Quantcast

Zašto Vidovdan treba da bude centralni nacionalni praznik - a ne "jedan od..."

Srboskizborim

Poznat
Poruka
7.073
Nikola Tanasić
nedelja, 28. jun 2020.
Praznici u Srbiji u raskoraku sa pokojnom SFRJ
Srpsko društvo je kroz dobar deo svoje moderne istorije tragalo za samim sobom, i u tom traganju veoma često se ugledalo na druge narode — njihove vrednosti, običaje, i načine na koji se odnose prema sopstvenoj tradiciji. Oni malodušniji među nama zadržavali su se na tome da jadikuju kako u zemlji toj-i-toj poštuju svoju istoriju i tradiciju „za razliku od nas“, dok su oni bodriji nastojali da prakse i vrednosti tih „zdravijih“ i „boljih“ društava prenesu u domaći kontekst. Ovo se, dakako, odnosi i na temu nacionalnih praznika. Srpsko društvo je i dan-danas opterećeno balastom praznika iz bivše Jugoslavije, u čiju se estetiku i mitologiju ulagalo bezmalo pola veka, a koji su se praznovali kudikamo glasnije, svečanije, i raskalašnije nego što danas kao narod imamo snage, pa je prirodno postojao otpor i inercija prema ukidanju nekih praznika i običaja koji su izgubili svoj smisao i značenje, i uvođenju novih.
Neki od tih procesa imali su više uspeha, neki manje. Iako su mnogi gunđali na ukidanje Dana republike, u državi je postignut jasan konsenzus oko praznovanja Sretanja kao dvostrukog praznika srpske državnosti i ustavnosti, i za desetak godina on se iskristalisao kao dostojanstven događaj koji referira na tradicije koje se sa lakoćom prepoznaju kao vrednosti i u savremeno doba. Odluka da se Sretenje slavi dva dana je ovom prazniku dodatno dala na težini, ali i na omiljenosti među građanima, što nikada ne treba zanemariti. Sa druge strane, dok je Prvi maj iz korpusa jugoslovenskih praznika opravdano opstao kao važan praznik koji referira na danas itekako relevantnu istoriju radničke solidarnosti i borbe protiv modernih oblika ekonomskog podjarmljivanja, on je ostao žrtva inercije jugoslovenskog perioda.Prvi maj se tako obeležava kao tragikomična imitacija razobručenih komunističkih uranaka koje su organizovali tada svemoćni sindikati, koji su i tada bili u jasnom kontrapunktu sa proklamovanim radničkim vrednostima, a danas predstavljaju tugaljivi vašar neutemeljene nostalgije i vatromet konzumerizma, razuzdanosti i blagoutrobija koji ismevaju radničku borbu za emancipaciju i ljudske uslove za život i rad.


..................................................



Krajnje je vreme da ponovo počne da se obeležava Vidovdan

Postoji, međutim, praznik koji kudikamo više odgovara srpskoj kulturi sećanja na sve svoje poginule, praznik koji ne predstavlja imitaciju ničega drugog — ni sa Zapada, ni sa Istoka, praznik koji ima svoje potpuno autentične tradicije, simbole, i vrednosti, koji su podjednako bliski svim pripadnicima srpskog roda, i svima koji srpsku kulturu i tradiciju vole i poštuju (sa isključenjem, dakako, otuđenih pripadnika tzv. „građanske kulture“ koji sebe u suštini ni ne percipiraju kao Srbe, a koje je Zoran Ćirjaković inspirisano prozvao „slučajnim Srbima“). Svima je jasno da je reč o Vidovdanu, datumu na koji se po srpski narod dogodilo toliko sudbinskih događaja, da je njegov značaj prevazišao okvire istorije i crkvenog kalendara, i poprimio metafizički značaj. Za Vidovdan su vezane sve tradicije koje srpski narod čine onim što jeste, i što ga je opredeljivalo tokom vekova njegove nacionalne istorije — borba za slobodu i ujedinjenje, dosledni antikolonijalizam i antiimperijalizam, egalitarizam i emancipatorstvo, Kosovski mit i narodna epika, tvrdoglavost i beskompromisnost po cenu stradanja. Sve veliko što je srpski narod kolektivno ostvario u svojoj istoriji, i što i danas predstavlja predmet divljenja kod svih dobronamernih ljudi koji se interesuju za istoriju ovih prostora, ostvareno je sa jasnom perspektivom na Kosovsku vertikalu, i s obzirom na Vidovdansku etiku.

http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/...ionalni-praznik-a-ne-jedan-od.html?alphabet=l

Moj komentar na ovo.




Da, "Vidovdan" treba da bude srpski nacionalni praznik kao što i jeste, ali bi se moglo uvesti i sećanje na NATO agresiju na Republiku Srbiju tokom 1999 godine? I tu se vodila velika borba za čast, slobodu i protiv okupatora, pa vredi da bude na višem nivou prilikom obeležavanja. Znači "24 mart" kao državni praznik u znak sećanja na NATO agresiju i na herojsku borbu srpske vojske protiv nemerljivo nadmoćnijeg neprijatelja, čak i nadmoćnijeg nego što su u to vreme bile Osmanlije a sve je opet u vezi sa Kosovom i Metohijom?

 
Poslednja izmena:

kiriku1

Domaćin
Poruka
3.858
Bez sumnje na danasnji dan su se desile mnoge bitne stvari vezane za nasu istoriju...Ali koliko ja znam bitka se odigrala nekoliko dana pre 28. juna..., tacnije to je bio danasnji 25. jun... A sto se tice Vidovdana on se tada nije praznovao, niti mozemo reci postojao kao praznik u kalendaru... On je dodat pre nekih dvesta godina i povezan sa bitkom...
Nisu se dogodile jos mnoge stvari iz filma, jedna od njih je i pricesce pred bitku... A da dodam i jednu informaciju koja ce mnoge koji ne razumeju stvari iznenadili... U bitci su korisceni i topovi, tacnije blizu pet tadasnjih topova...
 

Srboskizborim

Poznat
Poruka
7.073
Bez sumnje na danasnji dan su se desile mnoge bitne stvari vezane za nasu istoriju...Ali koliko ja znam bitka se odigrala nekoliko dana pre 28. juna..., tacnije to je bio danasnji 25. jun... A sto se tice Vidovdana on se tada nije praznovao, niti mozemo reci postojao kao praznik u kalendaru... On je dodat pre nekih dvesta godina i povezan sa bitkom...
Nisu se dogodile jos mnoge stvari iz filma, jedna od njih je i pricesce pred bitku... A da dodam i jednu informaciju koja ce mnoge koji ne razumeju stvari iznenadili... U bitci su korisceni i topovi, tacnije blizu pet tadasnjih topova...
Pa neka se obeležava 25 juni i 24 mart?
 

kiriku1

Domaćin
Poruka
3.858
Moze... Ali kada se vec obelezava na Vidovdan mislim da tako treba i da ostane, to sto nije bas tacan datum mislim da nije toliko bitno da ga treba menjati...
Takodje zarad Srbije dobro je svakog dana secati se domacih krvopija i lopova koji poharase svoju zemlju, procerdase i unistise je... Jer ako se samo budemo secali spoljnih neprijtelja bicemo idalje zarobljeni iznutra....
 

a bre Milun

Elita
Poruka
18.311
Moze... Ali kada se vec obelezava na Vidovdan mislim da tako treba i da ostane, to sto nije bas tacan datum mislim da nije toliko bitno da ga treba menjati...
Takodje zarad Srbije dobro je svakog dana secati se domacih krvopija i lopova koji poharase svoju zemlju, procerdase i unistise je... Jer ako se samo budemo secali spoljnih neprijtelja bicemo idalje zarobljeni iznutra....
a ja kad kazem da se sa unutrasnji neprijatelji treba obracunati isto kao i sa spoljni, oce da me lincuju.......kazu, sirim mrznju i pozivam na nasilje.
 

Srboskizborim

Poznat
Poruka
7.073
Vidovdan je prastari srpski praznik, mnogo pre hrišćansva, koji se i danas održao. Saglasan sam da se uvede kao zvaničan državni praznik jer on ustvari i nije crkveni. Trebali bi samo da ustanovimo koji je to dan tačno, a ne da se rukovodimo crkvenim kalendarom koji na taj dan slavi nekog svetog Vitusa.
Ostaci stare srpske religije pre hrišćanstva.
 

Khal Drogo

Domaćin
Poruka
4.154
Докле дошло, мали Мујица брине о Видовдану. Биће да му је бабо једном приликом у ријетким тренуцима када је имао напад савјести провукао да су они ипак од српског извора, али шта да се ради, неком претку био милији џак брашна од вјере прадједовске.

Иначе, не мислим да треба да имамо неки другачији однос према Водовдану него што имамо, Срби итекако држе до Видовдана.
О косовском боју написано је пуно књига, снимљен је играни филм, више документараца, из историјских списа након битке знамо подоста, историчари су дали свој суд о посљедицама битке.
Оно што је важније је симболика, предање о косовском завјету ће бити чврсто уткано у националној свијести Срба, биће и она искра, чувар идентитета нашег рода кроз бурне вијекове испуњене великим искушењима који ће услиједити.
Мачи народи, и они које чине потомци конвертита не разумију такав однос, чак некад у свом јадном поимању Србима пребацију како славе поразе, али опет сви велики народи имају у свом предању ту неку судбоносну битку и личности које симболизују узвишене идеале, то су у правилу чешће порази и трагичне сидбине личности, тако је јача порука.
Јевреји имају своју Масаду, Енглези имају свој Хастингс, Французи су своје страдање против „невјерника“ опјевали кроз пјесму о Роланду, или касније кроз страдање Јованке Орлеанске, Шкоти имају страдање Вилијама Валаса и битку код Фолкерка, чак и Амери, та нова, млада нација, имају свој Аламо, свако има своје Косово, мјесто страдања, распећа, из којег ће никнути идеали родољубља, слободољубља, жртвовања зарад виших циљева.

Видовдана и косовског завјета никад се не смијемо одрећи, одрицањем од косовског завјета одрекли би се сами себе
Sabor_u_Prizrenu_pred_Kosovsku_bitku.jpg

Српски ратници на сабору у Призрену пред Косовску битку. Дјело Стеве Тодоровића из 1899.године.

Kosovo_Maiden,_Uroš_Predić,_1919.jpg

Косовка девојка вида ране рањеном српском барјактару. Дјело Уроша Предића из 1919.године.
 

Khal Drogo

Domaćin
Poruka
4.154
Наравно, када пишемо о косовском боју увијек се ваља подсјетити величанственог подвига српског витеза Милоша који је у бици убио турскох султана Мурата.
Постоје двије верзије начина на који је Милош убио Мурата. Ђакон Игњатије је у Цариграду само неколико дана након битке оставио запис да се Милош служећи се лукавством приближио Мурату и задао ударац, те да је Мурат погинуо у јеку битке.
По турским записима Мурат је погинуо при крају битке када је наводно обилазио рањене Турке и када га копљем убија српски витез Милош. Турска верзија дјелује вјероватнијом, наравно ово око обиласка рањеника је романтизован додатак, те средњевјековне битке су увијек биле један метеж. трајале су пуно дуже него што нам у филмовима приказују, биле би исцрпљујуће, и овдје је могуће да је у том метежу Мурат видјевши да битка иде у његову корист кренуо можда и недовољно заштићен да да "свој допринос", чисто оно да остане примијећено његово присуство, довољно да српски јунак Милош уради што је до њега.
Оно што је сигурно, српски витез Милош је тог дана убио султана Мурата и то је једини случај икад да је током битке било коме успјело да убије турског владара. То Милошев подвиг чини јединственим и ванвременским.
Да се подсјетимо ријечи које је прије три вијека рекао црногорски владика Данило; "велик је и онај народ који има Милоша Обилића“.
 

Srboskizborim

Poznat
Poruka
7.073
Наравно, када пишемо о косовском боју увијек се ваља подсјетити величанственог подвига српског витеза Милоша који је у бици убио турскох султана Мурата.
Постоје двије верзије начина на који је Милош убио Мурата. Ђакон Игњатије је у Цариграду само неколико дана након битке оставио запис да се Милош служећи се лукавством приближио Мурату и задао ударац, те да је Мурат погинуо у јеку битке.
По турским записима Мурат је погинуо при крају битке када је наводно обилазио рањене Турке и када га копљем убија српски витез Милош. Турска верзија дјелује вјероватнијом, наравно ово око обиласка рањеника је романтизован додатак, те средњевјековне битке су увијек биле један метеж. трајале су пуно дуже него што нам у филмовима приказују, биле би исцрпљујуће, и овдје је могуће да је у том метежу Мурат видјевши да битка иде у његову корист кренуо можда и недовољно заштићен да да "свој допринос", чисто оно да остане примијећено његово присуство, довољно да српски јунак Милош уради што је до њега.
Оно што је сигурно, српски витез Милош је тог дана убио султана Мурата и то је једини случај икад да је током битке било коме успјело да убије турског владара. То Милошев подвиг чини јединственим и ванвременским.
Да се подсјетимо ријечи које је прије три вијека рекао црногорски владика Данило; "велик је и онај народ који има Милоша Обилића“.
Šta piše u udžbenicima istorije?
 

kiriku1

Domaćin
Poruka
3.858
Ima tu mnostvo sitnih detalja naknadno nadogradivanih i ja ih necu iznositi da bih umanjio vaznost bitke, niti moje reci stizu do mnogo ljudi vec eto do tek par.. Murat nije bio nikakav sultan, on je bio emir... Niti su turci do tad imali sultana, prvi je dosao kasnije, bio je to Bajazit... Zbog povecanja znacaja, povecali smo mu cin...
Imace emira Murata prvog je ubio neko od dvanaest srpskih vitezova, ne zna se tacno ko, Obilic se ne pominje, niti njegovo postojanje... A da se radi o nekom od dvanaest srpskih vitezova to izvestava i Tvrtko ucesnik u bitci... I taj njegov izvestaj je najmerodavniji, jer je iz tog vremena...
 

kiriku1

Domaćin
Poruka
3.858
Ja sam isao u osnovnu skolu devedesetih, a knjge danasnjih prvaka i drugaka znam jako dobro... U njima danas ima neuporedivo vise i Sv. Save i Desanke Maksimovic i Srbije, zaista neuporedivo vise... Tako da price kako sada deca ne uce nacionalnu istoriju su smesne... Imaju je itekako, a pored toga i veronauku.... Dok su meni komunisti predavali u vreme Slobe...
 

Khal Drogo

Domaćin
Poruka
4.154
Murat nije bio nikakav sultan, on je bio emir... .
Неће бити.
Српска виипедија (овдје)
Мурат I био је први Османлија који се прогласио за султана
Турски историчар Халил Иналџик (овдје један цитат стр.22);
Mogućnost sticanja karijere prilikom širenja osmanske države pružala je za vladavine Murata I (1362-1389) primamljive izglede gazijama i doseljenicima iz Anadolije.
Savremeni izvori Bliskog istoka beleže da je ovaj sultan bio gospodar svih pograničnih kneževina i upravo iz tog razloga Osmanlije su bez velikih teškoća mogle da pripoje značajne delove kneževine Germijane sa prestonim gradom Kutahijom, kao i Hamidiliju dalje ka jugu.
увијек Мурата I назива султаном.
...Imace emira Murata prvog je ubio neko od dvanaest srpskih vitezova, ne zna se tacno ko, Obilic se ne pominje, niti njegovo postojanje...
Неће бити, српског витеза под именом Милош који је дошао Мурату главе помињу већ крајем XIV вијека и у XV вијеку грчки извори.
Лаоник Халкокондил (овдје) стр, 84.87
Laonikos Chalkokondyles 84-87 battle of Kosovo.jpg

са преводом на енглески Калделиса (напомена; Лаоник Србе у тадашњој српској држави назива Трибалима, Калделис то по аутоматизму преводи Срби).
По доступним списима, Мурата је убио српски витез Милош.
 
Poslednja izmena:

kiriku1

Domaćin
Poruka
3.858
Te vikipedije i knjige iz kojih ucis su pine sitnih i krupnih gresaka... Neke su pisane juce, neke pre sto, dvesta godina, a vdim i neke pre petsto... Uglavnom nijedan izvor iz vremena boja...
Mitovi mogu biti korisni ne kazem ja... Ali da bih te uveo u svet istine u kome ces ih prepoznati svuda oko sebe recicu ti da je recimo izmisljotina govor majora Gavrilovica koji budi osecanja ponosa... Ali je izmisljen...
 

Khal Drogo

Domaćin
Poruka
4.154
Te vikipedije i knjige iz kojih ucis su pine sitnih i krupnih gresaka... Neke su pisane juce, neke pre sto, dvesta godina, a vdim i neke pre petsto... Uglavnom nijedan izvor iz vremena boja...
Прво, ако се мени обраћаш елементарна пристојност налаже или да именујеш ник тога коме се обраћаш, или прилажеш цитат на који одговараш.

Српска википедија је уз енглеску валидан извор на форуму историја.
Ако пишемо о турској историји, разумно је да прво погледамо шта кажу турски историчари, да ли се Мурат I титулисао султаном или није.
Прије него коментаришеш Халкоколинда, било би пожељно да се упознаш колико се он узима озбиљним извором. Њега сам намјерно изабрао јер он помиње и грчку и турску верзију погибије Мурата.
Ако тврдиш да су књиге пуне ситних и крупних грешака, онда приложи извор који нам доказује да су то грешке, рецимо који је то извор који нам казује да се Мурат I није титулисао султаном. Ја сам приложио изворе да бих тврдње поткријепио, Срби када изнесу тврдњу, приложе изворе који то потврђују, могуће заиста у извору има грешака али онда да видимо тај извор који тврди другачије.

Дио о мајору Гавриловићу нема никакве везе са темом.
 

psmaniac

Domaćin
Poruka
4.278
У задње време се много наглашава то фамозно раскринкавање митова.
Потребно је Србима изменити свест коју су обликовали управо ти митови.
Из тог разлога и оволике расправе о исходу битке, детаљима тачним, нетачним.
Метафизички гледано епови Косовског циклуса и јесу битнији за опстанак Српског
погледа на свет од исхода самог боја. Према томе ту епику и треба посматрати
као изузетне кодексе понашања и високоморалних постулата људскости.
''Боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу''.
''Ти имадеш и оца и мајку ни једнога за асталом нема''.
''Из Инђије, из проклете ђе кум кума на судове ћера''.

Тај истински поглед на свет задржао се и до модерних времена
унутар Српске епике.
''Ту кнезови нису ради кавзи, нит су ради Турци изјелице;
ал је рада сиротиња раја која глобе давати не може''

Ови стихови се лако пребаце у данашњост једноставним
конвертовањем кнезова у страначке личности и Турака изелица
у структуре моћи које управљају светском економијом и ММФ-ом.

Кнежева вечера је својеврсно уметничко дело које инспирацију
црпе директно из Јеванђеља и Христовог жртвовања за човечанство.
Ту је и опис издаје у сопственим редовима где је песник улогу Јуде
доделио Вуку Бранковићу можда баш из разлога наставка борбе
за царство земаљско којем је и Јуда тежио.

Видовдан би стварно требао да буде централни празник васколиког
Српства.
 

kiriku1

Domaćin
Poruka
3.858
Ti nasi vladari bili su kao i danasnji, sa svim ljudskim vrlinama i manama. Imali su i moralna i nemoralna dela... Govorili su istinu i lagali... Plasili se i bili hrbri...Bili i dobri i losi... Nisu to daleka vremena, po danasnjem vremenu moze se videti istorija.... I Vucica ce jednog dana neko slaviti i Slobu... Itekako... Verovali ili ne... Neko kao mi, ko gleda iz ogromne daljine i vidi selektivno, velicanstveno, bajkovito...
Hristos treba da bude nase Sunce, a ostalo su svetiljke... Medjutim mi kao da u hriscanstvu pravimo neke svoje pravce, neke sekte... Nekakvo Svetosavlje... Mislim da bi Sv. Sava svojevremeno takve izgrednike cak i isibao...
Mi trebamo razumeti nase pretke i velikane pa ih onda voleti sa razumevanjem, a ne voleti ih ulepsane nasom pristrasnoscu... Takve ih je lako voleti... A takvi i nisu bili... Bili su kao i mi, ljudi...
 

Khal Drogo

Domaćin
Poruka
4.154
Vikipedija ima vise laznih titula nego Zvezda...
Sultan ima svoj sultanat, Bajazit je postao prvi sultan...
Mozda ces nekad reci i Car Murat ili Car Lazar, kroz istoriju narod ih je mogao svakako zvati, mozda i turci umeju da dodaju cinove posthumno, ali Murat je bio amir, a Lazar knez...
Ово је бесмислено разглабање. Тако можеш изнијети било коју тврдњу, шта год ти падне на памет, као што си у првом посту изнио
Ali koliko ja znam bitka se odigrala nekoliko dana pre 28. juna..., tacnije to je bio danasnji 25. jun....
и разглабати у недоглед.
Могуће се заиста десила битка на неки други дан, могуће бјеше вишеднедна, имамо бројне примјере средњевјековвних битака које су трајале више дана, међутим сви доступни извори, српски и инострани историчари у својим дјелима то наводе, битка .се одиграла на Видов-дан 15.јуна 1389.године.
Тај податак да се одиграла 12.јуна (тј по каснијем обрачунавању времена од 1582.године, 25.јуна) је непознат.
О Боју на Косову имамо извод из Ћоровићеве књиге, поглавље Бој на Косову (овдје), одломак који пише о погибији султана Мурата
Odlučna, legendarna, borba na Kosovu zbila se na Vidov-dan, u utorak, 15. juna 1389. Pojedinosti o celom toku bitke nisu nam, na žalost, poznate. Ne znamo čak sasvim pouzdano ni to, kad je u stvari poginuo turski han, "sultan" Murat što bi nam znatno pomoglo da pravilnije rekonstruišemo tok borbe. Ni sami srpski izvori ne slažu se međusobno. Najvažniji naš pisac, Konstantin Filozof, kazuje, da su jednog srpskog plemića neki zavidnici oblagali knezu da će mu učiniti neveru. Da pokaže ko je vera taj plemić, kome je, po docnije upisanom tekstu, bilo ime Miloš, u zgodnom času potrčao je Turcima pretvarajući se, da hoće da se preda. Ovi mu poverovaše i propustiše ga. Kad je došao do sultana Miloš je hrabro kidisao i sjurio mač u Murata. Turci su ga, razjareni, sasekli na mestu. Drugi naš stari spomeni, Pohvala knezu Lazaru, pisana na samom početku XV veka, saopštava da je Murat poginuo posle borbe. Narodno predanje, vrlo živo i razgranato, razvilo je verziju da je Miloš izvršio svoje delo pre početka borbe. Iz drugih domaćih izvora znamo, da on svoj podvig nije izvršio sam, nego da je imao i društva. Jedno pismo bosanskog kralja Tvrtka pominje dvanaest plemića zaverenika, a narodna pesma dva Miloševa pobratima Milana Toplicu i Ivana Kosančića, dva inače historiski sasvim nepoznata lica. Ni o samom Milošu historija ne zna nikakvih pojedinosti. Njegovo prezime Kobilović ili Kobilić, koje se od XVIII veka menja u Obilić, uneli su, po narodnom predanju, tek pisci od druge polovine XV veka. Turski izvori govore, međutim, o tom drukčije. Da ne bi izgledali suviše lakoverni i da bi svom velikom vladaru pripisali i tu pobedu turski pisci, svi iz reda, prikazuju stvar tako, da je Murat poginuo ili posle bitke ili malo pre njenog svršetka. Ubijen je na prevaru od jednog srpskog skrivenog zaverenika ili ranjenog borca, kod je posmatrao ishod borbe, koja je već bila odlučena u tursku korist.
Имамо и текст Ђорђа Бојанића (овдје) о боју на Косову, одломак о погибији султана Мурата
Велика вероватноћа је да је турског султана Мурата убио српски ратник Милош Обилић (Кобилић). Предања говоре да су Милоша пре битке на кнежевој вечери програсили издајником. За време битке, Милош је на превару ушао у турски логор, говорећи да жели да пољуби скуте султану, у знак покорења, и убио га ножем.
Други наш стари запис “Похвала кнезу Лазару“ (из XV века) говори да је Мурат погинуо после борбе. Народно предање још говори и да је Милош извршио ово дело још пре почетка борбе.
Једно писмо краља Твртка помиње дванаест племића (завереника) који су заједно са Милошем извршили ово дело. Турски извори говоре да је Мурат погинуо после битке или мало пре њеног завршетка и да је убијен на превару од једног скривеног српског завереника или рањеног борца. О самом Милошу историја не зна никакве појединости.
Српски и инострани историчари (међу бројним Халкохолинд и Калделис који је изичавао Лаоника, у цитату који сам у гирњем посту приложио), српска википедија и енциклопедија Мурата I титулишу султаном.
Ако неки желе о томе разглабати без изношења било кавих извора, по вољи, али без мене.
 

AleksaJ

Veoma poznat
Poruka
14.715
У задње време се много наглашава то фамозно раскринкавање митова.
Потребно је Србима изменити свест коју су обликовали управо ти митови.
Из тог разлога и оволике расправе о исходу битке, детаљима тачним, нетачним.
Метафизички гледано епови Косовског циклуса и јесу битнији за опстанак Српског
погледа на свет од исхода самог боја. Према томе ту епику и треба посматрати
као изузетне кодексе понашања и високоморалних постулата људскости.
''Боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу''.
''Ти имадеш и оца и мајку ни једнога за асталом нема''.
''Из Инђије, из проклете ђе кум кума на судове ћера''.

Тај истински поглед на свет задржао се и до модерних времена
унутар Српске епике.
''Ту кнезови нису ради кавзи, нит су ради Турци изјелице;
ал је рада сиротиња раја која глобе давати не може''

Ови стихови се лако пребаце у данашњост једноставним
конвертовањем кнезова у страначке личности и Турака изелица
у структуре моћи које управљају светском економијом и ММФ-ом.

Кнежева вечера је својеврсно уметничко дело које инспирацију
црпе директно из Јеванђеља и Христовог жртвовања за човечанство.
Ту је и опис издаје у сопственим редовима где је песник улогу Јуде
доделио Вуку Бранковићу можда баш из разлога наставка борбе
за царство земаљско којем је и Јуда тежио.

Видовдан би стварно требао да буде централни празник васколиког
Српства.

На Бидовдан су рожени Недиж и Држа.
 

AleksaJ

Veoma poznat
Poruka
14.715
У задње време се много наглашава то фамозно раскринкавање митова.
Потребно је Србима изменити свест коју су обликовали управо ти митови.
Из тог разлога и оволике расправе о исходу битке, детаљима тачним, нетачним.
Метафизички гледано епови Косовског циклуса и јесу битнији за опстанак Српског
погледа на свет од исхода самог боја. Према томе ту епику и треба посматрати
као изузетне кодексе понашања и високоморалних постулата људскости.
''Боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу''.
''Ти имадеш и оца и мајку ни једнога за асталом нема''.
''Из Инђије, из проклете ђе кум кума на судове ћера''.

Тај истински поглед на свет задржао се и до модерних времена
унутар Српске епике.
''Ту кнезови нису ради кавзи, нит су ради Турци изјелице;
ал је рада сиротиња раја која глобе давати не може''

Ови стихови се лако пребаце у данашњост једноставним
конвертовањем кнезова у страначке личности и Турака изелица
у структуре моћи које управљају светском економијом и ММФ-ом.

Кнежева вечера је својеврсно уметничко дело које инспирацију
црпе директно из Јеванђеља и Христовог жртвовања за човечанство.
Ту је и опис издаје у сопственим редовима где је песник улогу Јуде
доделио Вуку Бранковићу можда баш из разлога наставка борбе
за царство земаљско којем је и Јуда тежио.

Видовдан би стварно требао да буде централни празник васколиког
Српства.
На Бидовдан у свеобухватној акцији су Нормани Франци Ромеји потукли до ногу Перзијанце уз интендантску помоћ

локалнога живља . У органзацији сплавова и журки истако се локални шеф ресторена Љубомир .. кога су сви знали по надмику Лаза
 
Poruka
19.329
Nikola Tanasić
nedelja, 28. jun 2020.
Praznici u Srbiji u raskoraku sa pokojnom SFRJ
Srpsko društvo je kroz dobar deo svoje moderne istorije tragalo za samim sobom, i u tom traganju veoma često se ugledalo na druge narode — njihove vrednosti, običaje, i načine na koji se odnose prema sopstvenoj tradiciji. Oni malodušniji među nama zadržavali su se na tome da jadikuju kako u zemlji toj-i-toj poštuju svoju istoriju i tradiciju „za razliku od nas“, dok su oni bodriji nastojali da prakse i vrednosti tih „zdravijih“ i „boljih“ društava prenesu u domaći kontekst. Ovo se, dakako, odnosi i na temu nacionalnih praznika. Srpsko društvo je i dan-danas opterećeno balastom praznika iz bivše Jugoslavije, u čiju se estetiku i mitologiju ulagalo bezmalo pola veka, a koji su se praznovali kudikamo glasnije, svečanije, i raskalašnije nego što danas kao narod imamo snage, pa je prirodno postojao otpor i inercija prema ukidanju nekih praznika i običaja koji su izgubili svoj smisao i značenje, i uvođenju novih.
Neki od tih procesa imali su više uspeha, neki manje. Iako su mnogi gunđali na ukidanje Dana republike, u državi je postignut jasan konsenzus oko praznovanja Sretanja kao dvostrukog praznika srpske državnosti i ustavnosti, i za desetak godina on se iskristalisao kao dostojanstven događaj koji referira na tradicije koje se sa lakoćom prepoznaju kao vrednosti i u savremeno doba. Odluka da se Sretenje slavi dva dana je ovom prazniku dodatno dala na težini, ali i na omiljenosti među građanima, što nikada ne treba zanemariti. Sa druge strane, dok je Prvi maj iz korpusa jugoslovenskih praznika opravdano opstao kao važan praznik koji referira na danas itekako relevantnu istoriju radničke solidarnosti i borbe protiv modernih oblika ekonomskog podjarmljivanja, on je ostao žrtva inercije jugoslovenskog perioda.Prvi maj se tako obeležava kao tragikomična imitacija razobručenih komunističkih uranaka koje su organizovali tada svemoćni sindikati, koji su i tada bili u jasnom kontrapunktu sa proklamovanim radničkim vrednostima, a danas predstavljaju tugaljivi vašar neutemeljene nostalgije i vatromet konzumerizma, razuzdanosti i blagoutrobija koji ismevaju radničku borbu za emancipaciju i ljudske uslove za život i rad.


..................................................



Krajnje je vreme da ponovo počne da se obeležava Vidovdan

Postoji, međutim, praznik koji kudikamo više odgovara srpskoj kulturi sećanja na sve svoje poginule, praznik koji ne predstavlja imitaciju ničega drugog — ni sa Zapada, ni sa Istoka, praznik koji ima svoje potpuno autentične tradicije, simbole, i vrednosti, koji su podjednako bliski svim pripadnicima srpskog roda, i svima koji srpsku kulturu i tradiciju vole i poštuju (sa isključenjem, dakako, otuđenih pripadnika tzv. „građanske kulture“ koji sebe u suštini ni ne percipiraju kao Srbe, a koje je Zoran Ćirjaković inspirisano prozvao „slučajnim Srbima“). Svima je jasno da je reč o Vidovdanu, datumu na koji se po srpski narod dogodilo toliko sudbinskih događaja, da je njegov značaj prevazišao okvire istorije i crkvenog kalendara, i poprimio metafizički značaj. Za Vidovdan su vezane sve tradicije koje srpski narod čine onim što jeste, i što ga je opredeljivalo tokom vekova njegove nacionalne istorije — borba za slobodu i ujedinjenje, dosledni antikolonijalizam i antiimperijalizam, egalitarizam i emancipatorstvo, Kosovski mit i narodna epika, tvrdoglavost i beskompromisnost po cenu stradanja. Sve veliko što je srpski narod kolektivno ostvario u svojoj istoriji, i što i danas predstavlja predmet divljenja kod svih dobronamernih ljudi koji se interesuju za istoriju ovih prostora, ostvareno je sa jasnom perspektivom na Kosovsku vertikalu, i s obzirom na Vidovdansku etiku.

http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/...ionalni-praznik-a-ne-jedan-od.html?alphabet=l

Moj komentar na ovo.




Da, "Vidovdan" treba da bude srpski nacionalni praznik kao što i jeste, ali bi se moglo uvesti i sećanje na NATO agresiju na Republiku Srbiju tokom 1999 godine? I tu se vodila velika borba za čast, slobodu i protiv okupatora, pa vredi da bude na višem nivou prilikom obeležavanja. Znači "24 mart" kao državni praznik u znak sećanja na NATO agresiju i na herojsku borbu srpske vojske protiv nemerljivo nadmoćnijeg neprijatelja, čak i nadmoćnijeg nego što su u to vreme bile Osmanlije a sve je opet u vezi sa Kosovom i Metohijom?

Ovaj musavi nije omirisao SFRJ

A kad već pominje "KRAJNJE VREME" valjalo bi rasčistiti śta je PRAZNIK a śta POMEN (na tragediju)
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.