louiskrstic
Domaćin
- Poruka
- 3.215
Cole Turner,
Tvoje osnovno pitanje je, "Zašto voleti Boga?"
Na takvo pitanje osnovni odgovor je; Kada naučimo voleti Boga mi po prvi put istinski volimo Sebe!
Ovakav odgovor sasvim sigurno zahteva pojašnjenje. Uistinu ono nije prihvatljivo većini žitelja ove planete zato što čovek popuni svoju memoriju uma mnogim drugim nepotpunim, nejasnim ili pogrešnim učenjima. Možda je tačnije ako kažemo, Kako se svest pojedinca podiže/ekspandira on tako traži pouzdanije, jasnije i kompletnije razumevanje koje će biti bliže samoj istini, jer jedino istinito razumevanje može smiriti novo-nastalu POTREBU za kompletnijim razumevanjem. Bez te unutarnje POTREBE pojedinac nije prijemčiv za bilo šta drugo osim za ono što je već prihvaćeno kao istina iako to ne odgovara istini.
Evo nečeg što će dati potporu mom iznošenju onoga do čega sam i sam došao.
Sokrat je govorio ljudima, "Čoveče (upo)znaj Sebe," ali nije mislio da treba upoznati sebe kao ličnost, jer ličnost naša je samo jedan program ili softver koji postoji sve dok ne dođe nova inkarnacija. Zato ova Sokratova kaže, Upoznaj Sebe, ono što stvarno jesi jer ti si duhovno Biće, Duša, večito i besmrtno Biće.
Kao takvo Biće mi ovde dolazimo da iskustveno ekspandiramo svoju svest i kapacitet ljubavi najpre do stadijuma Samo-Realizacije kada sagledamo i znamo Sebe (po Sokratovoj izjavi) a onda nastavimo rad na ekspanziji svesti do nivoa realizacije Bog-Svesti kada znamo i Boga ali i posedujemo taj isti stadijum ljubavi. Iz stadijuma te ljubavi mi po prvi put istinski i čisto ali nesebično volimo Sebe, za Ono što stvarno Jesmo, čista Duša koji kao takvi jesmo slični Bogu a ne mi kao humano biće. Iz tog stadijuma mi znamo da nesebično volimo i druge i nikada nećemo učiniti ništa za sebe ako će to ikome oko nas učiniti nešto nažao. Tada po prvi put počnemo živeti u skladu sa Zakonom Ljubavi i tada po prvi put dobijamo najviši stadijum duhovne slobode što je uistinu prava sloboda.
Šta ovo znači?
Prvo, mi imamo slobodu u ovom svetu kada inkarniramo/rodimo se ovde ali ta sloboda kaže da možemo misliti, govoriti i raditi što god hoćemo ali to sve nije ispravno jer u ovom svetovi postoje mnogi duhovni zakoni koje trebamo spoznati i prema njima živeti. Svi ti zakoni su u neprekidnom, aktivnom dejstvu iako mi to ne znamo. (To je razlog da ljudi kaži kako postoji sudbina, verujući da je nju nametnuo Bog bez da znaju da mi svojim neznanjem i svojim delovanjem u jednom ili više života kreiramo tu "sudbinu" (ono što drugi zovu karma) po kojoj mi moramo odraditi sve da bismo izbalansirali naša ranija nesvensa delovanja i tako sve bude anulirano i usklađeno sa Zakonom Ljubavi. Zato je ovde najpoznatiji Zakon Karme (možemo ga zvati i Kako poseješ tako i žanješ ili čak Zakonom Sudbine) mada njegov malo striktniji naziv je i Zakon Zub za Zub i na ovaj način on oslikava njegovu egzatnost ili striktnost što znači da sve što ne uradimo po Zakonu Ljubavi mi ćemo u narednim životima morati da odradimo, da osetimo na svojoj koži i tako naučimo da nikada ništa ne učinimo nažao ili nikada ništa ne uzmemo za sebe ako to ne zaradimo ili platimo. Ovaj zakon kaže da čak ni jedan jedini dinar koji je nekome ispao na ulici nemamo prava prisvojiti za sebe.
Mimo ovoga, Bog nas neizmerno voli i zato mi postojima, ali ON voli nas kao Dušu dok za naša tela on ne mari ni malo. Zašto? Zato što je to naša obaveza i na taj način učimo brinuti o sebi i našim pravim potrebama da Mi, Duša, ovde uspešno učimo o Sebi dok ne spoznamo Sebe.
Da skraćujem ovu dugu priču: Mi smo Besmrtni kao Duša i zašto bi se Bog brinuo o našem preživljavanju. On je već kreirao nas kao besmrtne samo čeka da i mi to sagleamo i realizujemo.
Uistinu, jednoga dana će svako moći da gleda svoje fizičko telo i svesno putovati svim višim svetovima i znaće sve ono ili sve ovo što ovde iznosim jer svako od nas treba da nauči da veruje samo svojim iskustvima a ne ono što drugi govore ili što piše po ko zna kakvim knjigama.
Ne mogu se setiti imena autora koji je rekao u svojoj maloj knjižici: "Vaša deca nisu vaša deca, ona su sinovi i kćeri Života koji teži samom sebi. Ona dolaze kroz vas iako nisu od vas." Ovim je rerao baš ovo što pojasnih.
Ljubav roditelja prema nama ili nas kao roditelja prema sopstvenoj deci može biti i te kako sebična a to znači da mi još nismo naučili onu pravu ljubav i jednoga dana ćemo to morati i zato ovde dolazimo više stotina hiljada života nezavisno što mnogi ne veruju u inkarnaciju.
Pravi Bog nikada nikome nije uzimao živote niti je ikada sa bilo kime govorio rečima kako mnogi prijavljuju da im je Bog govorio. Ti koji govore rečima su oni koji najčešće nemaju iskrene namere već suptilno zavode ljude jer ili za bolje ne znaju ili to čine zato što ljudi ne znaju ni za šta bolje pa lakoverni veruju u sve što im neko kaže.
Bog svojoj kreaciji govori jedino preko onoga što mi zovemo Reč Boga ali ta Njegova Reč je samo još jedno od mnogi imena za samu suštinu života koji znamo kao Duh ili Sveti Duh. Tačnije, Bog govori preko duhovne Svetlosti i duhovnog Zvuka koji su dva aspekta Duha Svetog. Čak i Bibliji stoji da su apostoli iskusili Zvuk kao hujanje vetra a da vetra nije bilo u okruženju ali i kao Svetlost odnosno plamenove jezike na njihovim glavama. Bolji primewr je Sveti Pavle koji je iskusio Svetlost i Zvuk na putu za Damask i bio transformisan ili uzdignut u svojoj svesti tako da je progonioca sledbenika učenja Isusa i najvećeg duhovnog lidera i učitelja/propovednika.
Premalo ljudi zna da su snovi pojedinca njegova tajna kapija ka najvišim duhovnim znanjima na putu ka Samo-Realizaciji i Bog-Realizaciji ili ka spoznaji najviše istine.
Pozdrav!
