Ostala sam bez stana pred Sv. Nikolu 2014.
I gde bih mogla da odem, da nesto nazao ucinim sebi ili da se pridruzim armiji beskucnika, ako ne da se vratim u svoju devojacku sobu, kad vec imam gde da se vratim.
Ispostavilo se da nisam dobrodosla. Jadnica nisam ni znala sta me ocekuje. Kakva tortura. Ali to tada nisam znala. Nije mi palo na pamet sta ce moja majka da ''preduzme'', samo da bi mi ''ulepsala'' moje ''povratnicke'' dane.
Trebalo je da mi bude jasno vec tog prvog dana da nesto nije u redu. Odbila je da sa mnom popije kafu recima da vise ne pije istu. Samo kad se probudi.
Sve u svemu, primetila sam da ne govori sa mnom, da me izbegava. Razgovarala sam o tome sa cerkom, koja je brojala dane do njenog konacnog preseljenja kod decka, jer su odlucili da se na leto sledece godine vencaju.
Primetila je i ona da mi se majka ne obraca i pozvala je u sobu gde sam sedela da je pita zasto se tako ponasa prema meni. I onabez razmisljanja rece da nema o cemu da razgovara sa mnom, da je ne interesujem uopste i da hoce da zivi sama.
Da napomenem da mi je tata umro maja 2013. u bolnici. Zadrzali su ga tamo nakon sto mu je pozlilo kod kuce. Hteli su da ga otpuste, on je bio besan na moju majku sto je insistirala da on ipak ostane jer je lekarima rekla da ce je moj tata isprebijati kad se vrate u stan i da se ona plasi za svoj zivot.
Lekari menjaju odluku, vezuju mog oca za bolnicki krevet, daju mu neki ''lek'' od koga je pao u komu iz koje nije izasao. Umro je u teskim mukama, vezan kao zivotinja sedam dana kasnije.
Tada sam jos zivela na drugoj adresi. Tada, posle oceve smrti ostala sam da mu dam sedam dana. Sedmog dana mi je majka rekla da moram da se vratim odakle sam dosla. Meni i nije bila namera da ostajem duze od sedam dana, ali ona se uplasila da cu ostati...
Naravno, odmah sam se vratila u svoj stan, uznemirena njenim postupkom.
Od tada je onda proslo godinu i po dana, u mom zivotu se desilo to sto se desilo, morala sam da napustim stan, jer mi je vlasnik rekao da ce da ga prodaje da bi izmirio svoje dugove itd...
Kao sto sam rekla ja sam se vratila tamo gde sam jedino mogla, u stan gde sam jos uvrk bila zapisana kao clan domacinstva. Pa, majku mu poljubim, moji roditelji su izmedju ostalog i zbog mog postojanja dobili taj stan.
Nastavicu se...
I gde bih mogla da odem, da nesto nazao ucinim sebi ili da se pridruzim armiji beskucnika, ako ne da se vratim u svoju devojacku sobu, kad vec imam gde da se vratim.
Ispostavilo se da nisam dobrodosla. Jadnica nisam ni znala sta me ocekuje. Kakva tortura. Ali to tada nisam znala. Nije mi palo na pamet sta ce moja majka da ''preduzme'', samo da bi mi ''ulepsala'' moje ''povratnicke'' dane.
Trebalo je da mi bude jasno vec tog prvog dana da nesto nije u redu. Odbila je da sa mnom popije kafu recima da vise ne pije istu. Samo kad se probudi.
Sve u svemu, primetila sam da ne govori sa mnom, da me izbegava. Razgovarala sam o tome sa cerkom, koja je brojala dane do njenog konacnog preseljenja kod decka, jer su odlucili da se na leto sledece godine vencaju.
Primetila je i ona da mi se majka ne obraca i pozvala je u sobu gde sam sedela da je pita zasto se tako ponasa prema meni. I onabez razmisljanja rece da nema o cemu da razgovara sa mnom, da je ne interesujem uopste i da hoce da zivi sama.
Da napomenem da mi je tata umro maja 2013. u bolnici. Zadrzali su ga tamo nakon sto mu je pozlilo kod kuce. Hteli su da ga otpuste, on je bio besan na moju majku sto je insistirala da on ipak ostane jer je lekarima rekla da ce je moj tata isprebijati kad se vrate u stan i da se ona plasi za svoj zivot.
Lekari menjaju odluku, vezuju mog oca za bolnicki krevet, daju mu neki ''lek'' od koga je pao u komu iz koje nije izasao. Umro je u teskim mukama, vezan kao zivotinja sedam dana kasnije.
Tada sam jos zivela na drugoj adresi. Tada, posle oceve smrti ostala sam da mu dam sedam dana. Sedmog dana mi je majka rekla da moram da se vratim odakle sam dosla. Meni i nije bila namera da ostajem duze od sedam dana, ali ona se uplasila da cu ostati...
Naravno, odmah sam se vratila u svoj stan, uznemirena njenim postupkom.
Od tada je onda proslo godinu i po dana, u mom zivotu se desilo to sto se desilo, morala sam da napustim stan, jer mi je vlasnik rekao da ce da ga prodaje da bi izmirio svoje dugove itd...
Kao sto sam rekla ja sam se vratila tamo gde sam jedino mogla, u stan gde sam jos uvrk bila zapisana kao clan domacinstva. Pa, majku mu poljubim, moji roditelji su izmedju ostalog i zbog mog postojanja dobili taj stan.
Nastavicu se...
