Zdravlje ekonomije u Srbiji

Država diže plate tj. minimalac da bi naplatila više poreza i doprinosa tj. povećala budžetske prihode jer očigledno da ovi redovni prihodi nisu dovoljni. To je prikriveno oporezivanje o kojem ti govorim. Međutim, taj isti rast plata nema nikakav efekat na životni standard, jer odmah po najavi povećanja rastu i cene. U prevodu, država je uzela svoje, a narod će plaćati veći PDV usled porasta cena.

Naravno da je bitno. Ekonomija živi od odnosa sa drugim ekonomijama. U suprotnom, svi bi mogli da rade samo za sopstveno tržište i niko ništa da ne izvozi.
Ne znam Simkroe, plašim se da nije tako jednostavno.

I ne treba Nipodaštavati devizna uvećanja plata. Evo ti jedan ekstremni misaoni eksperiment kao dokaz.

Zamislimo da je prosečna plata u Srbiji skočila na 500 miliona evra mesečno, ali ne lezi vraže čaša jogurta je sad milion evra.

Ti bi rekao da je standard ostao isti, ali ispada da samo preskakanjem 1 doze jogurta, građanin može sad kupiti Ferrari.
 
Sve što je napumpano i plaćeno je i samim time BDP nije nerealan.
On je čak i veći jer čak ni delimično uključivanje sive ekonomije kako se radi po formuli je ispod naše realne sive ekonomije.
Da bi se to napumpano platilo, potrebno je dodatno oporezovati poreske obveznike. Najviše akcize u regionu nisu dovoljne da izdrže potrošnju korisnika budžeta.
 
Naravno da je bitno. Ekonomija živi od odnosa sa drugim ekonomijama. U suprotnom, svi bi mogli da rade samo za sopstveno tržište i niko ništa da ne izvozi.
Za Srbiju je spoljna ekonomija uvoz i on mora da bude jeftin. Ostalo što ne mora da se uvozi pravi se u Srbiji. Koliko god skupo mora biti konkurentno uvoznim proizvodima.

Da su naši proizvodi preskupi, onda bi se uvozili.
Sećaš se kada je mleko đipilo na 200 dinara, bili smo preplavljeni poljskim mlekom.

Zašto nema tekstilne industrije, zato što cela Evropa kupuje tursku i kinesku garderobu.
 
Ne znam Simkroe, plašim se da nije tako jednostavno.

I ne treba Nipodaštavati devizna uvećanja plata. Evo ti jedan ekstremni misaoni eksperiment kao dokaz.

Zamislimo da je prosečna plata u Srbiji skočila na 500 miliona evra mesečno, ali ne lezi vraže čaša jogurta je sad milion evra.

Ti bi rekao da je standard ostao isti, ali ispada da samo preskakanjem 1 doze jogurta, građanin može sad kupiti Ferrari.
Imaš Ferari crveni i jedan put vijugavi a 25% mesečne plate ti ode na čašu jogurta dnevno za svakog člana četvoročlane porodice.
 
Imaš Ferari crveni i jedan put vijugavi a 25% mesečne plate ti ode na čašu jogurta dnevno za svakog člana četvoročlane porodice.
Nije tako mračno baš. Srbija ima od SU do BG brzi voz, grade se putevi, započeo je i Metro u BG, dešava se nešto. Uzimamo nove rafale.
Ne mrači toliko. Ima mana međutim teško da smo mi kao nacija sposobni da izrodimo mentalitet koji bi podržao brže reforme.
 
Imaš Ferari crveni i jedan put vijugavi a 25% mesečne plate ti ode na čašu jogurta dnevno za svakog člana četvoročlane porodice.
Da ali seti se obratne situacije iz 2000. godine. Plate su bile 20 evra mesečno, i sad ti objašnjavaš strancima: "Znaš, u mojoj zemlji je račun za telefon vrlo mali. Tako da je to kao da imam 1000 evra mesečno."

A on te ponizi: "Čekaj album Britni Spirs košta 21 evro a ti za mesec dana privrediš 20 evra."


Znači uvek je bolje imati visoku platu izraženo u devizama, i to ne može da omane.
 
Za Srbiju je spoljna ekonomija uvoz i on mora da bude jeftin. Ostalo što ne mora da se uvozi pravi se u Srbiji. Koliko god skupo mora biti konkurentno uvoznim proizvodima.

Da su naši proizvodi preskupi, onda bi se uvozili.
Sećaš se kada je mleko đipilo na 200 dinara, bili smo preplavljeni poljskim mlekom.

Zašto nema tekstilne industrije, zato što cela Evropa kupuje tursku i kinesku garderobu.
Kad su 70ih godina XX veka Amerikanci odlučili da veći deo svoje proizvodnje izmeste u Kinu i istočnu Aziju, to je istovremeno trebao da bude signal i svim ostalim zemljama na svetu u kojima su nadnice bile više nego u Kini da trebaju da prilagode strukturu svojih ekonomija novonastalnim okolnostima.

Drugim rečima, nije se više moglo računati na one grane u kojima će kineski proizvodi biti konkurentniji već na one gde se može biti bolji od njih. E sad, neko je to uradio a neko nije. Na primer, Srbija nije. Zato ti sada pričaš o tekstilnoj industriji a ne o IT.
 
Kad su 70ih godina XX veka Amerikanci odlučili da veći deo svoje proizvodnje izmeste u Kinu i istočnu Aziju, to je istovremeno trebao da bude signal i svim ostalim zemljama na svetu u kojima su nadnice bile više nego u Kini da trebaju da prilagode strukturu svojih ekonomija novonastalnim okolnostima.

Drugim rečima, nije se više moglo računati na one grane u kojima će kineski proizvodi biti konkurentniji već na one gde se može biti bolji od njih. E sad, neko je to uradio a neko nije. Na primer, Srbija nije. Zato ti sada pričaš o tekstilnoj industriji a ne o IT.
I Srbija će biti u toj situaciji kada zarade budu preskupe za strane investitore.
IT raste.
 
Nije tako mračno baš. Srbija ima od SU do BG brzi voz, grade se putevi, započeo je i Metro u BG, dešava se nešto. Uzimamo nove rafale.
:rotf:

Ne mrači toliko. Ima mana međutim teško da smo mi kao nacija sposobni da izrodimo mentalitet koji bi podržao brže reforme.
Jedan deo ljudi ipak čini nešto korisno povećavajući prilive u platni bilans saradnjom sa inostranstvom. Ali AV je na dobrom putu da njihov posao učini besmislenim.
 
Da ali seti se obratne situacije iz 2000. godine. Plate su bile 20 evra mesečno, i sad ti objašnjavaš strancima: "Znaš, u mojoj zemlji je račun za telefon vrlo mali. Tako da je to kao da imam 1000 evra mesečno."

A on te ponizi: "Čekaj album Britni Spirs košta 21 evro a ti za mesec dana privrediš 20 evra."


Znači uvek je bolje imati visoku platu izraženo u devizama, i to ne može da omane.
Džegi, plašim se da nam je AV doakao. Možda naša generacija dočeka situaciju u kojoj će biti bolje motati kablove u Srbiji nego raditi sa strancima za 5000 evra mesečno. Mark my words.
 
Džegi, plašim se da nam je AV doakao. Možda naša generacija dočeka situaciju u kojoj će biti bolje motati kablove u Srbiji nego raditi sa strancima za 5000 evra mesečno. Mark my words.
Na to ide! :lol:
Dobro ne baš kablove ali recimo da radiš neki ok posao koji je prigodan obrazovanju koje imaš i veštinama.
Zašto bi neko radio za strance ako mu je u Srbiji plata ok.
 
Naravoučenije: Usmeravati narod da radi za inostranstvo a ne da radi u javnom sektoru.
To sigurno nece niko da radi , jer bi to znacilo nezavisnost od vlasti , a to vlast ne zeli i ne moze da priusti...ova sigurno to nece da radi....a pitanje i sledeca...

To ako neko uradi , trazice vecu kriminalizaciju svega...znaci cvrsti tokovi izmedju malo odredjenih igraca, a ostali boranija...
 
Економски развојни пут Србије до овог стања данас се лако уочава кроз праћење ефективности и продуктивности рада на примеру - пословном - кроз векове.

Пошто скоро беше Земљорес у Врању, да кренемо одатле.

У 19.веку се трговачки шегрт примао у Врању - на следећи начин. Газда трговац, кад уради цео дневни посао, и оде у приватне просторије, на спрату, вечера, и седне крај упаљене ватре са напуњеним чибуком, после вечере, те нареди да му доведу кандидата да их чује, упозна и "преслиша" шта који зна и види да ли и кога може примити. Он седи до ватре, а испред њега на сточићу кутија шибица. Долазе кандидати, и пред крај разговора, свако буде замољен да запали чибук Ко се маши за шибицу - аутоматски је (као трошаџија) испао из игре за посао. Међутим, ни сваки који хоће да запали на "јефтин" начин газди чибук не може проћи, ако претходно не нађе начин да се љубазно изговори што није узео (тада скупе) шибице, и да отресе пепео са жара из ватре.

Онда долази време комуниста, у 20.веку где су вредне лале спевале бећарац о "новом добу" који се певао у пробраном друштву, које све говори, са економске стране:
"У задрузи до вр' леђа трава, (2х)
а у њојзи прецедник јој - спава (2х)"

Из тог времена - катастрофалног мисменаџмента - још нисмо изашли, јер су синови лоших радника и још горих управљача на власти - и то што се и даље као пословни "успеси" нижу продаја очевине, ђедовине, ујчевине, тазбине, задужбина разних преминулих комшија, кумова и сродника и тим парама купује "још један дан слатко-грешнога живота"... то само говори страховитом паду умних способности народа да разликује шта је не само добро и зло, паметно и глупо, него и шта је оно што је реално и нереално (хипер-реално), шта је нормално и "новонормално", него и шта је корисно а шта је директно штетно. Утицај тоталитарних медија је и даље преовлађујући, па пораз и даље представљају као победу, утамичење као ослобођење, фијаско као успех, девастацију као препород, тровање као лечење, и тако то.. и тако даљ. и томе сл.
 

Back
Top