Zene u Jugoslaviji su dobili pravo glasa tek za vreme Tito, a u KJ zene nisu imale nikakva prava.
Partizanski komandant Bora - Šta kažu žene u selu ?
Partizanka Nada - Čude se da i njih neko nešto pita !
Položaj žena je bio jako težak u Kraljevini Jugoslaviji, totalno obespravljene, bez ikakvih prava, čak i bez prava glasa. Nisu imale pristupe obrazovnih sistema, njihov posao je bio da sede kući. Komunisti su se uvek zalagali za ravnopravnost žena. Žene su za vreme rata u okviru partizanskog pokreta formirale žensku političku organizaciju AFŽ gde su mogle prvi put ravnopravno da učestvuju i da daju svoj glas.
-Narodni ženski savez Srba, Hrvata i Slovenaca 18. maja 1925. godine uputio je zahtev Narodnoj skupštini za izjednačavanje muškaraca i žena u naslednom pravu: „Narodni ženski savez upućuje Narodnoj skupštini molbu da se svi ženski srodnici, i u varoši i na selu, izjednače u pravu nasleđa s muškim srodnicima. Narodni ženski savez poziva sve žene, sve majke kojima na srcu leži sreća svoje kćeri isto kao i sreća sina da prilože svoj potpis u što većem broju za ovu pravednu stvar.”35 U Skupštini je odbačen ovaj zahtev.
Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против
фашизма, мада засебних револуционарних организација жена није било.
1934. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља;
1935. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у
Загребу, за мир, а против фашизма;
1936. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »
Жена данас» покреће
1939. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују
https://sr.wikipedia.org/wiki/Антиф...8EUAZyXKE6uSFde1IVIqUowL1Sh701Myn7IvY4WeRft7o
ŽENE U ANTIFAŠISTIČKOJ BORBI NA PODRUČJU LIKE
I. DRUŠTVENO-EKONOMSKI I POLITIČKI ŽIVOT U LICI U
PREDRATNOM RAZDOBLJU
Kada govorimo o ekonomskim prilikama, Liku karakterizira nerazvijeno gospodarstvo i beznačajna ulaganja temeljena na slabo razvijenoj poljoprivredi, koja su praćena velikom zaduženošću seljaka.1 Otočki i brinjski kotar su ekonomsko zaostali krajevi: mali broj zaposlenih radio je u pilanama, šumariji, vojsci, željeznici, te pri učiteljskim zvanjima.2 Kako nije bilo posla, mnogi muškarci odlaze u zemlje zapadne Europe u potrazi za poslom, a žena koja u ovim prilikama ostaje sama bavi se poljoprivrednim poslovima te uzgojem stoke.3 Osnovna se škola rijetko se pohađala, a žena se morala boriti da bi prehranila djecu koja su ujedno bila potrebna kao pripomoć u poljoprivredi i stočarstvu.4 Zbog navedenih razloga veliki broj žena u predratnom periodu u Lici je bio nepismen.
U predratnim danima, u zemlji su se pa i u Lici događala politička previranja: na čelo Partije 1937. godine dolazi Josip Broz Tito, dolazi do osnivanja KP Hrvatske, a Tito unosi nove metode političke borbe.5 Aktivnost Partije nakon dolaska Tita povećala se; Partija je osposobljavala svoje članove za predstojeće bitke, osnivani su kotarski komiteti i osnovan je Okružni komitet za Liku.6 S osnivanjem partijskih i skojevskih organizacija ideje prodiru i u lička sela, žene pohađaju analfabetske i domaćinske tečajeve i sve se više počinju zanimati za obrazovanje.7 U cilju okupljanja i revolucioniranja mase, komunisti djeluju kroz legalne organizacije Seljačku slogu i Seljačko Kolo, formirane između 1936. i 1938. godine, a unutar kojih su bile formirane posebno organizirane sekcije Saveza omladine i odvojene sekcije žena.8
Značajnu ulogu u političkom radu odigrali su učitelji, studenti, đaci, ali naročito žene. Među naprednom studentskom omladinom posebno se ističu Ljubica Gerovac i Dušanka Gostović-Grubor.10 Ljubica Gerovac, dijete siromašnih roditelja iz Jezerana, u srednjoj se školi povezuje s komunističkim pokretom i postaje član SKOJ-a, dok na Zagrebačkom sveučilištu nastavlja s revolucionarnim radom te je izabrana za predsjednika studentskog odbora na Ekonomskom fakultetu.11 Dušanka Gostović-Grubor, rodom iz Brinja, pristupa komunističkom omladinskom pokretu u karlovačkoj gimnaziji, a kasnije, tijekom studija u Zagrebu primljena je za člana SKOJ-a.12 Jedna je od najistaknutijih ličnosti oslobodilačke borbe u Lici, Kata Pejnović, o kojoj ćemo više toga reći u narednim stranicama rada. Polovicom šestog mjeseca 1940. godine, komunisti Like održavaju svoju Prvu okružnu konferenciju KPH za Liku na Plitvičkim jezerima i izabiru svoj prvi okružni komitet KPH za Liku te se do 1940. godine formiraju mnoge partijske organizacije i potom organizacijski jačaju u Lici.13 Na I. Okružnoj partijskoj konferenciji Like izabran je Okružni komitet od sedam članova među kojima je bila Kata Pejnović.14 Jedan od najvažnijih zadataka postavljenih na Prvoj Okružnoj konferenciji bilo je proširenje rada sa ženama.
https://repository.ffri.uniri.hr/islandora/object/ffri:107/datastream/PDF/view?fbclid=IwAR0nFUqBua99yZNmoNR_gFjcFA-E-aSVyHfhT-QcdEga_shuohKCyMXbPg8
На Првој земаљској конференцији у Босанском Петровцу АФЖ је постао јединствена организација свих жена
Југославије и важан фактор у Народном фронту и у мобилизацији жена у борби за ново уређење земље.
Поздравни говор је одржао врховни заповедник Народно ослободилачке војске (НОВ)
Јосип Броз Тито који је рекао следеће:
"Ја се поносим тиме што стојим на челу армије у којој има огроман број жена. Ја могу казати да су жене у тој борби по свом хероизму, по својој издржљивости, биле и јесу на првом мјесту и у првим редовима и свим народима Југославије чини част што имају такве кћери."
На конференцији у Босанском Петровцу учествовало је 166 изабраних делегаткиња са ослобођене и неослобођене територије Југославије. Изабран је Централни одбор АФЖ и истакнути су непосредни задаци организације. После тога почели су се организовати главни, окружни, општински и месни одбори, тако да је у часу ослобођења земље АФЖ био организован на читавом подручју Југославије.
Rada Vranjesevic ZAVNOBIH
Жене су дале огроман допринос борби за ослобођење: од 1941. до 1945. борило се у редовима Народно ослободилачке војске око 100.000 жена од којих је 25.000 погинуло, 40.000 рањено, док је 3.000 жена остало потпуно неспособно за рад. У току Другог светског рата око 2000 жена постале су официри. Партизанску споменицу 1941. је добило 3.344 жена, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена.
На ослобођеној територији учествовало је око 2 милиона жена у различитим позадинским акцијама, а 600.000 жена је хапшено и затварано. Посебни одбори АФЖ-а скупљали су храну, одећу и санитетски материјал за Народноослободилачку војску, бринули су се за обраду земље, за жетву и сетву, за болнице, за децу, за курирску службу и слично.
У јулу 1945. у Београду је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана Спасенија Бабовић. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана Вида Томшич, а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић.