Zbog oboljenja ne mogu da imam nikog

RainbowWoman

Zainteresovan član
Poruka
338
Ja patim od jednog psihičkog poremećaja koji mi je dijagnostifikovan 2016te godine.Sa tatine strane ( on je umro kad sam imala 21 godinu ) imam dva ujaka.Jedan od njih je umro takodje sa ženom,a drugi je bio direktor jednog Doma Zdravlja u Beogradu.Ja ne poznajem Beograd,I ne znam ko je on u tim krugovima tamo ali ima o sebi članak ili dva online da se nadju.Uprkos tome-taj ujak inače neće kontakt sa mnom i nećemo ga ni imati, a od drugog ujaka sin koji je oženjen Amerikankom iz New Hardforda ima dve kcerke-moje necakinje koje ne govore srpski.Deda od te Amerikanke-u njegovoj citulji su svi oni spomenuti, a takodje su koristili rec family ( to sam ja ).Pa se i ja radujem da sam spomenuta-makar i u tom smislu.

Lecila sam se u jednoj bolnici-i nažalost moja da tako kažem zla majka kontroliše svaki potez u mom životu.Ja se jako teško mogu pomiriti sa činjenicom da nemam brak a ni decu-barem ne svoju rodjenu.Moja majka meni brani da ja govorim o tim rođacima bilo kome-i tretira me kao klinku a imam 34 godine već


Kako da se pomirim sa činjenicom da ću imati ovo oboljenje do kraja mog života i da zbog toga nijedan muškarac mene nece za ženu?
 
Ja patim od jednog psihičkog poremećaja koji mi je dijagnostifikovan 2016te godine.Sa tatine strane ( on je umro kad sam imala 21 godinu ) imam dva ujaka.Jedan od njih je umro takodje sa ženom,a drugi je bio direktor jednog Doma Zdravlja u Beogradu.Ja ne poznajem Beograd,I ne znam ko je on u tim krugovima tamo ali ima o sebi članak ili dva online da se nadju.Uprkos tome-taj ujak inače neće kontakt sa mnom i nećemo ga ni imati, a od drugog ujaka sin koji je oženjen Amerikankom iz New Hardforda ima dve kcerke-moje necakinje koje ne govore srpski.Deda od te Amerikanke-u njegovoj citulji su svi oni spomenuti, a takodje su koristili rec family ( to sam ja ).Pa se i ja radujem da sam spomenuta-makar i u tom smislu.

Lecila sam se u jednoj bolnici-i nažalost moja da tako kažem zla majka kontroliše svaki potez u mom životu.Ja se jako teško mogu pomiriti sa činjenicom da nemam brak a ni decu-barem ne svoju rodjenu.Moja majka meni brani da ja govorim o tim rođacima bilo kome-i tretira me kao klinku a imam 34 godine već


Kako da se pomirim sa činjenicom da ću imati ovo oboljenje do kraja mog života i da zbog toga nijedan muškarac mene nece za ženu?
Na osnovu ovog posta mogu da pretpostavim da je u pitanju teži oblik kliničke depresije. Možda grešim?
 
Prvo pravilo je nedavanje autogolova....A mnogi su skloni tome...
Ne odlucuju ko hoce ili nece da bude sa tobom...
To obicno dolazi od nekih standarda i kriterijuma koje ubace stariji , tj roditelj u glavu , a vrlo je stetno...

Naravno moze da se desi da te i pored izuzetnog kvaliteta i lepote , zbog lose ekonomske situacije u ovo vreme i neuklapanja u jeftine sablone niko nece...
Tako da mozes biti super zena i super musko a da ostanes sam , a da nisi namcor..

--------------------------------------------------------------
Sad dushevno oboljenje strana....
Vecina osoba koje imaju neki dushevni poremecaj imaju ga do kraja zivota, jer niti znaju niti na vreme reaguju u tretiranju tog poremecaja...
Ne vrse izlecenje nego zalecenje...
Tako da u tom smislu nema neke drasticne propustene prilike sto je dushevna bolest zivotna a ne prolecna...

To ti se cini da prolazi kod muskaraca ili kod drugih , ali u sustini vecina su samo bolesti drzane pod kontrolom, a ne izlecene..

Sto se tice braka i emotivne veze, ja bih se tu raspitao kod psihijatra i psihologa, da li je stanje tako kako ga opisujes da je onemogucen takav odnos...

Sto se tice odnosa sa majkom, on je obicno problem jer najveca stigma stize od roditelja, a od okoline nije ni petina one koja stize od roditelja...
Ni desetina....
Narocito ostra stigma je u CG , ali ni tamo to nije problem koliko stigma kod roditelja...

Dakle posto je to tesko promeniti u paketu , potreban je dugotrajni rad psihoterapija ili evakuacija iz zajednice sa majkom....
Cak i ako postoji potreba za povremenom negom....tj da je osoba nepotpuno sposobna ili se oseca nepotpuno sposobnom..

Opasnost preti sa svih strana u smislu da ima nekvalifikovanih psihoterapeuta, sve kosta, mnoge zdravstvene ustanove nisu bas mnogo strucne i tako to...
Ali uz neku farmakoterapiju moguce je ostvarivati i neku psihoterapiju....

Socijalne potrebe ako imas i nisu potisnute, ostvaruj....cak i kad si iskusan u komunikacijama i imas pristup i imas izgled , ostaje mogucnost da nekad ne krene u komunikaciji kako treba, ali tu iskustvo igra ulogu u smislu da te bas boli uvo...sto se ne moze ocekivati od nekog ko ima manje samopouzdanja i vise treme..


Moj savet je gledaj da upoznas sebe, i obavezno da steknes samopouzdanje u svom pristupu zivotu....ne tvrdoglavost, ne bandoglavost, nego samopouzdanje...neka mirnoca izbora i zilavost na promene i sumnje..
Ostalo ne moze univerzalno da se postavlja sistem...mora da se vidi kako osoba razmislja, sta joj smeta , koje mogucnosti ima....finansijske i porodicne, i dalje se razvija okruzenje..

Ocigledno nisam pomenuo tegobe u bolesti , jer one su ili svakodnevne ili u talasima, ali one su mimo svega ovoga...kad ih imas onda sve ide na stand by osim ako postoji radna bolnica, tj radna terapija , tj da ti aktivnost pomaze u bolesti...

Bolest i odnos prema bolesti ce postojati mimo svega ovoga, pa ga zato ne pominjem, on ce zavisiti da li je adhd, teska depresija, mada ne verujem da je u pitanju teska depresija, ili nesto trece...
 
Poslednja izmena:
Ja patim od jednog psihičkog poremećaja koji mi je dijagnostifikovan 2016te godine.Sa tatine strane ( on je umro kad sam imala 21 godinu ) imam dva ujaka.Jedan od njih je umro takodje sa ženom,a drugi je bio direktor jednog Doma Zdravlja u Beogradu.Ja ne poznajem Beograd,I ne znam ko je on u tim krugovima tamo ali ima o sebi članak ili dva online da se nadju.Uprkos tome-taj ujak inače neće kontakt sa mnom i nećemo ga ni imati, a od drugog ujaka sin koji je oženjen Amerikankom iz New Hardforda ima dve kcerke-moje necakinje koje ne govore srpski.Deda od te Amerikanke-u njegovoj citulji su svi oni spomenuti, a takodje su koristili rec family ( to sam ja ).Pa se i ja radujem da sam spomenuta-makar i u tom smislu.

Lecila sam se u jednoj bolnici-i nažalost moja da tako kažem zla majka kontroliše svaki potez u mom životu.Ja se jako teško mogu pomiriti sa činjenicom da nemam brak a ni decu-barem ne svoju rodjenu.Moja majka meni brani da ja govorim o tim rođacima bilo kome-i tretira me kao klinku a imam 34 godine već


Kako da se pomirim sa činjenicom da ću imati ovo oboljenje do kraja mog života i da zbog toga nijedan muškarac mene nece za ženu?

Na koji nacin tvoja majka ima kompletnu kontrolu nad tvojim zivotom? Mislim da ti je primarno da se oslobodis bilo cijeg uticaja u zivljenju svog zivota, jer to sto ti je neko podario zivot ne znaci da se pita u istom nakon tvog 18og.
 
Ja svo vreme dok sam čitao poruku sam mislio da je u pitanju samoća zbog porodice a ustvari je u pitanju ljubav

Neke stvari prosto moraju da se prihvate kakve god da su i da se prosto nastavi sa životom

Znam mnge ljude koji su našli sebi sreću samo time što su prosto prihvatili neke stvari i to je to.
 
Hvala vam. Dok je moj tata bio živ išla sam na časove spanskog-orijentalnog plesa kao i plesala sam na jednom prvenstvu iz plesa.Imam diplome iz likovnog i plesa.U osnovnoj školi sam svirala instrument-pevala i amaterski glumila kao devojcica u selu.Inace sam rodjena u Novom Sadu.Bila sam odlična učenica u srednjoj-i skroz odlična učenica u osnovnoj školi.Majka mi je-ako mogu tako da zaključim veoma nestabilna živcano.Vratila sam se da živim sa njom na selu jer sam osećala da mi nije više mesto u velikom gradu.Radila sam ovde-menjala više poslova takoreći.Sad imam pravi posao gde treba da upotrebljavam engleski koji mi ide.Cak sam izašla i na televiziji i na RTS.-ne bih lagala forum za tako nesto.Opisivala sam i kako sam izašla u vestima kao i da se ne računam bas u poznate jer me nisu pozvali kao gosta.Naravno da me ne bi pozvali.Dala sam intervju za M1 ali sam sakrila od njih da imam poremecaj-oni su mislili da sam zdrava.

Lekar je rekao da nemam znakova bolesti-i da sam zdrava.

Dijagnoza je bila bipolarni poremećaj.
 
Hvala vam. Dok je moj tata bio živ išla sam na časove spanskog-orijentalnog plesa kao i plesala sam na jednom prvenstvu iz plesa.Imam diplome iz likovnog i plesa.U osnovnoj školi sam svirala instrument-pevala i amaterski glumila kao devojcica u selu.Inace sam rodjena u Novom Sadu.Bila sam odlična učenica u srednjoj-i skroz odlična učenica u osnovnoj školi.Majka mi je-ako mogu tako da zaključim veoma nestabilna živcano.Vratila sam se da živim sa njom na selu jer sam osećala da mi nije više mesto u velikom gradu.Radila sam ovde-menjala više poslova takoreći.Sad imam pravi posao gde treba da upotrebljavam engleski koji mi ide.Cak sam izašla i na televiziji i na RTS.-ne bih lagala forum za tako nesto.Opisivala sam i kako sam izašla u vestima kao i da se ne računam bas u poznate jer me nisu pozvali kao gosta.Naravno da me ne bi pozvali.Dala sam intervju za M1 ali sam sakrila od njih da imam poremecaj-oni su mislili da sam zdrava.

Lekar je rekao da nemam znakova bolesti-i da sam zdrava.

Dijagnoza je bila bipolarni poremećaj.
Jedini poremecaj koji se vidi je taj da se hvalis nebulozama poput wanna be celebrity poremecaja
 
Hvala vam. Dok je moj tata bio živ išla sam na časove spanskog-orijentalnog plesa kao i plesala sam na jednom prvenstvu iz plesa.Imam diplome iz likovnog i plesa.U osnovnoj školi sam svirala instrument-pevala i amaterski glumila kao devojcica u selu.Inace sam rodjena u Novom Sadu.Bila sam odlična učenica u srednjoj-i skroz odlična učenica u osnovnoj školi.Majka mi je-ako mogu tako da zaključim veoma nestabilna živcano.Vratila sam se da živim sa njom na selu jer sam osećala da mi nije više mesto u velikom gradu.Radila sam ovde-menjala više poslova takoreći.Sad imam pravi posao gde treba da upotrebljavam engleski koji mi ide.Cak sam izašla i na televiziji i na RTS.-ne bih lagala forum za tako nesto.Opisivala sam i kako sam izašla u vestima kao i da se ne računam bas u poznate jer me nisu pozvali kao gosta.Naravno da me ne bi pozvali.Dala sam intervju za M1 ali sam sakrila od njih da imam poremecaj-oni su mislili da sam zdrava.

Lekar je rekao da nemam znakova bolesti-i da sam zdrava.

Dijagnoza je bila bipolarni poremećaj.
Bipolarni poremećaj ume biti izuzetno nezgodan. Moj prijatelj boluje od istog i vrlo je nezgodno biti oko njega.
Mada, ne znam šta je to što je toliko nemoguće momcima da budu sa tobom. Koja je to karakterna osobina? Da li je izgled? Nešto mora biti jer ti nećeš nekome reći na prvu: E znaš šta, ja imam bipolarni poremećaj.
 
Ja patim od jednog psihičkog poremećaja koji mi je dijagnostifikovan 2016te godine.Sa tatine strane ( on je umro kad sam imala 21 godinu ) imam dva ujaka.Jedan od njih je umro takodje sa ženom,a drugi je bio direktor jednog Doma Zdravlja u Beogradu.Ja ne poznajem Beograd,I ne znam ko je on u tim krugovima tamo ali ima o sebi članak ili dva online da se nadju.Uprkos tome-taj ujak inače neće kontakt sa mnom i nećemo ga ni imati, a od drugog ujaka sin koji je oženjen Amerikankom iz New Hardforda ima dve kcerke-moje necakinje koje ne govore srpski.Deda od te Amerikanke-u njegovoj citulji su svi oni spomenuti, a takodje su koristili rec family ( to sam ja ).Pa se i ja radujem da sam spomenuta-makar i u tom smislu.

Lecila sam se u jednoj bolnici-i nažalost moja da tako kažem zla majka kontroliše svaki potez u mom životu.Ja se jako teško mogu pomiriti sa činjenicom da nemam brak a ni decu-barem ne svoju rodjenu.Moja majka meni brani da ja govorim o tim rođacima bilo kome-i tretira me kao klinku a imam 34 godine već


Kako da se pomirim sa činjenicom da ću imati ovo oboljenje do kraja mog života i da zbog toga nijedan muškarac mene nece za ženu?
Meni ovo liči na post klona, prepisan sa nekog drugog mesta, jer nema ni jedan relevantan podatak.
Niko te neće jer si klončina...:)
 
Život je kakav takav je, niko nije 100% Ok. Ono što ljudi mogu da urade je da krenu dalje u životu. Potrebno je da ljudi postave neke životne ciljeve i da se kreću kako bi ih ostvarili. Na tom putu će biti ohrabreni i na kraju srećni. Najgore je što ljudi mogu da urade je da se izoluju i tada će im biti još gore.
 
Kako da se pomirim sa činjenicom da ću imati ovo oboljenje do kraja mog života i da zbog toga nijedan muškarac mene nece za ženu?

Onog momenta kada se pomiriš sa time da ćeš imati to oboljenje do kraja života, i kada počneš sebe da voliš baš takvu kakva jesi - bez obzira na sve, pa i na to oboljenje - tog momenta će se naći taj koji ćete poželeti za ženu.

Sve kreće od toga da prihvatimo sebe.
 
Moj prvi nick je bio Raisa.To je bilo pre deset godina.Svi su me znali na forumu,mada sam uglavnom postovala na Ljubav podforumu.2012te godine se rodila necakinja moja,kcerka mog brata od ujaka koji je upoznao Amerikanku.Ja imam americki akcenat sto sam postavila sebe kako pricam engleski.2016te se rodila druga necakinja.Tekst je moj I pisala sam ga nocas.Lepa sam devojka bila,svi su oduvek na Krstarici hvalili moj izgled.Dijagnostifikovana mi je ta bolest.

Rodjena sam u Novom Sadu.1990to sam godiste lol
 

Back
Top