Napokon.
Copy/paste, mrzi me da pisem opet
SItuacija na Onkoloskom institutu, za pregled dojki je sledeca. Zakazu ti za dve nedelje pregled dojke, ne napisu u koliko sati da dodjes. To dodjes u 8 naviknut da ako igde stignes kasnije obicno izvisis. Kazu ti da su vama 100 koji imate zakazano zaboravili da kazu da dodjete u 12. Cekas do 12. U 12 izadje sestra kaze da je tad upis i da se ceka do 1. Cekas do 1. U 1 na svaka 2 minuta ulaze po dve zene. Dok se jedna skida drugu pregleda lekar. Pregled izgleda tako sto doktor postavi pitanje "rodila, dojila?", pregleda dojke ravno 2 sekunde (bez preterivanja), i bez obzira na to sto ti napipavas kvrzicu on kaze da je sve u redu... Svaki pokusaj da mu objasnis da ne samo da si ti napipala kvrzicu vec je i tvoj lekar, zavrsava se varijacijom odgovora:"Sta mene briga sta je tvoj lekar napipao". Svaki pokusaj da lekara pitas za neki savet, zavrsava se sasecanjem u korenu i recenicom "TI (bez persiranja) mislis da ja imam vremena za tebe, ceka me jos sto pacijenata?! Sledeci!". Nakon tog prijatnog iskustva sve zene (one koje su dosle na rutinski pregled privucene reklamom za to kako moramo voditi racuna o grudima kao i mnoge koje su nesto napipale) zakljucuju da su dobile identican nalaz - da je sve u redu i da idu da zakazu mamograf. Mamograf se zakazuje za februar.
Koja je svrha neprestanog potenciranja u reklamama odlaska kod lekara i proveravanja stanja dojki kad se nailazi na takav tretman? Sta ce se desiti sa nekim od tih zena do februara? Sa onima koje imaju promenu i kojima je promena maligna? Da li ce ona stagnirati do februara, red je da saceka mamograf? A sta ce biti sa tim lekarom kad zene do februara budu u mnogo losijem stanju nego sto bi bile da je izvrsio detaljan pregled i razdvojio one kojima zaista nije nista od onih koje su potencijalno bolesne? Da li je rad po ucinku ista dobro doneo?
Jos par primera, kad su kritike u pitanju.
6 meseci sam setala po lekarima jer sam imala malu temperaturu i uzasno malaksalost... Nikom nije bilo jasno sta mi je, nema sta mi od analiza i snimaka nisu radili, na kraju slucajno kao ajde za koksaki-ispadne koksaki. Jedna dr mi kaze odmah u krevet, vitamini, bez ikakvih napora, druga doktorka-infektolog mi kaze "sta, koksaki, ma to nije nista, to je danas u modi, meni kad nije dobro (na moje zaljenje da nemam snage ni za sta) ja se penjem po planinama".
Imam prolaps. Doktor iz jedne ustanove tvrdi da obavezno moram pred svaku intervenciju da uzimam antibiotik, drugi kaze da to nije nista i da nemam nista vece sanse za zapaljenje srcanog misica od njega samog, koji nema prolaps. Kad su u pitanju extrasistole, jedan ni ne uradi pregled, ni EKG a kamoli ultrazvuk i kaze-to je normalno, dok drugi uradi ultrazvuk, kaze sa srcem je sve u redu, ako se budu javljale svakodnevno-dodjite da uradimo Holter. DRugi je onaj koji tvrdi da treba koristiti antibiotike kod prolapsa. I koga cu da poslusam nego njega, koji je temeljan i sta drugo da pomislim o drugom negod a otaljava posao? E takvih ima na gomile.
Komsijin otac koji boluje od Parkinsonove bolesti i raka prostate zavrsi u bolnici, posle par sati ga izbace-nemamo krevete a on je mator, hitna pomoc ga doveze do zgrade ali im "ne pada na pamet da ga nose do stana". Covek ne moze da stoji na nogama a sin nema snage da ga nosi do gore. Na kraju je morao da ga spusti na pod i ode kuci po stolicu dok ne organizuje nekog da mu pomogne.
Sto se tice lekova-preskupi su a lekari bezobrazno daju samo najskuplje, cak i kad im kazes da nisi u mogucnosti da placas i kad postoje jeftiniji. Odgovor:"Mene to ne zanima". Na kraju od apotekara saznas da postoje jeftiniji, i kad odes kod lekara kazu:"Pa da, moze i taj"
Sto se tice cekanja na razne intervencije, snimanja, ni tu ne vidim niakkvo ubrzanje (doduse mozda to jeste ubrzanje u odnosu na neki prethodni period, ali svakako nije dovoljno). Gore naveden primer sa mamografom, kao i primer osobe koja ima operisan rak mozga i evidentne simptome novog, mesec dana je trebalo da ceka na magnetnu. Srecom otisla je kod privatnika. Za mesec dana bi vec bila mrtva jer je operacija bila hitna.
Dobrih lekara ima (navedeni kardiolog), ali po mom iskustvu oni su vise izuzetak nego pravilo. Ili sam ja imala tu nesrecu da uglavnom nailazim na one kojima nije mesto pored zivih ljudi.
I jedna napomena-ovo sto sam napisala nije moj dozivljaj nego cinjenice. Nista od napisanog nije preterivanje.
Zakljucak: Moje misljenje na osnovu mog i iskustva mojih poznanika je da se o poboljsanom stanju u zdravstvu samo prica na sav glas ne bi li ljudi koji nisu u toku poceli da misle da je zaista tako. Ali daleko od toga da je poboljsano, makar ne u meri u kojoj je poboljsano i razvijeno zdravstvo u nekim drugim zemljama.
Ne kazem da nema poboljsanja ali ne bih rekla da je u toj meri kao u uvodnom postu.
.
