Zatvorite te me...

[Scheherezade]

Zatvorite me, kao zver, u kavez. Zatvorite, kao što ja zatvaram svoje srce, jer neću, jer ne mogu više...
Ranjena, vredjaću i povredjivaću do krvi, do neoproštaja! Neću više! Ne dam! Ne mogu...
Zatvorite me, kao ranjenu zver, pokazujte na vašarima. Neka vidi svet, neka vide ljudi šta se od velikog bola napravi.
Zatvorite me, i obećavam da neću bolno rikati, da ću biti tiha cele noći. Obećavam, neću sačekati zoru...
Samo me zatvorite...

 

[kojote]

...ostaje ono što važi za svako vreme.

Sreća je da si za većinu njih nepoznata, pa oni za tobom ne žude kao ja.
Vozdra, mila moja pripovedačice

 

[zainteresovana]

Iz nekih čaura izmili leptir, ali taj trenutak ne vidimo, već samo naiđemo na prazne ljušture pod travkom, ukraj staze, slučajem nezgažene.

 

[divlja u srcu]

Oh, mozda je moje telo mrtvo i slike koje sam naslikala lose, sta onda.Oduvek sam zelela, oduvek, da budem srecna. Uspela sam. Pokazi se i niko te nece prepoznati. Sta si htela? Kolacic. Ili pivce. Poljupcic. Knjizice malene, idejice cudesne. Mogu tako do sutra. Oh, urlam u mraku. Bila sam na groblju danas, nista nisam videla, bilo je prijatno na klupi, dole u zelenilu. Pored aleja i teskog rastajanja sa mrtvima, iznenada, gotski, uspesno, pojavila se luda zena u ritama. Oterah je kao kokos. I u plavoj bluzi normalnog coveka veliki covek. Neko je vrisnuo. Okrenula sam se, a andjeo u plavoj bluzi skinuo je pantalone i pokazao se. Ali malo mu je to, znam da mu treba jos straha i jos, jos opasnosti i jos bola i jos, ponizenja, da odahne i smiri se. Pozdravljam te covece u bluzi. I sve vas mrtve, sa njime. Urlam u mraku. Muva leti i sve izgleda dobro. Rasporedjeno, jer nikome nista nije dato. Suvisno nezno i suvisno grubo , preko svake mere. Kraljice u ritama, odahnimo na tren, priljubimo obraz uz pepeo. Kuvano zelje. Nove haljine, i novac, daju muskarci. Draga, ja cu te cuvati. Dragi, ti ces me cuvati. draga. Da, dragi. Lezimo, odagnajmo smrt. Smrti se ne bojim ja. Ona je kopija.

 

[zainteresovana]

Od nekih pupoljaka postane cvet, ali taj trenutak ne vidimo, već samo naiđemo na raspuknute travke, ukraj staze, sa zadovoljstvom zgazimo.

 

[divlja u srcu]

Ja hocu u Moskvu, Toronto, Sofiju i Dakar. A dalje? E, to necu da odam! I unisticu svoju biblioteku! Spalicu svoje dnevnike! Bacicu telefon kroz prozor! Ostavicu mlade pripravnike bezbedne buducnosti bez posla. Nisam kriva! To kazem kad otkrivam u cemu je moja krivica! Moram da se branim! Sama sam! Trazim odanu zivotinju da bi mi pravila drustvo. Bubamare su kratkovide (to smeta odanosti). Puzevi su hermafroditi, svaki puz moze da oplodi samog sebe i njihov natalitet me moze ugroziti, a i njihovo poreklo (potomci su morskih mekusaca) mi ne uliva poverenje. Znam! Nabavicu jeza! Jednog pravog Erinaceusa europaeusa. Kukcozdera! Zmijozdera! Ako pokaze suvise evropske blagosti, nabavicu jednog Erinaceusa roumanicusa. Volim prozdrljivce!

 

[kojote]

...nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo. I za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskoši. I za letnjih oluja, kad se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kišu pomešanu sa prašinom panonske ravnice. I u jesen, kad oteža od jesenjih zvezda u rojevima.

 

[zainteresovana]

Iz prvog oblaka prsne prva kap, ali taj trenutak ne vidimo, već, dobrano mokri, proklinjući, pojurimo pod prvi zaklon, sažaljivi prema cigančićima ukraj staze, koji bosi zaigraju.

 

[divlja u srcu]

Zasvetle dani,
device mru biljke
tihano i milo.

U srcu tuga se stani
za necim sto se
davno, davno zbilo.

I kao da se od iskoni snilo:
precvetase zurno
ruze i ljiljani
sluci se ista prica
ko i lani.

Mru, toplinom lape
vali lagani.
U srcu svih mrenja
sve dublje otkucava bilo.

I toplo nekuda
pojeci pomjani
tugom u bezdan
neznanoj otvara se strani

 

[zainteresovana]

Desi se ponekad da nam oči dotaknu neki pogled u mimohodu, ali reči žurno protrče kraj nas, i zaustave se tek uveče, kod kuće, zadihane.

 

[VrloUglyChick]

Ma ja sam samo htela da osetim josh jednom , koliko sam motjna , koliko sam silna , prd vratma tvojim , dok stojim i chekam , da shkljocne brava i pustish me unutra , pomirljivim hodom, prinesesh mi kafu , otkopchash mi dugme i opet me uzmesh ...

 

[zainteresovana]

Poneki zvuk, poneka misao, preleti nam preko desnog ramena, slučajno, u prolazu, ali nam izravna oštre bridove sećanja i ugnjezdi se u krvi.