Šta mišliti i kako se postaviti s kolegama koje su otvoreno zavidljivi?
Naime, radim vec skoro 4 godina u kolektiv (dakle firma koja broji više od 700 zaposlenika), t.e. nepopularne fabrike u koje se ljudi eksploatiraju za minimalac. Napomena, ne živim u Srbiji. Kako se nositi, do sad sam se nekako ajde mogu reči i nosio sa otvorenu zavidljivost kolega/koleginica? Naime pre godinu dana sam jedini u toj ekipi u koju radim dobio povišenje koje je svega stajalo 25 eura mjesecno kao produktivni radnik, s tek vremena je to "poraslo" na 30 e. Kako su me dva puta prije toga druge nadređene u istu fabriku zajebali za to povišenje, pre godinu dana su mi najzad dali to. E sad, dok sam to na to reagovao tu i tamo verbalno, obrazlažujuči argumentima koje ja ispunjavam, tu i tamo se malo-manje govorilo o tome. Da, školovaniji sam dva stepena više od tih spodoba (makar, što taj posao može se raditi i sa O.Š.), i stvarno znam da nije povišenje dato tek-tako zbog stepena škole, već zbog truda oko posla. Čak su mi i prebacivali zašto recimo ne kasnim na pauze (a, oni uzimaju 2 minita više), pa sam im objasnio sam da je to jedno od stavke kršenje radne discipline, a bezmalo svađalačkim tonom dvije od tih "spodoba" kao rekli da se ja pravim pametan. Pa sam im rekao, da svako nosi odgovornost za svoj postupak i svako od njih donese odluku za sebe. Ja kažem ti sad možeš ciglom baciti na avtomat za sok, gricke i td. ali ne možeš mene terati da i ja bacim ciglu ili nešto uzmem bez da platim. Ja se s vremena na vreme ohladim i više me ne ni zanima ko šta kaže, ali ih sasečem i lepo odgovorim kad pričaju nešto da ja čujem.
Ja im kažem (kad neko tako prvi počne), da ne počinje jer im sve saspem u lice, a u zadnje vreme cujem traceve vezane oko privatnog života koje znam "odakle potiču". I znam da me glavne šefove poštuju kao radnik, ali šta vredi kad nekad dolaziš do granice nervnog sloma.
Koje je najbolje rešenje u mom slucaju, inače neformalno mnogi pravi radnici su iz ove firme baš otišli zbog najčešce rukovodstvo koje ne ceni zalaganje na posao, kao i radnike zavidljive i zle osobe čiji posao je da ne budu kući i da šire tračeve. Jer, ko tračari da namerno nanese štetu i da to čuju ukučani tog kolege je f*****g zla osoba.
Vaša mišlenja, iskustva oko ovakve situacije...
Naime, radim vec skoro 4 godina u kolektiv (dakle firma koja broji više od 700 zaposlenika), t.e. nepopularne fabrike u koje se ljudi eksploatiraju za minimalac. Napomena, ne živim u Srbiji. Kako se nositi, do sad sam se nekako ajde mogu reči i nosio sa otvorenu zavidljivost kolega/koleginica? Naime pre godinu dana sam jedini u toj ekipi u koju radim dobio povišenje koje je svega stajalo 25 eura mjesecno kao produktivni radnik, s tek vremena je to "poraslo" na 30 e. Kako su me dva puta prije toga druge nadređene u istu fabriku zajebali za to povišenje, pre godinu dana su mi najzad dali to. E sad, dok sam to na to reagovao tu i tamo verbalno, obrazlažujuči argumentima koje ja ispunjavam, tu i tamo se malo-manje govorilo o tome. Da, školovaniji sam dva stepena više od tih spodoba (makar, što taj posao može se raditi i sa O.Š.), i stvarno znam da nije povišenje dato tek-tako zbog stepena škole, već zbog truda oko posla. Čak su mi i prebacivali zašto recimo ne kasnim na pauze (a, oni uzimaju 2 minita više), pa sam im objasnio sam da je to jedno od stavke kršenje radne discipline, a bezmalo svađalačkim tonom dvije od tih "spodoba" kao rekli da se ja pravim pametan. Pa sam im rekao, da svako nosi odgovornost za svoj postupak i svako od njih donese odluku za sebe. Ja kažem ti sad možeš ciglom baciti na avtomat za sok, gricke i td. ali ne možeš mene terati da i ja bacim ciglu ili nešto uzmem bez da platim. Ja se s vremena na vreme ohladim i više me ne ni zanima ko šta kaže, ali ih sasečem i lepo odgovorim kad pričaju nešto da ja čujem.
Ja im kažem (kad neko tako prvi počne), da ne počinje jer im sve saspem u lice, a u zadnje vreme cujem traceve vezane oko privatnog života koje znam "odakle potiču". I znam da me glavne šefove poštuju kao radnik, ali šta vredi kad nekad dolaziš do granice nervnog sloma.
Koje je najbolje rešenje u mom slucaju, inače neformalno mnogi pravi radnici su iz ove firme baš otišli zbog najčešce rukovodstvo koje ne ceni zalaganje na posao, kao i radnike zavidljive i zle osobe čiji posao je da ne budu kući i da šire tračeve. Jer, ko tračari da namerno nanese štetu i da to čuju ukučani tog kolege je f*****g zla osoba.
Vaša mišlenja, iskustva oko ovakve situacije...
