И шта заиста радити ако после ових избора поново добијемо власт сачињену од мање-више истих политичких субјеката? Чему онда избори, чему трошење и времена и ресурса и пажње грађана који већ трећу годину заредом живе у психози кампања, референдума и избора? Једини одговор је да је стално одлагање, куповина времена и вештачко наметање тема јавности и јединициљ читаве ове игре. У недостатку одговора на кључна питања, бежећи од преузимања одговорности за нове и нове поразе, елита организује игру без престанка која све треба да нас слуди, уплаши и да нас натера да заборавимо од кога треба да тражимо да поднесе рачун за сву штету и поразе, за губљење Црне Горе, Космета, за спољни дуг од преко 25 милијарди долара, за годишњи дефицит од преко седам милијарди, за језиву централизацију, непостојећу производњу, разарање безбедносног сектора итд. Из перспективе обичног грађанина, у оваквој понуди без алтернатива гласање заиста губи сваки смисао.
