina, svode se na tu poslednju utakmicu protiv Gruzije, gde uprkos pobedi i gotovo nonšalantnom plasmanu na SP, nije zadovoljio ukuse fudbalskih sladokusaca. Tobože, nismo lepo igrali protiv Gruzije u jednoj rezultatski izuzetno važnoj utakmici, a mi smo eto sila koja sebi nije mogla takav luksuz dozvoliti, kao reprezentacija na 66. mestu po FIFA listi, kada nas je preuzeo Muslin.
Izuzetno potentnu transformaciju reprezententacije Srbije u svim ostalim utakmicama pod Muslinom, gde smo u kontrama i polukontrama razarali protivnike, oslanjajući se pre svega na fenomenalan tandem Tadić-Mitrović, kojima se priključio tada dobar Kostić, to ćemo zanemariti.
Mi smo i otišli na taj SP, zato što smo nismo igrali izrazito ofanzivno i sasvim je prirodno da smo kao takva ekipa imali problem sa protivnicima koji se opredele da se brane.
Ali ne, Muslin i reprezentacija Srbije tada nisu igrali dopadljiv fudbal, protiv tada fenomelnog Velsa (oko 10 mesta na Fifa listi), odlične Austrije (isto negde oko 10-15 mesta na FIFA listi) i uvek tvrde i paklene Republike Irske.
Čak je i ta Gruzija zna i dan danas biti tvrd orah i za mnogo jaće reprezentacije od Srbije. Tek će da bude tvrd sa ovim ludakom iz PSG. Prilikom izvlačenja grupe za Rusiju, mogli smo se samo protiv Moldavije nadati bodovima.
Uglavnom, za smenu Muslina nema bilo kakvog opravdanja. Čista mafijaška posla.
Zapravo, jedina dva čestita trenera da ih se ja sećam od kada su nas krajem devedesetih pustili da ponovo igramo fudbal jesu Antić i Muslin. Ovo ostalo su sve bili zaposledni u prodavnici FSS. Stave u izlog šta im se naloži, naduvaju mu cenu i novac isporuče na pravu adresu.
Priča skoro Jugović za Santrača. Mi igramo protiv Nemaca, u grupi. Imamo na klupi šest igrača svetske klase. Santrač ih ignoriše i u igru ubacuje Stević, nekog lika koga se danas niko ne seća i malog Pericu Ognjenovića. Još tada smo mi udarali temelje ovom sistemu.
Ko
