Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 89.069
Ију..какво светогрђе!!! Да неко каже нешто лоше о летовању у Грчкој? Да ли је могуће?
Мсм..знам..знам...дивно море, плаже, љубазни Грци, а Бугари су цигани, забијачи ножа у леђа, сиротиња, грешком су ушли у ЕУ, слушају турбофолк итд..итд...
Али, дозволите ми да објасним.
Пре свега, да видимо шта и када очекујемо од летовања.
Нпр. кад човек иде на летовање са својом породицом, са женом, са девојком, вереницом, онда је њему то његов микрокосмос и све ван тог микрокосмоса му није битно. Битна му је породица или девојка и са њом проводи своје време, на плажи, у смештају, увече у шетњи шеталиштем, можда падне неки сладолед, шопинг, можда нека мала слатка кафаница, на плажи се преко дана нађе неко згодно мирно месташце за породицу или за заљубљени пар. Заиста, такво летовање је дивно у Грчкој.
Нпр. кад сам ишао са девојком на море, били смо довољни сами себи, у том нашем микрокосмосу и ништа нам друго није требало. Преко дана нађемо неко лепо место на плажи, само за нас, после се у соби крешемо к'о зечеви, увече прошетамо заљубљени држећи се за ручице... дивно..дивно...
Међутим...
Долази нам топло време, па полако сви почињемо да размишљамо о наредном летовању.
...зашао сам већ добро у четврту деценију, обишао цео регион што се летовања тиче, по неколико пута (Грчка, ЦГ, Бугарска, Охрид...Турска док није кренуло срaње са муџосима, ван тога нисам обилазио нека светска летовалишта). Некад сам ишао и по два или три пута за лето, тако да мислим да имам сасвим довољан узорак летовања да могу да направим неки пресек.
Дакле, као што рекох, ако идемо на море у некој режији која подразумева неки микрокосмос у коме нам није битно ништа ван тог микрокосмоса, онда је Грчка права ствар. Довољна нам је девојка, или породица, па сад...ако случајно упознамо неког ван тог микрокосмоса, ок, је. Можемо и тада се се подружимо са неким и д абуде лепо летовање, али главна прича се налази у том нашем малом микрокосмосу, за који је Грчка закон.
међутим..опет кажем, међутим...
Најчешће сам на летовања одлазио као слободан момак, у неким младалачким аранжманима где се баци ранац на леђа и са друштвом се иде у авантуре. То обично буде мушко друштво, па идемо "у лов", мада не мора да буде. Може да буде и мешано мушко-женско друштво. У таквом друштву које тражи акцију, није нам битан горепоменути микрокосмос а да нас не занима оно ван њега, већ супротно. Управо нас занима оно што се налази ван тог микрокосмоса са којим смо пошли на море. Ок је да првенствено се крећемо у том друштву и зезамо се са својим друштвом. Међутим, најбоља летовања, која су ми остала у најбољем сећању су управо летовања у којима сам упознао гомилу људи ван свог друштва. Првенствено су циљ упознавања девојке, али није ништа страшно ако у клубу упознаш неке ок ликове са којима можеш да пијеш и да се зезаш цело вече. Дакле, реч је о интеракцији међу људима, упознавање нових људи (боље ако су девојке), акција, пливање, сучнање, ноћу испијање хектолитара и хектолитара алкохола, музика до зоре, оскудно обичене девојке и тд..
Није да у Грчкој није било таквих летовања, али у Грчким летовалиштима обично имамо Србе и Грке. Срби и Грци су две различите културе, и ма колико да се правимо да нас Грци готиве, то баш и није у потпуности тако. Пример бих навео, не зато што тај пример може да буде чест, сигуран сам да није, али показује оно што хоћу да нагласим. Био сам ја са неким другом у Пехфкохорију, и излазили смо у кафић Бомбо у коме су се скупљали Срби и Македонци углавном. Пар локала даље је био неки клуб укоме су гости били Грци. како је била предсезона, овај Бомбо је био полупразан, тј. три четврт празан, па ја рекох другу "еј, идем ја да обиђем онај други клуб, па се враћам касније". Одем ја тамо, нисам био ни пијан ни дрогиран, био сам пристојно обучен, чист..ушао сам у клуб нормално, можда бих се само прошетао, можда бих за шанком попио неко пиво, сам са собом, не знам. Али чим сам ушао, пришао ми је неки Грк, питао ме одакле сам (или већ..започео неку краћу конвезрацију) а затим ми љубазно рекао да је ово ипак клуб за Грке. Ок, схватио сам поруку и вратио се у Бомбо.
Нпр. дискотека Голд у Паралији. Популарно место у које викендом долазе Грци из Солуна и околних места, а ту су наравно увек и туристи. Шта млад мушкарац ради у дискотеци? Па у најмању руку гледа около лепе девојке, гледа сисе и дупета, и чека да му нека узврати поглед па, ако ништа друго, а оно себи да каже "јбт..ова риба ме гледа...ли..који сам ја цар, краљ, првак у скоку у даљ.... можда је сутра сретнем на плажи, кад већ овде немам петљу да је салетим". Е, у тој дискотеци овако нешто може да вам се деси са српкињом, али никада, баш никада, никада са Гркињом. Оне седе са својим друштвом и ништа што није мало и црно их не занима. Не бих рекао да је то због патријархалног васпитања. Једностанво, Грци и Срби су две различите културе и истина је да нема превеликог мешања.
За разлику од оваквих искустава у Грчкој, у Бугарској је сасвим друга ситуација (Сунчев брег, Несебар и Златни Пјасци). Бугарско приморје је Европа у малом. Тамо имате и СРба и Бугара, Македонаца, Руса, Украјинаца, Немаца, Енглеза, Холанђана, Мађара, Скандианваца.....црнаца, хиндуса....ма све живо. Интеракција међу људима је велика, било на плажи, а посебно увече кад се изађе. Сви су ту, и сви су туристи, и сви се зезају максимално и не гледају твоју боју коже, језик или боју косе или очију. Има наранво итаквих, али они су појединци, док је у Грчкој то правило. У бугарској није ништа чудно да се, нпр. приликом одласка кући из града на улици запричамо са девојкама из, нпр. Украјине и испричамо се као да смо род најрођенији, док ако у Грчкој у повратку кући прођемо поред Гркиња, оне неће ни да нас погледју, ма, да нас попреко макар погледају. За Гркиње смо ми СРби ваздух.
Наравно, опет понављам, ја сам увек тражио то младалачко летовање, са ловом на женско друштво, са интеракцијом међу људима, са акцијом, јурњавом у непознато, упознавањем нових људи, нових култура, дакле, све оно што је ван оног малог микрокосмоса који чине људи са којима крећемо на летовање. У Бугарској сам се увек осећао као део великог света, док сам у Грчкој углавном био део Србије која је у том тренутку у Грчкој али на тај начин што постојимо ми и они, и између нас је баријера.
- - - - - - - - - -
Исти је случај и са летовањем у Црној Гори. Ни тамо нема подјавања ми-они, већ смо сви на једном великом, лепом летовању. Наранво, ЦГ има неке друге мане, али оне овде нису тема.
Мсм..знам..знам...дивно море, плаже, љубазни Грци, а Бугари су цигани, забијачи ножа у леђа, сиротиња, грешком су ушли у ЕУ, слушају турбофолк итд..итд...
Али, дозволите ми да објасним.
Пре свега, да видимо шта и када очекујемо од летовања.
Нпр. кад човек иде на летовање са својом породицом, са женом, са девојком, вереницом, онда је њему то његов микрокосмос и све ван тог микрокосмоса му није битно. Битна му је породица или девојка и са њом проводи своје време, на плажи, у смештају, увече у шетњи шеталиштем, можда падне неки сладолед, шопинг, можда нека мала слатка кафаница, на плажи се преко дана нађе неко згодно мирно месташце за породицу или за заљубљени пар. Заиста, такво летовање је дивно у Грчкој.
Нпр. кад сам ишао са девојком на море, били смо довољни сами себи, у том нашем микрокосмосу и ништа нам друго није требало. Преко дана нађемо неко лепо место на плажи, само за нас, после се у соби крешемо к'о зечеви, увече прошетамо заљубљени држећи се за ручице... дивно..дивно...
Међутим...
Долази нам топло време, па полако сви почињемо да размишљамо о наредном летовању.
...зашао сам већ добро у четврту деценију, обишао цео регион што се летовања тиче, по неколико пута (Грчка, ЦГ, Бугарска, Охрид...Турска док није кренуло срaње са муџосима, ван тога нисам обилазио нека светска летовалишта). Некад сам ишао и по два или три пута за лето, тако да мислим да имам сасвим довољан узорак летовања да могу да направим неки пресек.
Дакле, као што рекох, ако идемо на море у некој режији која подразумева неки микрокосмос у коме нам није битно ништа ван тог микрокосмоса, онда је Грчка права ствар. Довољна нам је девојка, или породица, па сад...ако случајно упознамо неког ван тог микрокосмоса, ок, је. Можемо и тада се се подружимо са неким и д абуде лепо летовање, али главна прича се налази у том нашем малом микрокосмосу, за који је Грчка закон.
међутим..опет кажем, међутим...
Најчешће сам на летовања одлазио као слободан момак, у неким младалачким аранжманима где се баци ранац на леђа и са друштвом се иде у авантуре. То обично буде мушко друштво, па идемо "у лов", мада не мора да буде. Може да буде и мешано мушко-женско друштво. У таквом друштву које тражи акцију, није нам битан горепоменути микрокосмос а да нас не занима оно ван њега, већ супротно. Управо нас занима оно што се налази ван тог микрокосмоса са којим смо пошли на море. Ок је да првенствено се крећемо у том друштву и зезамо се са својим друштвом. Међутим, најбоља летовања, која су ми остала у најбољем сећању су управо летовања у којима сам упознао гомилу људи ван свог друштва. Првенствено су циљ упознавања девојке, али није ништа страшно ако у клубу упознаш неке ок ликове са којима можеш да пијеш и да се зезаш цело вече. Дакле, реч је о интеракцији међу људима, упознавање нових људи (боље ако су девојке), акција, пливање, сучнање, ноћу испијање хектолитара и хектолитара алкохола, музика до зоре, оскудно обичене девојке и тд..
Није да у Грчкој није било таквих летовања, али у Грчким летовалиштима обично имамо Србе и Грке. Срби и Грци су две различите културе, и ма колико да се правимо да нас Грци готиве, то баш и није у потпуности тако. Пример бих навео, не зато што тај пример може да буде чест, сигуран сам да није, али показује оно што хоћу да нагласим. Био сам ја са неким другом у Пехфкохорију, и излазили смо у кафић Бомбо у коме су се скупљали Срби и Македонци углавном. Пар локала даље је био неки клуб укоме су гости били Грци. како је била предсезона, овај Бомбо је био полупразан, тј. три четврт празан, па ја рекох другу "еј, идем ја да обиђем онај други клуб, па се враћам касније". Одем ја тамо, нисам био ни пијан ни дрогиран, био сам пристојно обучен, чист..ушао сам у клуб нормално, можда бих се само прошетао, можда бих за шанком попио неко пиво, сам са собом, не знам. Али чим сам ушао, пришао ми је неки Грк, питао ме одакле сам (или већ..започео неку краћу конвезрацију) а затим ми љубазно рекао да је ово ипак клуб за Грке. Ок, схватио сам поруку и вратио се у Бомбо.
Нпр. дискотека Голд у Паралији. Популарно место у које викендом долазе Грци из Солуна и околних места, а ту су наравно увек и туристи. Шта млад мушкарац ради у дискотеци? Па у најмању руку гледа около лепе девојке, гледа сисе и дупета, и чека да му нека узврати поглед па, ако ништа друго, а оно себи да каже "јбт..ова риба ме гледа...ли..који сам ја цар, краљ, првак у скоку у даљ.... можда је сутра сретнем на плажи, кад већ овде немам петљу да је салетим". Е, у тој дискотеци овако нешто може да вам се деси са српкињом, али никада, баш никада, никада са Гркињом. Оне седе са својим друштвом и ништа што није мало и црно их не занима. Не бих рекао да је то због патријархалног васпитања. Једностанво, Грци и Срби су две различите културе и истина је да нема превеликог мешања.
За разлику од оваквих искустава у Грчкој, у Бугарској је сасвим друга ситуација (Сунчев брег, Несебар и Златни Пјасци). Бугарско приморје је Европа у малом. Тамо имате и СРба и Бугара, Македонаца, Руса, Украјинаца, Немаца, Енглеза, Холанђана, Мађара, Скандианваца.....црнаца, хиндуса....ма све живо. Интеракција међу људима је велика, било на плажи, а посебно увече кад се изађе. Сви су ту, и сви су туристи, и сви се зезају максимално и не гледају твоју боју коже, језик или боју косе или очију. Има наранво итаквих, али они су појединци, док је у Грчкој то правило. У бугарској није ништа чудно да се, нпр. приликом одласка кући из града на улици запричамо са девојкама из, нпр. Украјине и испричамо се као да смо род најрођенији, док ако у Грчкој у повратку кући прођемо поред Гркиња, оне неће ни да нас погледју, ма, да нас попреко макар погледају. За Гркиње смо ми СРби ваздух.
Наравно, опет понављам, ја сам увек тражио то младалачко летовање, са ловом на женско друштво, са интеракцијом међу људима, са акцијом, јурњавом у непознато, упознавањем нових људи, нових култура, дакле, све оно што је ван оног малог микрокосмоса који чине људи са којима крећемо на летовање. У Бугарској сам се увек осећао као део великог света, док сам у Грчкој углавном био део Србије која је у том тренутку у Грчкој али на тај начин што постојимо ми и они, и између нас је баријера.
- - - - - - - - - -
Исти је случај и са летовањем у Црној Гори. Ни тамо нема подјавања ми-они, већ смо сви на једном великом, лепом летовању. Наранво, ЦГ има неке друге мане, али оне овде нису тема.
