Evropska unija u potrazi za strategijom u odnosima s Trampom
Dojče veledanas 08:33
Foto: Aleksandar/Roknić Danas
Dan nakon inauguracije novog američkog predsednika Donalda Trampa, Evropski parlament raspravlja o geopolitičkim i ekonomskim posledicama. U međuvremenu, vodeća elita EU je pragmatična – i praktikuje optimizam.
Na dan inauguracije Donalda Trampa nije bilo velikog praska za Evropsku uniju. Barem za sada, novi američki predsednik nije najavio nikakve uvozne carine na proizvode iz EU. Tokom predizborne kampanje Tramp je pretio da će uvesti nove carine od 10 do 20 odsto na uvoz iz Unije.
Generalno, Evropa nije igrala veliku ulogu u prvim satima Trampova drugog mandata, što je u utorak (21. januar) konstatovano i u Evropskom parlamentu. Međutim, unutar EU bilo je zato više rasprava o tome kako se odnositi prema novoj Trampovoj administraciji.
Tramp je na dan inauguracije samo rekao da želi da uravnoteži trgovinski deficit s Evropskom unijom, bilo carinama, bilo većim izvozom energije – poput nafte i prirodnog gasa.
Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen založila se za pragmatičan pristup. „Bićemo pragmatični, ali ćemo uvek ostati pri svojim načelima“, rekla je. Ona smatra da je sada glavni prioritet razgovarati o zajedničkim interesima SAD i EU-a i biti otvoren za pregovore.
Tramp je u ponedeljak samo rekao da želi uravnotežiti trgovinski deficit s EU ili carinama ili većim izvozom energije, poput nafte i prirodnog plina.
„Dvostruke strategije“ u trgovinskim pitanjima
Komesar za trgovinu EU Maroš Šefčovič naglasio je, u obraćanju u Evropskom parlamentu, da je EU već najveći uvoznik američkog tečnog prirodnog gasa. Oko 50 odsto LNG-gasa u EU, rekao je, dolazi iz SAD. Međutim, on dodaje da je Unija spremna da proširi tu stratešku saradnju s novom Trampovom administracijom – verovatno već s pogledom na moguće pregovore. „U isto vreme, međutim, takođe smo spremni da branimo svoje legitimne interese ako je potrebno“, naglasio je Šefčovič.
Taj pristup je verovatno ono što Bernd Lange, predsednik Odbora za trgovinu, naziva „dvostrukom strategijom“. Prema rečima tog socijaldemokrate, EU bi trebalo da pregovara gde je moguće i da se brani od napada gde je to potrebno.
Dejvid Mekalister, predsednik Odbora za spoljne poslove u Evropskom parlamentu, za DW ističe da je Evropska komisija bolje pripremljena za Trampov drugi mandat. Osim toga, ovoga puta veoma rano su bili u kontaktu s novom vladom i jasno dali do znanja da će carine i kontracarine dovesti do situacije u kojoj i jedna i druga strana gube, rekao je taj demohrišćanin.
Poslanici pozivaju na evropsko jedinstvo
Među poslanicima postoji slaganje da se mora sprečiti eskalacija trgovinskog sukoba s Donaldom Trampom. Španac Francisko Hoze Milan Mon ističe da trgovinski rat ne bi koristio nikom. Naprotiv, EU mora da teži trgovinskim odnosima sa SAD, kaže taj političar konzervativne Evropske narodne stranke. Osim toga, kako smatra, Evropljani bi trebalo da deluju zajedno, a ne da pokušavaju da postignu pojedinačne dogovore s Vašingtonom.
Poslanica Zelenih Ana Kavacini naglašava da da „Europe united“ mora biti odgovor na „Make America great again“. To takođe, kako kaže, znači da se ne popušta ni milimetar kada je reč o regulaciji velikih tehnoloških kompanija. Kavacini poziva Evropsku komisiju da iskoristi poluge koje joj stoje na raspolaganju zahvaljujući Zakonu o digitalnim uslugama.
Naročito u kontekstu Trampove inauguracije i njegove blizine Ilonu Masku, vlasniku platforme Iks, rasprava je dobila zamah u EU o tome kako obezbediti da se velike tehnološke kompanije pridržavaju pravila Unije. Zakon o digitalnim uslugama propisuje da se moraju preduzeti mere protiv nezakonitog sadržaja pod pretnjom novčanih kazni.
Kritike i pohvale na račun Donalda Trampa
U Evropskom parlamentu čule su se jasne reči o Grenlandu, posebno od danskih poslanika poput Stine Bose. Taj član liberalne poslaničke grupe istakao je da budućnost Grenlanda mogu da odrede samo sami Grenlanđani. Tramp je, i nakon što je preuzeo dužnost, ponovio da je Sjedinjenim Državama potreban Grenland zbog „međunarodne bezbednosti“.
Socijaldemokrata Vitenis Povilas Andrijukaitis kritikovao je Trampovu odluku da suspendira Pariski sporazum o klimi, nazvavši to „sramotom“. Poslanik iz Litvanije takođe žali što Ukrajina nije spomenuta u inauguracionom govoru.
Pohvale prvim potezima Donalda Trampa na vlasti stigle su prvenstveno iz krajnje desnog tabora. Recimo, Kristine Anderson, članica Alternative za Nemačku (AfD), koju je nemački Savezni ured za zaštitu ustava delom klasifikovao kao desničarsko ekstremističku, pohvalila je Trampov inauguracioni govor kao „dašak svežeg vazduha“. Ona je rekla da Tramp vraća unutrašnju bezbednost zatvaranjem granice i deportacijom svih ilegalnih migranata.
Na kraju rasprave u Evropskom parlamentu, komesar za trgovinu Šefčovič izrazio je uverenje da ne postoji problem između dva tako bliska partnera kao što su SAD i Evropa koji se ne može rešiti na prijateljski i kooperativan način.
