Вријеме је такво какво јесте, и док многи кукају како су много тога изгубили, ја сабирам позитивне стране свега овога. Јесте да ми недостају недјеље кафе с мамом у ,,нашој" кафани, и јесте да је јако мали број кафана у граду којима нисам попила кафу/чај/нешто тог типа, јесте и да ми фали да се виђам са људима са којима сам се виђала и да ми се излази из куће чешће него два пута дневно, од тога једном да купим хљеб, млијеко и новине, други пут да изведем Флокија да пишки, и што суботом са М идем у набавку за наредну недјељу и што нам недељом моја мама долази кући.
Е углавном, без обзира на чињеницу да из куће излазимо и М и ја под пуном ратном опремом (читај антивирусне маске, рукавице, да добро сте прочитали, рукавице, објаснићу у наставку текста зашто), и излазимо ријетко, закључујем да рад од куће има својих добрих страна, и да ја имам мноооооого (али баш много) разлога да га волим.
Е дакле:
1. ИМАМ МУЛТИПЛУ СКЛЕРОЗУ.
...и имуносупресивну терапију већ скоро осам година (знам какав хаос је у Србији по питању терапије, ни у РС није много боље, ако је уопште боље, углавном, посрећило ми се да је добијем.) Е сад, с обзиром на имуносупресивну терапију, ја имунитет немам, не смијем да се вакцинишем ни против најобичније грипе, принудни сам антиваксер, али би, у сваком случају и најобичнија шмрцавица могла да ми направи велики проблем јер, како рекох, имунитет немам. Мада је то што немам имунитет, на дуге стазе, боље него да имам имунитет који ми прави проблем. Зашто се М чува више него просјечан човјек? Зато што је свјестан свега овога што сам вам испричала и зна да би могао да ми направи проблем колосалних размјера ако би се заразио.
Како се ту уклапа рад од куће? Сјајно. Сједим код куће, радим колико треба, не идем у канцеларију и не излаже се. Супер.
2. ШТЕДИ ВРИЈЕМЕ.
Не губим 45 минута у бањалучком шпицу ујутру и још толико послије подне. То је сат и по. То значи 15 минута више сна ујутру, 10 минута туширања више, могућност да доручкујем нешто топло, да не пијем таблете на празан стомак, да скувам прву туру чаја од камилице у цвијету (за бијела крвна зрнца), поједем кашику меда са семенкама коприве и у 8.00 ведра и насмејана сједнем за лаптоп.
3. ЗЛОУПОТРЕБЉАВАМ РАДНО ВРИЈЕМЕ.
С обзиром на ситуацију са короном обим посла се смањује. То значи да имам мање званичног посла па могу до миле воље да фрилансујем (У повјерењу, Канађани добро плаћају, а нису захтјевни док год сте у стању да испоштујете рок. Ово, наравно, не значи да можете да одрадите посао траљаво, али су скроз ОК), пишем своје семинарске, рекреативно читам, радим на свом роману, чак и да вјежбам, ако из неког разлога тог јутра нисам урадила вјежбе за кичму.
4. УЧИМ ДА КУВАМ.
Смијте се, слободно. Ја учим да кувам. Ја, која никад нисам показивала склоност према кувању, почела сам да чачкам око шпорета. М каже да добро спремам тјестенине, а ја се поносим јер нисам никога отровала. Елем, добро мени то кување иде, мада М још увијек распрема сто послије оброка, ставља судове у машину и износи смеће.
5. ГЕНЕРАЛНО, ИМАМ ВИШЕ ВРЕМЕНА.
...и користим га да бих урадила све оно што константно одлажем.
Е углавном, без обзира на чињеницу да из куће излазимо и М и ја под пуном ратном опремом (читај антивирусне маске, рукавице, да добро сте прочитали, рукавице, објаснићу у наставку текста зашто), и излазимо ријетко, закључујем да рад од куће има својих добрих страна, и да ја имам мноооооого (али баш много) разлога да га волим.
Е дакле:
1. ИМАМ МУЛТИПЛУ СКЛЕРОЗУ.
...и имуносупресивну терапију већ скоро осам година (знам какав хаос је у Србији по питању терапије, ни у РС није много боље, ако је уопште боље, углавном, посрећило ми се да је добијем.) Е сад, с обзиром на имуносупресивну терапију, ја имунитет немам, не смијем да се вакцинишем ни против најобичније грипе, принудни сам антиваксер, али би, у сваком случају и најобичнија шмрцавица могла да ми направи велики проблем јер, како рекох, имунитет немам. Мада је то што немам имунитет, на дуге стазе, боље него да имам имунитет који ми прави проблем. Зашто се М чува више него просјечан човјек? Зато што је свјестан свега овога што сам вам испричала и зна да би могао да ми направи проблем колосалних размјера ако би се заразио.
Како се ту уклапа рад од куће? Сјајно. Сједим код куће, радим колико треба, не идем у канцеларију и не излаже се. Супер.
2. ШТЕДИ ВРИЈЕМЕ.
Не губим 45 минута у бањалучком шпицу ујутру и још толико послије подне. То је сат и по. То значи 15 минута више сна ујутру, 10 минута туширања више, могућност да доручкујем нешто топло, да не пијем таблете на празан стомак, да скувам прву туру чаја од камилице у цвијету (за бијела крвна зрнца), поједем кашику меда са семенкама коприве и у 8.00 ведра и насмејана сједнем за лаптоп.
3. ЗЛОУПОТРЕБЉАВАМ РАДНО ВРИЈЕМЕ.
С обзиром на ситуацију са короном обим посла се смањује. То значи да имам мање званичног посла па могу до миле воље да фрилансујем (У повјерењу, Канађани добро плаћају, а нису захтјевни док год сте у стању да испоштујете рок. Ово, наравно, не значи да можете да одрадите посао траљаво, али су скроз ОК), пишем своје семинарске, рекреативно читам, радим на свом роману, чак и да вјежбам, ако из неког разлога тог јутра нисам урадила вјежбе за кичму.
4. УЧИМ ДА КУВАМ.
Смијте се, слободно. Ја учим да кувам. Ја, која никад нисам показивала склоност према кувању, почела сам да чачкам око шпорета. М каже да добро спремам тјестенине, а ја се поносим јер нисам никога отровала. Елем, добро мени то кување иде, мада М још увијек распрема сто послије оброка, ставља судове у машину и износи смеће.
5. ГЕНЕРАЛНО, ИМАМ ВИШЕ ВРЕМЕНА.
...и користим га да бих урадила све оно што константно одлажем.
Poslednja izmena:
Na jednom radis, na drugom ladis. 
