Zbog cega DS nije uradila lustraciju kada je mogla?

Da, mogli su bar nekoliko zlocina da kazne ako nisu mogli sve.
Kostunica je tu zasrao, hteo je legalnu revoluciju, sto nikad nije bilo moguce.
Inace dosta stvari koje srbija radi mora da radi zbog grehova milosevica i 90-ih
Kao sto je nemacka morala nakon drugog svetskog rata
Kosovo je izgubljeno 99 sve ostalo je samo kuvanje zabe( naroda) da to prihvati bez gradjanskog rata,
nekog sukoba ili vracanja u izolaciju.
Kostunica tu nije mogao ama bas nista.
Predsednik drzavne zajednice vez ovlascenja i bez poslanika u skupstini.
Drugibsu mohli mnogo ali suburadili skoro nista.

Kosovo.
Druga tema.
Veliki presedan. Eto Rusa u Ukrajini a Krim njihov
 
Kostunica tu nije mogao ama bas nista.
Predsednik drzavne zajednice vez ovlascenja i bez poslanika u skupstini.
Drugibsu mohli mnogo ali suburadili skoro nista.

Kosovo.
Druga tema.
Veliki presedan. Eto Rusa u Ukrajini a Krim njihov
Kostunica je prisvojio vecu moc od legitimne( to mu nije zasmetalo)
Kao sto to sad radi i vucic, eto moze iako ne moze.

Kosovo od 1912 nismo kvalitetno prisvojili, tako da su ga oni povratili.
Los srpski posao.
 
Kostunica je prisvojio vecu moc od legitimne( to mu nije zasmetalo)
Kao sto to sad radi i vucic, eto moze iako ne moze.

Kosovo od 1912 nismo kvalitetno prisvojili, tako da su ga oni povratili.
Los srpski posao.
Kako i koju?
Molim te budi precizan.

Imao isklucivo ovlascenje da deli ordenje i prima akreditive.
Bez poslanika, ministara......


Molim te reci kako?
 
Da ne tupimo previse.
Posle 5. Oktobra DS je preuzela sve konce vlasti.

Да не тупимо превише, преузела је скоро па ништа, а и то ништа је морала да дели.

Конце власти је наставила да држи Служба, која је уосталом и извела пуч 5. октобра.

Чим је "Власт" промењена, појавили су се неки Јањушевићи и Колесари, хиљаде њих по Србији, за које никад нико пре у ДС (или другим странкама у новој "власти" није чуо), и одједном заузели битне позиције са којих се управља новцем.

И док је Млађани Динкић (који ипак није био ДС) завршавао један део посла са Западом (банке, приватизација оних фирми за које су мултинационалне компаније биле заинтересоване), Служба је, под маском "нове власти" завршавала други део посла...онако како се договорила са својим колегама на Западу.

Кад је покојни Ђинђић сконтао да он у ствари нема никакву власт, а да његове партијске колеге Служба лако купује, и почео да се куробеца, добио је метак.

А у свему томе је и одговор зашто није било лустрације...није имао ко да еј спроведе, јер би управо ти који би требало да је спроведу, прво морали да лустријају сами себе...у судствима, тужилаштвима, безбедносним агенцијама, полицији, војсци...фирмама, болницама, па чак и гробљима.
 
Stos je sto ako se prebacimo u sadasnje vreme, vise niko od sadasnje opozicije cak ni ne pominje lustraciju ni kao mogucnost posle smene rezima (pominjali su je bili jedino ranije iz Narodne, ali i oni su se ucutali od kako su postali konstruktivni opozicionari)...
Danas bi akcenat morao biti bačen na sudstvo i izvršnu vlast.
 
пуч 5. октобра.
Пети октобар није био никакав "пуч," већ је 24. септембра 2000-те Коштуњави на ванредним изборима за председника СРЈ победио у првом кругу пре свега захваљујући масовном изласку младих који су први пут добили право гласа, а за њихову мобилизацију заслужан је Отпор. Такође, и радикали нису тада гласали за Тому Диплому нити СПОвци за Војислава Михаиловића него су гласали за "умереног националисту" Коштуњавог.
Балкански касапин по свом обичају није хтео да призна пораз, већ је прогласио други круг. Хтео је да покраде и те изборе.

Народ је устао, устали су радници Колубаре, устала је Србија и кренула за Београд и народ је Петог октобра на улици одбранио своју изборну вољу.
Што се тиче службе, иста је могла да бира да ли ће да брани изборну крађу за Балканског касапина који иовако реално више није могао да влада пошто је већ био оптужен пред Хашким трибуналом тј. служба је мога да ризикује грађански рат тако што ће крене да убија народ (међу којима су била и њихова деца), или да се повуче и једноставно дозволи свом сараднику Коштуњавом (и Ђинђић је био сарадник, да не буде неке забуне) да постане председник.

Оно шта се стално заборавља јесте чињеница да 6. октобра у Београд долази министар иностраних послова Руске Федерације Иванов и каже Балканском касапину да је крај. Овај више није имао куд и признаје пораз. А служба је са своје стране мимо Коштуњавог и Балканског касапина гарантовала Иванову да ће сви руски сарадници остати на позицијама у државном апарату и да Србија неће поћи путем евроатланских интеграција како је Коштуњави лагао народ као кандидат ДОС-а. Тако је и било. Коштуњави и Тадич (потоњи је такође сарадник) су одбили план Махтија Ахтисарија који, да су га прихватили, одвео Србију у ЕУ у исто време када је чланицом ЕУ постала Хрватска, преамбулом устава у којој се каже да је Косово Србија ставили Србији омчу око врата за дуже и дали НИС русима. А и дан-данас, „русофили“ настављају да одржавају своје обећање дато Иванову 6. октобра 2000. године.
 
Odakle ti kompetencija da procenjuješ štetu za prodaju propalih firmi *
Slobodna procena ?
a, pare je dobio od Vučića za Fidelinku ( tada je ministar bio Saaša Radulović),..
To je ono što znamo,.. (izjavio Radulović, nisu ga demantovali).

zanimljivo bi bilo (meni) Kome su trebale propale firme,... mada nisu sve,...
a ima i što ne znamo,..
Evo recimo domaće banke. Imale su veća potraživanja od dugova. Je li bilo normalnije spašavati banke ili ih likvidirati? Ukucaj u Gugl npr 7 jul Šabac pa da vidiš kako je uništeno vrlo uspješno preduzeće.
 
Sns je leglo najgorih politicara Ds,Srs,Sps,Dss... Znaci stranka bez ideologije, stratetigije. Ds je imala dosta skolivaniji kadar od snsa ali su bili mozda i veci lopovi nego ovi danas, tjst ovi kradu samo preostali kolac. sns je najveca bagra, da izadju bez vucica na izbore ne bi presli cenzus. Vucic je bio spijun Ds-a u Srs-u
Ovo je i Tadic pricao, da je Av radio za njih dok je bio u Srsu
 
Пети октобар није био никакав "пуч," већ је 24. септембра 2000-те Коштуњави на ванредним изборима за председника СРЈ победио у првом кругу пре свега захваљујући масовном изласку младих који су први пут добили право гласа, а за њихову мобилизацију заслужан је Отпор. Такође, и радикали нису тада гласали за Тому Диплому нити СПОвци за Војислава Михаиловића него су гласали за "умереног националисту" Коштуњавог.
Балкански касапин по свом обичају није хтео да призна пораз, већ је прогласио други круг. Хтео је да покраде и те изборе.

Народ је устао, устали су радници Колубаре, устала је Србија и кренула за Београд и народ је Петог октобра на улици одбранио своју изборну вољу.
Што се тиче службе, иста је могла да бира да ли ће да брани изборну крађу за Балканског касапина који иовако реално више није могао да влада пошто је већ био оптужен пред Хашким трибуналом тј. служба је мога да ризикује грађански рат тако што ће крене да убија народ (међу којима су била и њихова деца), или да се повуче и једноставно дозволи свом сараднику Коштуњавом (и Ђинђић је био сарадник, да не буде неке забуне) да постане председник.

Оно шта се стално заборавља јесте чињеница да 6. октобра у Београд долази министар иностраних послова Руске Федерације Иванов и каже Балканском касапину да је крај. Овај више није имао куд и признаје пораз. А служба је са своје стране мимо Коштуњавог и Балканског касапина гарантовала Иванову да ће сви руски сарадници остати на позицијама у државном апарату и да Србија неће поћи путем евроатланских интеграција како је Коштуњави лагао народ као кандидат ДОС-а. Тако је и било. Коштуњави и Тадич (потоњи је такође сарадник) су одбили план Махтија Ахтисарија који, да су га прихватили, одвео Србију у ЕУ у исто време када је чланицом ЕУ постала Хрватска, преамбулом устава у којој се каже да је Косово Србија ставили Србији омчу око врата за дуже и дали НИС русима. А и дан-данас, „русофили“ настављају да одржавају своје обећање дато Иванову 6. октобра 2000. године.

Класичан државни удар, у којем је, наравно, победа Коштунице на изборима (а јесте победио, и то легитимно, јер је све и учињено да се то догоди) играла врло битну улогу.

Део добро припремљеног плана, баш као и де факто превремено расписивање предеседничких избора (ко ли је, хм, хм, Милошевићу објаснио да је добро да изборе распише годину дана раније), финансирање Отпора "донацијама" државних фирми, учешће великог броја војника и полицајаца у цивилу на страни народа, прво признање Коштуницине победе од стране Радикала, чистокрвне Службине странке...и још гомила других, мање видљивих и заборављених детаља...

Лепо одрађен посао. У којем су сви стејкхолдери, и у земљи, и са Запада, и са Истока, добили шта су хтели (или платили).

А Србија, наравно, попушила, баш као што пуши и данас.
 
Класичан државни удар,
Не. Ти очигледно не знаш шта је државни удар. Државни удар је неуставна и насилна промена власти, углавном уз помоћ војске. Балкански касапин је изгубио ванредне изборе за председника СРЈ и то у првом кругу. Признао је пораз 6. октобра 2000. у свом обраћању преко телевизије.

Нема елеманата државног удара. Улазак демонстраната, током великог протеста због покушаја изборне крађе, у празну Скупштину, и коју су потом напустили тј. нису прогласили "нову власт" у истој, није ни издалека "државни удар."
 

Back
Top