Quantcast

Zašto Vidovdan treba da bude centralni nacionalni praznik - a ne "jedan od..."

Poruka
19.329
Неће бити.
Српска виипедија (овдје) Турски историчар Халил Иналџик (овдје један цитат стр.22);
увијек Мурата I назива султаном. Неће бити, српског витеза под именом Милош који је дошао Мурату главе помињу већ крајем XIV вијека и у XV вијеку грчки извори.
Лаоник Халкокондил (овдје) стр, 84.87
Pogledajte prilog 721724
са преводом на енглески Калделиса (напомена; Лаоник Србе у тадашњој српској држави назива Трибалима, Калделис то по аутоматизму преводи Срби).
По доступним списима, Мурата је убио српски витез Милош.
Nije Miloš nego Arkan!
 

Droid

Buduća legenda
Poruka
38.575
Nikola Tanasić
nedelja, 28. jun 2020.
Praznici u Srbiji u raskoraku sa pokojnom SFRJ
Srpsko društvo je kroz dobar deo svoje moderne istorije tragalo za samim sobom, i u tom traganju veoma često se ugledalo na druge narode — njihove vrednosti, običaje, i načine na koji se odnose prema sopstvenoj tradiciji. Oni malodušniji među nama zadržavali su se na tome da jadikuju kako u zemlji toj-i-toj poštuju svoju istoriju i tradiciju „za razliku od nas“, dok su oni bodriji nastojali da prakse i vrednosti tih „zdravijih“ i „boljih“ društava prenesu u domaći kontekst. Ovo se, dakako, odnosi i na temu nacionalnih praznika. Srpsko društvo je i dan-danas opterećeno balastom praznika iz bivše Jugoslavije, u čiju se estetiku i mitologiju ulagalo bezmalo pola veka, a koji su se praznovali kudikamo glasnije, svečanije, i raskalašnije nego što danas kao narod imamo snage, pa je prirodno postojao otpor i inercija prema ukidanju nekih praznika i običaja koji su izgubili svoj smisao i značenje, i uvođenju novih.
Neki od tih procesa imali su više uspeha, neki manje. Iako su mnogi gunđali na ukidanje Dana republike, u državi je postignut jasan konsenzus oko praznovanja Sretanja kao dvostrukog praznika srpske državnosti i ustavnosti, i za desetak godina on se iskristalisao kao dostojanstven događaj koji referira na tradicije koje se sa lakoćom prepoznaju kao vrednosti i u savremeno doba. Odluka da se Sretenje slavi dva dana je ovom prazniku dodatno dala na težini, ali i na omiljenosti među građanima, što nikada ne treba zanemariti. Sa druge strane, dok je Prvi maj iz korpusa jugoslovenskih praznika opravdano opstao kao važan praznik koji referira na danas itekako relevantnu istoriju radničke solidarnosti i borbe protiv modernih oblika ekonomskog podjarmljivanja, on je ostao žrtva inercije jugoslovenskog perioda.Prvi maj se tako obeležava kao tragikomična imitacija razobručenih komunističkih uranaka koje su organizovali tada svemoćni sindikati, koji su i tada bili u jasnom kontrapunktu sa proklamovanim radničkim vrednostima, a danas predstavljaju tugaljivi vašar neutemeljene nostalgije i vatromet konzumerizma, razuzdanosti i blagoutrobija koji ismevaju radničku borbu za emancipaciju i ljudske uslove za život i rad.


..................................................



Krajnje je vreme da ponovo počne da se obeležava Vidovdan

Postoji, međutim, praznik koji kudikamo više odgovara srpskoj kulturi sećanja na sve svoje poginule, praznik koji ne predstavlja imitaciju ničega drugog — ni sa Zapada, ni sa Istoka, praznik koji ima svoje potpuno autentične tradicije, simbole, i vrednosti, koji su podjednako bliski svim pripadnicima srpskog roda, i svima koji srpsku kulturu i tradiciju vole i poštuju (sa isključenjem, dakako, otuđenih pripadnika tzv. „građanske kulture“ koji sebe u suštini ni ne percipiraju kao Srbe, a koje je Zoran Ćirjaković inspirisano prozvao „slučajnim Srbima“). Svima je jasno da je reč o Vidovdanu, datumu na koji se po srpski narod dogodilo toliko sudbinskih događaja, da je njegov značaj prevazišao okvire istorije i crkvenog kalendara, i poprimio metafizički značaj. Za Vidovdan su vezane sve tradicije koje srpski narod čine onim što jeste, i što ga je opredeljivalo tokom vekova njegove nacionalne istorije — borba za slobodu i ujedinjenje, dosledni antikolonijalizam i antiimperijalizam, egalitarizam i emancipatorstvo, Kosovski mit i narodna epika, tvrdoglavost i beskompromisnost po cenu stradanja. Sve veliko što je srpski narod kolektivno ostvario u svojoj istoriji, i što i danas predstavlja predmet divljenja kod svih dobronamernih ljudi koji se interesuju za istoriju ovih prostora, ostvareno je sa jasnom perspektivom na Kosovsku vertikalu, i s obzirom na Vidovdansku etiku.

http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/...ionalni-praznik-a-ne-jedan-od.html?alphabet=l

Moj komentar na ovo.




Da, "Vidovdan" treba da bude srpski nacionalni praznik kao što i jeste, ali bi se moglo uvesti i sećanje na NATO agresiju na Republiku Srbiju tokom 1999 godine? I tu se vodila velika borba za čast, slobodu i protiv okupatora, pa vredi da bude na višem nivou prilikom obeležavanja. Znači "24 mart" kao državni praznik u znak sećanja na NATO agresiju i na herojsku borbu srpske vojske protiv nemerljivo nadmoćnijeg neprijatelja, čak i nadmoćnijeg nego što su u to vreme bile Osmanlije a sve je opet u vezi sa Kosovom i Metohijom?
Jeste Vidovdan i cetnicke kokarde na sve strane. Ne treba nam Vidovdan. Treba nam da slavimo dan osnivanja EU, NATO, UN. Mi smo kosmopolitski narod.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.