- Poruka
- 87.976
Zbog čega Srbi i dalje vole Trampa? Evo šta pokazuje najnovije istraživanje
Donald Tramp je otpočeo svoj drugi predsednički mandat sa pozitivnim rejtingom, zahvaljujući nasleđenoj jakoj ekonomiji, niskoj stopi nezaposlenosti i inflaciji od gotovo 3 procenta. Krajem januara, Trampovi anketni proseci odobravanja su se kretali između 49% i 50%, odnosno stabilnih +8% neto odobravanja. Već sredinom februara, kako se „medenom mesecu“ bližio kraj, Trampov pozitivni rejting je gotovo u potpunosti ispario.
Piše Dragoslav Rašeta, Novi treći put
Za razliku od većine Amerikanaca koji su se brzo razočarali Trampovim učinkom kada je u pitanju stanje ekonomije i međunarodni odnosi, građani Srbije su i dalje optimistični kada su u pitanju njihova očekivanja od novog američkog predsednika.
Istraživanje „Novog trećeg puta“, sprovedeno od 18-og do 25-og februara 2025. godine, pokazalo je da oko 45% ispitanika veruje da će se odnosi Srbije i Sjedinjenih država sigurno ili verovatno poboljšati sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću, dok 40% njih smatra da do toga sigurno ili verovatno neće doći.
Građani Srbije imaju više poverenja u Donalda Trampa i kada je u pitanju njegova uloga u okončanju rata između Ukrajine i Rusije: 64% njih veruje da će Tramp sigurno ili verovatno biti uspešan u tom poduhvatu, dok u istraživanju sprovedena od strane AP-NORC samo 41% američkih ispitanika podržava politiku američkog predsednika kada je u pitanju ovaj sukob. Koji su razlozi postojanja ovog poverenja i zbog čega je Donald Tramp i dalje veoma popularan u Srbiji?
Američki predsednički izbori su bili najvažniji međunarodni događaj za srpske medije u poslednjem tromesečju prethodne godine. U okviru svog trogodišnjeg projekta „Raising Awareness about Foreign Authoritarian Influence“, koje obuhvata i monitoring 15 najpopularnijih internet news portala u Srbiji, tim „Novog trećeg puta“ je zabeležio da su se 28% svih medijskih članaka obrađenih u poslednja četiri meseca 2024. godine su se bavili Sjedinjenim državama, ponajviše izborima i predsedničkim kandidatima.
Donald Tramp je dominirao medijskim prostorom u Srbiji; njegovo ime i/ili prezime se 2551 put našlo u naslovima članaka najpopularnih srpskih onlajn medija u periodu od 1. septembra do 31. decembra, dok se predsednička kandidatkinja demokrata Kamala Haris našla u isto poziciji samo 386 puta.
„Mirotvorac“
Tramp je od strane medija predstavljan kao „kandidat mira“, koji će okončati ratove u pojasu Gaze i rusku agresiju na Ukrajinu ubrzo nakon polaganja predsedničke zakletve. Za razliku od izbora 2020. godine, kada je trčao trku protiv Džoa Bajdena, mediji u Srbiji se nisu previše fokusirali na unutrašnju politiku i samu srž „MAGA“ politika. Ukrajina, Palestina i Izrael, rivalstvo Kine i Sjedinjenih Država su bile goruće teme, dok su teme poput carinskih tarifa, abortusa, ekonomije i pitanje migracija bile gotovo zaboravljene. Tramp je od strane jednog dela medija bio predstavljen kao povoljniji izbor za samu Srbiju, čiji bi potencijalni drugi predsednički mandat značio kontinuitet otopljavanja odnosa između SAD i Srbije i nastavak građenja strateškog partnerstva sa Vašingtonom.Sa druge strane, potpredsednica Kamala Haris je gotovo do samog finiša izborne trke ostala u senci svog šefa Džoa Bajdena. Umereni ton je dominirao kada je bilo u pitanju izveštavanje srpskih medija o odlazećem američkom predsedniku. Pozitivno je izveštavano o Bajdenovom zalaganju za unapređenje radničkih prava u Americi, njegovog doprinosu u borbi protiv klimatskih promena i održavanju jakih transatlantskih veza.
Bajden je trpeo kritike zbog neuspešnih pokušaja da okonča ratove u pojasu Gaze i Ukrajini, dok su proruski mediji kroz njihovo izveštavanje konstantno prikazivali Bajdena i Haris kao „ratohuškače“ dok je uloga „mirotvorca“ bila dodeljena Trampu.
U poslednjim nedeljama uoči izbora, na svaki članak o Kamali Haris, posmatrani domaći mediji su pisali 10 o Donaldu Trampu. Ako na to pridodamo fokus na ono što je percipirano da je deo njene ideološke potpore kampanje, poput progresivnih politika (LGBT+ prava, „woke“ kulturi) i nedovoljnog truda da se istaknu razlike između nje i Bajdena, ne treba da nas čudi što je u istraživanju „Novog trećeg puta“ neposredno pred američke izbore, 50% ispitanika odgovorilo da bi glasali za Donalda Trampa ukoliko bi mogli da glasaju na predsedničkim izborima u SAD, dok je tek svaki 7 ispitanik bio hipotetički „glasač“ Kamale Haris.
Visok stepen poverenja građana Srbije u Donalda Trampa jeste posledica izveštavanja srpskih medija, koje su u Trampu videle ne samo miljenika, već i aktivno težile da normalizuju ili relativizuju neke njegove politike. Trampu je bilo potrebno 6 nedelja da njegov rejting postane negativan, njegovom prethodniku Bajdenu sedam meseci zahvaljujući katastrofalnom povlačenju američkih trupa iz Avganistana. Poverenje koje građani Srbije imaju u američkog predsednika umnogome će zavisi od angažovanja Trampove administracije u kontekstu Zapadnog Balkana i procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Ukoliko izostanu uspesi na tim poljima, rat u Ukrajini se nastavi a sankcije NIS-u i najavljene carinske tarife na srpske proizvode od 37% opstanu, građani Srbije će prestati da percipiraju Donalda Trampa kao političkog aktera koji predstavlja radikalan zaokret od „tradicionalne“ politike SAD, i Trampov srpski, poput američkog „medenog meseca“, će biti gotov.
https://nova.rs/vesti/svet/zbog-cega-srbi-i-dalje-vole-trampa/
Očekuje se kraj rata u Ukrajini, odustajanje od hapšenja Dodika, sankcija NIS-u i smanjeno bahaćenje Kurtija. Koliko je realno?
Poslednja izmena:
