Zašto žene nisu imale pravo glasa u Kraljevini Jugoslaviji?

"Mnogo godina kasnije kada je 1956. Roza Parks uhapšena jer je odbila da u autobusu sedi na zadnjem sedištu, aktivistička organizacija pod nazivom “Montgomeri asocijacija za poboljšanje” koju je predvodio mladi pastor Martin Luter King, podstakla je bojkot u gradskim autobusima."

https://www.ekspres.net/svet/duga-istorija-rasizma-u-americi
Да то је тачно, као и то да је борба Афроамериканаца за своја права била дуготрајна, крунисана политичким радом Мартина Кинга.Ко се оно беше борио у СССР за демократију и парламентаризам?
 
  • Podržavam
Reactions: PA8
Да то је тачно, као и то да је борба Афроамериканаца за своја права била дуготрајна, крунисана политичким радом Мартина Кинга.Ко се оно беше борио у СССР за демократију и парламентаризам?
Ovde ne govodimo o SSSR nego o SFRJ. Komunizam u obe države nije bio isti, u SFRJ je bio mnogo otvorenijeg tipa.
 
Ovde ne govodimo o SSSR nego o SFRJ. Komunizam u obe države nije bio isti, u SFRJ je bio mnogo otvorenijeg tipa.
Поменуо си расну сегрегацију у САД па зато.Добро онда, колико је то званичних политичких опција постојало у СФРЈ, и како су се борили за парламентаризам и демократију?
Иначе говоримо о праву гласа жена у Краљевини.

Устав из 1921 то је предвидео и оставио да се реши посебним законима:
Члан 70.
Право бирачко има сваки држављанин по рођењу или прирођењу, ако је навршио 21 годину.
Официри, активни и у недејству, као и подофицири и војници под заставом, не могу вршити бирачко право, ни бити бирани.
Закон ће решити о женском праву гласа.

Исто тако и уставом из 1931:
Члан 55.
Право бирачко има сваки држављанин по рођењу или прирођењу, ако је навршио двадесет и једну годину старости.
Официри активни као и подофицири и војници под заставом не могу вршити бирачко право ни бити бирани.
Закон ће решити о женском праву гласа.
 
  • Podržavam
Reactions: PA8
Поменуо си расну сегрегацију у САД па зато.Добро онда, колико је то званичних политичких опција постојало у СФРЈ, и како су се борили за парламентаризам и демократију?
Skoro svako ko je hteo mogao je da se bavi politikom učlanjenjem u KPJ iki SKJ kao se već zvala partija.
Устав из 1921 то је предвидео и оставио да се реши посебним законима:
Члан 70.
Право бирачко има сваки држављанин по рођењу или прирођењу, ако је навршио 21 годину.
Официри, активни и у недејству, као и подофицири и војници под заставом, не могу вршити бирачко право, ни бити бирани.
Закон ће решити о женском праву гласа.

Исто тако и уставом из 1931:
Члан 55.
Право бирачко има сваки држављанин по рођењу или прирођењу, ако је навршио двадесет и једну годину старости.
Официри активни као и подофицири и војници под заставом не могу вршити бирачко право ни бити бирани.
Закон ће решити о женском праву гласа.
I kada su organizovani izbori na kojima su žene mogle da glasaju u Kraljevini Jugoslaviji?
 
  • Haha
Reactions: PA8
Skoro svako ko je hteo mogao je da se bavi politikom učlanjenjem u KPJ iki SKJ kao se već zvala partija.

I kada su organizovani izbori na kojima su žene mogle da glasaju u Kraljevini Jugoslaviji?
Дакле једна опција једина призната, без икакве борбе политичких партија, без икаквог парламентаризма, свакако и без демократских избора.

Нису никада, то питање никада није дошло на дневни ред.
 
  • Podržavam
Reactions: PA8
Zašto žene nisu imale pravo glasa u Kraljevini Jugoslaviji? Čitajući misli raznih mislilaca stičem utisak da je KJ bila neka idila u kojoj je sve bilo idealno a žene tamo nisu imale pravo glasa. Zašto je to tako, to mi se nekako ne uklapa u sav taj idiličan svet KJ?
Зато што нису имале ни ван Југославије.
КЈ је по том питању пратила трендове :mrgreen:
 
Дакле једна опција једина призната, без икакве борбе политичких партија, без икаквог парламентаризма, свакако и без демократских избора.
Jedna politička opcija u kojoj se moglo debatovati, iznositi ideje i glasati. Tada je bio socijalizam i kapitalzam je bio zabranjen kao i nacionalizam. Koja opcija po tebi je tu nedostaljala? Drugo nije partija bila jedini pologon za razmenu mišljenja, postojali su fakulteti, naučni instituti i preduzeća.
 
  • Haha
Reactions: PA8
Jedna politička opcija u kojoj se moglo debatovati, iznositi ideje i glasati. Tada je bio socijalizam i kapitalzam je bio zabranjen kao i nacionalizam. Koja opcija po tebi je tu nedostaljala? Drugo nije partija bila jedini pologon za razmenu mišljenja, postojali su fakulteti, naučni instituti i preduzeća.
Дакле једноумље на снази, поштовала се реч врховног Бога и врхушке око њега без икакве размене мишљења јер је то водило на робију.
Јесу црвени факултети, црвени институти, и црвена предузећа, а и буржоазија је ту била црвена, зато су им и закони били какви јесу.
 
  • Podržavam
Reactions: PA8
Дакле једноумље на снази, поштовала се реч врховног Бога и врхушке око њега без икакве размене мишљења јер је то водило на робију.
Pa verujem da je diktatura kralja Aleksandra bila mnogo gora od Titove, kod njega su partije gotovo ukinute, niko nije mogao ništa da kaže protiv njega jer nije imao gde.
Јесу црвени факултети, црвени институти, и црвена предузећа, а и буржоазија је ту била црвена, зато су им и закони били какви јесу.
Crvena buržoazija je imala vile da Dedinju, ona pre toga i ova sada ne zna šta poseduje. Drugo fakulteti nisu bili crveni jer se nauka negovala u SFRJ, tamo su se ljudi probijali znanjem. A preduzeća su tek bila mesta gde su ljudi na radničkim savetima mogli da kažu sve šta žele i gde su direktori polagali račune radnicima.
 
  • Haha
Reactions: PA8
Pa verujem da je diktatura kralja Aleksandra bila mnogo gora od Titove, kod njega su partije gotovo ukinute, niko nije mogao ništa da kaže protiv njega jer nije imao gde.
Диктатура краља Александра је инцидент а не правило, Краљевина никада није требало да тако буде конципирана, национални сукоби су то условили, што је и разлог због чега женама није дато право гласа јер су се лидери политичких партија бавили другим проблемима.Сам краљ Александар је то касније и укинуо, чак и тада је било више слободе него у целој СФРЈ до Брозове смрти.Краљевина је била демократска и парламентарна а Брозова Југославија тоталитарна једнопартијска, то што су се обе звале Југославија је једино исто.
Crvena buržoazija je imala vile da Dedinju, ona pre toga i ova sada ne zna šta poseduje. Drugo fakulteti nisu bili crveni jer se nauka negovala u SFRJ, tamo su se ljudi probijali znanjem. A preduzeća su tek bila mesta gde su ljudi na radničkim savetima mogli da kažu sve šta žele i gde su direktori polagali račune radnicima.
Напредовало се искључиво кроз партијске структуре и зато је свака следећа гарнитура била гора од предходне.Тек о привреди да не говоримо која је била у потпуности нерентабилна и неисплатива са великом дозом корупције управо захваљујући таквом систему.
 
  • Podržavam
Reactions: PA8
Напредовало се искључиво кроз партијске структуре и зато је свака следећа гарнитура била гора од предходне.Тек о привреди да не говоримо која је била у потпуности нерентабилна и неисплатива са великом дозом корупције управо захваљујући таквом систему.
Tražili su se rezultati, bez rezultata nije moglo biti napretka. A ta privreda je bila dužna samo par milijardi dolara koje su mogle bez problema da se vrate i koja je zemlju digla iz pepela rata i blata Kraljevine Jugoslavije. Šta se to proizvodilo u KJ? Navedi mi jedan industrijski proizvod a da nije pivo. Postojale su neke fabrikice u kojima si i deca radila za mizerne dnevnice. Nisu džabe ljudi u Beogradu polomili sve ploče KJ na javnim zdanjima prilikom oslobođenja Beograda 1944.
Диктатура краља Александра је инцидент а не правило, Краљевина никада није требало да тако буде конципирана
Kralj Aleksandar je bio apsolutista i muški šovinista, prihvatite to kao činjenicu.
 
  • Haha
Reactions: PA8
Тек о привреди да не говоримо која је била у потпуности нерентабилна и неисплатива са великом дозом корупције управо захваљујући таквом систему.
Ескалација дугорочног задужења СФРЈ настала је нарочито између 1975. и 1980. године, када је са око шест милијарди дуг порастао на око 16 милијарди америчких долара. Платни проблеми према иностранству настали су 1987, мада је Југославија за разлику од многих дужника на време испуњавала своје спољне обавезе.

https://www.politika.rs/scc/clanak/...sa-15-na-145-milijardi-dolara#google_vignette
 
  • Haha
Reactions: PA8
Tražili su se rezultati, bez rezultata nije moglo biti napretka. A ta privreda je bila dužna samo par milijardi dolara koje su mogle bez problema da se vrate i koja je zemlju digla iz pepela rata i blata Kraljevine Jugoslavije. Šta se to proizvodilo u KJ? Navedi mi jedan industrijski proizvod a da nije pivo. Postojale su neke fabrikice u kojima si i deca radila za mizerne dnevnice. Nisu džabe ljudi u Beogradu polomili sve ploče KJ na javnim zdanjima prilikom oslobođenja Beograda 1944.
Можеш мислит ко је правио те резултате када су на власт 1945 дошли шлосери и абаџије, а интелигенција углавном побијена.Краљевина је имала 11 фабрика авиона, производила сопствени и увозила чак немачке Месершмитове, беде је увек било, али је егзодус народа у потрази трбухом за крухом кренуо у СФРЈ а не у Краљевини.Нису људи то ломили него комунисти, стока шта ћеш.
Kralj Aleksandar je bio apsolutista i muški šovinista, prihvatite to kao činjenicu.
Ни једно ни друго, Краљевина је била уставна и парламентарна монархија, изузев у том периоду када су национални сукоби у Југославији доживели врхунац убиством у скупштини.
Ескалација дугорочног задужења СФРЈ настала је нарочито између 1975. и 1980. године, када је са око шест милијарди дуг порастао на око 16 милијарди америчких долара. Платни проблеми према иностранству настали су 1987, мада је Југославија за разлику од многих дужника на време испуњавала своје спољне обавезе.

https://www.politika.rs/scc/clanak/...sa-15-na-145-milijardi-dolara#google_vignette
Ескалација је настала када су стране државе престале да Југославији дају зајмове, а нерентабилна привреда то није могла да издржи.Раније се земља и јесте издржавала страним зајмовима и ратним реперацијама.
 
  • Podržavam
Reactions: PA8
Можеш мислит ко је правио те резултате када су на власт 1945 дошли шлосери и абаџије, а интелигенција углавном побијена.Краљевина је имала 11 фабрика авиона, производила сопствени и увозила чак немачке Месершмитове, беде је увек било, али је егзодус народа у потрази трбухом за крухом кренуо у СФРЈ а не у Краљевини.Нису људи то ломили него комунисти, стока шта ћеш.
"Југославија је била трећа најмање индустријализована нација у источној Европи после Бугарске и Албаније ."

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Kingdom_of_Yugoslavia
Ни једно ни друго, Краљевина је била уставна и парламентарна монархија, изузев у том периоду када су национални сукоби у Југославији доживели врхунац убиством у скупштини.
..Kada je pistala lična diktatura kralja Aleksandra i to ostala do njegove smrti.
 
  • Haha
Reactions: PA8
  • Haha
Reactions: PA8
Evo ti rezultata. Dodaj na ovaj tekst i proizvodnju podmornica (jedna od osam zemalja u svetu).

https://www.b92.net/biz/region/vesti/38334/sta-se-sve-proizvodilo-u-bivsoj-jugoslaviji/vest
1000000192.jpg
 
To su nominalne vtednosti, u SFRJ je skoro pa sve bilo besplatno
Ti pričaš gluposti.
i niže su cene bile nego na Zapadu. I ove brojke su sumljive, pa Bugari su bili sirimašni za Jugoslaviju, oni su ovde dolazili da kupe šta im treba jer tamo nisu imali da kupe ono šta je bilo u Jugoslaviji. Mađari takođe.
SFRJ je bila jad i beda u poređenju sa zapadnim zemljama.
 
Svako je imao krov nad glavom bez opasnosti da bude isteran iz njega, skoro svako je imao posao od kojeg je mogao pristojno da živi, skoro svi su išli na more. SFRJ je bila privredna sila i socijalno odgovorna država. Šta više od toga?
Relativno gledano ljudi u SFRJ nisu pristojno živeli u poređenju sa ljudima u Švajcarskoj.
 
Poslednja izmena:
"Југославија је била трећа најмање индустријализована нација у источној Европи после Бугарске и Албаније ."

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Kingdom_of_Yugoslavia

..Kada je pistala lična diktatura kralja Aleksandra i to ostala do njegove smrti.
Привреду не чини само индустрија него и друге гране привреде, индустрализација се спроводила постепено, а не као у СФРЈ нападно и без дугорочног плана, како је 75% становништва тада живело на селу улагало се превасходно у пољопривреду.
Није, диктатура је укинута уставом 1931.
Evo ti rezultata. Dodaj na ovaj tekst i proizvodnju podmornica (jedna od osam zemalja u svetu).

https://www.b92.net/biz/region/vesti/38334/sta-se-sve-proizvodilo-u-bivsoj-jugoslaviji/vest
Где да додам!Не кажем ја да нису производили, написао сам да је цела привреда била нерентабилна.Поготово су били успешни са тим прекоокеанским бродовима колико знам!Подморнице је имала и КЈ.
 
  • Podržavam
Reactions: PA8
Привреду не чини само индустрија него и друге гране привреде, индустрализација се спроводила постепено, а не као у СФРЈ нападно и без дугорочног плана, како је 75% становништва тада живело на селу улагало се превасходно у пољопривреду.
Није, диктатура је укинута уставом 1931.
Narod je živeo na selu jer nije imao alternativu. A koja su to bila ulaganja na selu? Struja, voda i asfalt? Ne bih ja to baš tako relao.
Где да додам!Не кажем ја да нису производили, написао сам да је цела привреда била нерентабилна.Поготово су били успешни са тим прекоокеанским бродовима колико знам!Подморнице је имала и КЈ.
Mnogo gledaš Bolji život. SFRJ je do 90-tih bila veliki izvoznik, proizvodila je sve osim raketa za let u svemir da se tako izrazim. A te fore iz Boljeg života je nešto što je Pavić negde video pa ubacio u film. On sve vreme u svojim serijama kritikuju SFRJ a ta država ga je stvorila.
 
  • Haha
Reactions: PA8

Back
Top