Ayeye_Brazdorf
Domaćin
- Poruka
- 4.290
Mnogi kazu da je Kosovo izgubljeno Kumanovskim sporazumom. To naprosto nije istina. Drzava je tu samo izgubila instrumente sile, a kljucne stvari u tom procesu su se dogodile u zadnjih 10 godina.
Srbija je mogla mnogo da uradi u povoljnom resavanju Kosovskog pitanja, ali nije, zato sto ili namerno nije htela ili jednostavno zato sto nisu bili sposobni da se uhvate u kostac sa tim problemom.
Nisu uspeli da obezbede povratak 200 000 Srba na Kosovo. Medjunarodnoj zajednici je u interesu multietnicko Kosovo i bili su mnogo zainteresovani za projekat povratka Srba. Nazalost, na drugoj strani nije postojala volja za tako nesto. Jer da bi se tako nesto uradilo bili su potrebni ozbiljni projekti, drzavnicka vestina, rad na terenu, koordinacija sa unmikom i kforom, ali nasi politicari jednostavno za tako nesto nisu sposobni. Bili su previse zauzeti svojim DSS-DS prepucavanjima da bi se posvetili resavanju ozbiljnih problema.
I za ono malo Srba sto se vratilo na Kosovo, sve zasluge nosi Danski komesarijat za izbeglice zahvaljujuci kome su se ti ljudi vratili...
Oni su sprovodili mnoge akcije i razradjivali rpojekte povratka, medjutim tako nesto nije moglo biti moguce izvesti bez pomoci vlade Srbije, koja je ostala gluva za njihove planove i zahteve.
Da ne pominjem cinjenicu da su siptari u zadnjih 10 godina postigli toliko autogolova, ali nasa vlast, nesposobna po prirodi, nije uspela ili nije htela da to kapitalizuje.
Raketiranje autobusa, ubijanje zeteoca u starog gracku, ubijanje dece u gorazdevcu, pogrom 17-og marta i paljenje crkava, i mnogi drugi zlocini koji nimalo nisu uspeli da promene stav medjunarodne zajednice.
Hrvati su uspeli da zbog par ispaljenih granata na Dubrovnik alarmiraju celokupno svetsko javno mnjenje, dok su na Kosovu paljenje preko 100 crkava, od kojih su mnoge srednjovekovne i svetsko kulturno blago, prosle nezapazeno.
Da su za svaki siptarski zlocin podigli galamu kao sto su to uradili zbog ubistva Brisa Tatona, situacija bi danas bila drugacija.
Inace pravljanje siptarske drzave je pocelo sa inplementacijom takozvanih "standarda pre statusa", tada je pocelo pravljenje siptarskih institucija, to je proces koji je aminovao zvanicni Beograd i sa njim dao saglasnost.
Danasnja srpska politika oko Kosova je jedno veliko nista. Svodi se na Tadicevo ponavljanje da nikada nece priznati nezavisno Kosovo, kao da je to carobna mantra koja ce ako se ponovo bezbroj puta promeniti stanje na terenu.
A u realnosti se prema stanovnicima iz enklava ponasaju kao da to nisu njihovi gradjani, vec gradjani Bangladesa ili Zambije.
Ti ljudi moraju da zive, da rade, da imaju cime da prehrane decu, a to im njihova drzava ne obezbedjuje.
Osim prosvete i zdravstva nemoguce je naci posao u Srpskim enklavama, a ne mogu svi zavrsiti medicinu i druge fakultete.
Na Kosovu se mnogo kupuju Srpski prehrambeni proizvodi, i moze se reci da su oni dominantni na tamosnjem trzistu.
Plazma keksi, jelen i lav pivo, starkov smoki, nasi cipsevi, imlekovo mleko i mnog drugi proizvodi su nezamenljivi kod Kosovskih Albanaca jer su decenijama navikli da ih kupuju.
Uvoznici i distributeri za Kosovo svih tih proizvoda su Albanske firme, od cega ubiraju veliki profit.
Eto nasa hebena drzava i firme nisu uspeli ni da se potrude da obezbede da distributeri tih proizvoda budu u Srpskim sredinama, od cega bi ovaj narod imao direktnu korist i sto bi mu omogucilo da prezivi. Umesto da Srbi ubiraju profit od uvoza srpskih proizvoda, profit ubiraju Albanci i albanske firme.
Eto taj potez nije zahtevao nikakav trud i tako nesto je bilo lako izvesti, ali oni nisu bili u stanju da makar to urade za svoj narod.
Vec svi znamo presudu medjunarodnog suda o nezaqvisnosti Kosova, di9plomatski samar koji je dozivela nasa retardirana vlast. Sve su indicije da su oni namerno postigli taj autogol.
Gledao sam Djelica pre neku par sedmica u utisku nedelje kod Olje Beckovic. Rekao je da nasa politika po pitanju Kosova postaje principijelna, ali sada moramo uvaziti novu realnost koja je nastala sa presudom medjunarodnog suda. U prevodu je rekao da nasa drzava mora prihvatiti nezavisno Kosovo. Stekao sam utisak da je jedva docekao da tako nesto kaze.
I u zadnjoj rezoluciji nase vlade u savetu bezbednosti, drzava Srbija je maltene priznala nezavisno Kosovo, sto je na eksplicitan nacin i receno.
Dakle, jasno nam je da nas je nasa drzava pustila niz vodu, i da ne namerava da apsolutno nista ucini za nas.
Mesecni budzet Srpske opstine Gracanica pod kontrolom vlade srbije je 200 000 dinara.
Mesecni budzet iste te opstine osnovane prema Ahtisarijevom planu je dva miliona evra.
Nedavno su Srpske opstine na Kosovu, pod pritiskom medjunarodne zajednice, koja puni budzet Kosova, dobile 17 miliona evra sredstava.
U Srpskim opstinama formiranim posle Kosovskih izbora zapoceli su mnogi projekti sa ciljem da poboljsaju zivot lokalnog stanovnistva.
Mogu konkretno govoriti za opstinu Ranilug, gde cesto idem i znam sta se desava.
Sva sela su dobila najnovije asfaltirane puteve, i sada imaju infrastrukturu kojom se moze pohvaliti malo koja seoska zajednica u Srbiji.
U skoro svakom selu otvorene su ambulante i domovi zdravlja.
Daju se krediti za porodicni biznis i omogucava se obnova poljoprivredne mehanizacije.
To je mozda malo i nije dovoljno, ali je ipak mnogo vise od onoga sto cini nasa vlada i drzava Srbija.
Da ne duzim mnogo, posto sam se vec raspisao, interes Srba na Kosovu je da opstanu na ovim prostorima, a jedino mogu opstati ako imaju od cega i kako da zive.
Oni to mogu ostvariti jedino ulaskom u institucije i ucescem u raspodeli finasijskih sredstava koja omogucuje ostvarivanje projekata koji su neophodni za ostvarivanje normalnog zivota.
Mi moramo gledati sa koje strane mozemo dobiti pomoc, posto se nasa vlada ponasa kao da mi uopste ne postojimo.
Zato svi Srbi moraju izaci na Kosovske izbore, mozda cemo nesto malo izgubiti tim cinom, ali ce od toga ipak biti mnogo vise koristi...
Srbija je mogla mnogo da uradi u povoljnom resavanju Kosovskog pitanja, ali nije, zato sto ili namerno nije htela ili jednostavno zato sto nisu bili sposobni da se uhvate u kostac sa tim problemom.
Nisu uspeli da obezbede povratak 200 000 Srba na Kosovo. Medjunarodnoj zajednici je u interesu multietnicko Kosovo i bili su mnogo zainteresovani za projekat povratka Srba. Nazalost, na drugoj strani nije postojala volja za tako nesto. Jer da bi se tako nesto uradilo bili su potrebni ozbiljni projekti, drzavnicka vestina, rad na terenu, koordinacija sa unmikom i kforom, ali nasi politicari jednostavno za tako nesto nisu sposobni. Bili su previse zauzeti svojim DSS-DS prepucavanjima da bi se posvetili resavanju ozbiljnih problema.
I za ono malo Srba sto se vratilo na Kosovo, sve zasluge nosi Danski komesarijat za izbeglice zahvaljujuci kome su se ti ljudi vratili...
Oni su sprovodili mnoge akcije i razradjivali rpojekte povratka, medjutim tako nesto nije moglo biti moguce izvesti bez pomoci vlade Srbije, koja je ostala gluva za njihove planove i zahteve.
Da ne pominjem cinjenicu da su siptari u zadnjih 10 godina postigli toliko autogolova, ali nasa vlast, nesposobna po prirodi, nije uspela ili nije htela da to kapitalizuje.
Raketiranje autobusa, ubijanje zeteoca u starog gracku, ubijanje dece u gorazdevcu, pogrom 17-og marta i paljenje crkava, i mnogi drugi zlocini koji nimalo nisu uspeli da promene stav medjunarodne zajednice.
Hrvati su uspeli da zbog par ispaljenih granata na Dubrovnik alarmiraju celokupno svetsko javno mnjenje, dok su na Kosovu paljenje preko 100 crkava, od kojih su mnoge srednjovekovne i svetsko kulturno blago, prosle nezapazeno.
Da su za svaki siptarski zlocin podigli galamu kao sto su to uradili zbog ubistva Brisa Tatona, situacija bi danas bila drugacija.
Inace pravljanje siptarske drzave je pocelo sa inplementacijom takozvanih "standarda pre statusa", tada je pocelo pravljenje siptarskih institucija, to je proces koji je aminovao zvanicni Beograd i sa njim dao saglasnost.
Danasnja srpska politika oko Kosova je jedno veliko nista. Svodi se na Tadicevo ponavljanje da nikada nece priznati nezavisno Kosovo, kao da je to carobna mantra koja ce ako se ponovo bezbroj puta promeniti stanje na terenu.
A u realnosti se prema stanovnicima iz enklava ponasaju kao da to nisu njihovi gradjani, vec gradjani Bangladesa ili Zambije.
Ti ljudi moraju da zive, da rade, da imaju cime da prehrane decu, a to im njihova drzava ne obezbedjuje.
Osim prosvete i zdravstva nemoguce je naci posao u Srpskim enklavama, a ne mogu svi zavrsiti medicinu i druge fakultete.
Na Kosovu se mnogo kupuju Srpski prehrambeni proizvodi, i moze se reci da su oni dominantni na tamosnjem trzistu.
Plazma keksi, jelen i lav pivo, starkov smoki, nasi cipsevi, imlekovo mleko i mnog drugi proizvodi su nezamenljivi kod Kosovskih Albanaca jer su decenijama navikli da ih kupuju.
Uvoznici i distributeri za Kosovo svih tih proizvoda su Albanske firme, od cega ubiraju veliki profit.
Eto nasa hebena drzava i firme nisu uspeli ni da se potrude da obezbede da distributeri tih proizvoda budu u Srpskim sredinama, od cega bi ovaj narod imao direktnu korist i sto bi mu omogucilo da prezivi. Umesto da Srbi ubiraju profit od uvoza srpskih proizvoda, profit ubiraju Albanci i albanske firme.
Eto taj potez nije zahtevao nikakav trud i tako nesto je bilo lako izvesti, ali oni nisu bili u stanju da makar to urade za svoj narod.
Vec svi znamo presudu medjunarodnog suda o nezaqvisnosti Kosova, di9plomatski samar koji je dozivela nasa retardirana vlast. Sve su indicije da su oni namerno postigli taj autogol.
Gledao sam Djelica pre neku par sedmica u utisku nedelje kod Olje Beckovic. Rekao je da nasa politika po pitanju Kosova postaje principijelna, ali sada moramo uvaziti novu realnost koja je nastala sa presudom medjunarodnog suda. U prevodu je rekao da nasa drzava mora prihvatiti nezavisno Kosovo. Stekao sam utisak da je jedva docekao da tako nesto kaze.
I u zadnjoj rezoluciji nase vlade u savetu bezbednosti, drzava Srbija je maltene priznala nezavisno Kosovo, sto je na eksplicitan nacin i receno.
Dakle, jasno nam je da nas je nasa drzava pustila niz vodu, i da ne namerava da apsolutno nista ucini za nas.
Mesecni budzet Srpske opstine Gracanica pod kontrolom vlade srbije je 200 000 dinara.
Mesecni budzet iste te opstine osnovane prema Ahtisarijevom planu je dva miliona evra.
Nedavno su Srpske opstine na Kosovu, pod pritiskom medjunarodne zajednice, koja puni budzet Kosova, dobile 17 miliona evra sredstava.
U Srpskim opstinama formiranim posle Kosovskih izbora zapoceli su mnogi projekti sa ciljem da poboljsaju zivot lokalnog stanovnistva.
Mogu konkretno govoriti za opstinu Ranilug, gde cesto idem i znam sta se desava.
Sva sela su dobila najnovije asfaltirane puteve, i sada imaju infrastrukturu kojom se moze pohvaliti malo koja seoska zajednica u Srbiji.
U skoro svakom selu otvorene su ambulante i domovi zdravlja.
Daju se krediti za porodicni biznis i omogucava se obnova poljoprivredne mehanizacije.
To je mozda malo i nije dovoljno, ali je ipak mnogo vise od onoga sto cini nasa vlada i drzava Srbija.
Da ne duzim mnogo, posto sam se vec raspisao, interes Srba na Kosovu je da opstanu na ovim prostorima, a jedino mogu opstati ako imaju od cega i kako da zive.
Oni to mogu ostvariti jedino ulaskom u institucije i ucescem u raspodeli finasijskih sredstava koja omogucuje ostvarivanje projekata koji su neophodni za ostvarivanje normalnog zivota.
Mi moramo gledati sa koje strane mozemo dobiti pomoc, posto se nasa vlada ponasa kao da mi uopste ne postojimo.
Zato svi Srbi moraju izaci na Kosovske izbore, mozda cemo nesto malo izgubiti tim cinom, ali ce od toga ipak biti mnogo vise koristi...
