Richard III
Domaćin
- Poruka
- 3.853
Nisam bio siguran gde da postavim temu, na filozofiji ili ovde, na psihologiji, no ipak se odlučih za psihologiju.
Uglavnom, ovo mi nikada nije bilo sasvim jasno. Svi ljudi koje znam imaju loše mišljenje o osveti uopšte, a posebno o krvnoj osveti. Uvek mi je bilo čudno kad neko rezonuje na sledeći način: ako mi neko ubije dete ili brata ili majku, neću da mu se svetim jer to nije civilizovano, čak i ako ne bude osudjen bio bih protiv osvete.
Zašto je to tako? Šta je u glavama tih ljudi, pa tako razmišljaju? Ja krvnu osvetu smatram najnormalnijom pojavom, i mislim da ako ti neko učini nešto loše treba da mu se svetiš. Neshvatljivo mi je da ako ti neko učini nažao ti tek tako predješ preko toga, a da ne govorimo o gubitku bliske osobe. Svi smo svedoci ovakvih ljudi, recimo otac Andree Bojanić koju je kolima ubio sin Željka Mitrovića ne samo da mu je oprostio, nego čak i gostuje na PINK-u pričajući u prilog Željku Mitroviću i njegovom sinu koji mu je usmrtio dete. Ili recimo čuveni slučaj japanske devojčice Junko Furuta, koju su četiri dečaka kidnapovala i 44 dana najbrutalnije silovala i mučila bez prestanka, a nakon toga je ubili. Oni su zato što su bili maloletnici po japanskom zakonu dobili smešne kazne i vrlo brzo bili oslobodjeni, a njihov predvodnik Jo Ogura se čak nakon oslobadjanja hvalio onim što je uradio, da bi nakon ponovnog kidnapovanja neke druge osobe njegova majka oskrnavila grob pokojne Junko Furuta (!!!) žaleći se kako je ona "uništila život njenom sinu"?!? I nakon svega toga, niko od roditelja te mučenice nije našao za shodno da se osveti, da vrati taj dug u krvi. Kako je to moguće?
Uglavnom, ovo mi nikada nije bilo sasvim jasno. Svi ljudi koje znam imaju loše mišljenje o osveti uopšte, a posebno o krvnoj osveti. Uvek mi je bilo čudno kad neko rezonuje na sledeći način: ako mi neko ubije dete ili brata ili majku, neću da mu se svetim jer to nije civilizovano, čak i ako ne bude osudjen bio bih protiv osvete.
Zašto je to tako? Šta je u glavama tih ljudi, pa tako razmišljaju? Ja krvnu osvetu smatram najnormalnijom pojavom, i mislim da ako ti neko učini nešto loše treba da mu se svetiš. Neshvatljivo mi je da ako ti neko učini nažao ti tek tako predješ preko toga, a da ne govorimo o gubitku bliske osobe. Svi smo svedoci ovakvih ljudi, recimo otac Andree Bojanić koju je kolima ubio sin Željka Mitrovića ne samo da mu je oprostio, nego čak i gostuje na PINK-u pričajući u prilog Željku Mitroviću i njegovom sinu koji mu je usmrtio dete. Ili recimo čuveni slučaj japanske devojčice Junko Furuta, koju su četiri dečaka kidnapovala i 44 dana najbrutalnije silovala i mučila bez prestanka, a nakon toga je ubili. Oni su zato što su bili maloletnici po japanskom zakonu dobili smešne kazne i vrlo brzo bili oslobodjeni, a njihov predvodnik Jo Ogura se čak nakon oslobadjanja hvalio onim što je uradio, da bi nakon ponovnog kidnapovanja neke druge osobe njegova majka oskrnavila grob pokojne Junko Furuta (!!!) žaleći se kako je ona "uništila život njenom sinu"?!? I nakon svega toga, niko od roditelja te mučenice nije našao za shodno da se osveti, da vrati taj dug u krvi. Kako je to moguće?