Obrati pažnju na ovaj deo rečenice:
Ako ćemo detaljno, onda sve što u sebi ima zrno metafizike, takođe spada u okultno. Neka naša tradicionalna verovanja/predanja/mitologija takođe u sebi sadrže elemente okultnog (vampiri, čuma, anateme, bauci, karakondžula, drekavac, Vada, babaroga), pa zatim razni filozofski pravci ... a čak je i Jung, utemeljivač pojma kolektivnog nesvesnog, bio sklon metafizici, odnosno misticizmu.
Okultizam je tajna „nauka“ o pojavama koje se ne mogu objasniti na osnovu poznatih prirodnih zakona; verovanje u natprirodne sile u čoveku i prirodi. Ili, kako je to rečeno u Šekspirovom „Hamletu“: „učenje o mnogim stvarima između neba i zemlje, o kojima naša školska mudrost ne može ni sanjati.“
Okultizam vuče korene iz vavilonske i egipatske civilizacije i, najviše, iz jevrejskog misticizma (Kabale). Srednjovekovni okultisti upražnjavali su astrologiju i alhemiju, te bili priznati i cenjeni kao „naučnici“. Veliki teoretičari okultizma bili su teolog Toma Akvinski, filozof Rodžer Bejkon, Paracelzus.
Ovo metafizičko učenje oduvek je bilo tačka razdora između materijalističkih i idealističkih struja, kako u filozofiji i umetničkim pravcima, tako i u običnom životu. Fascinacija okultnim bila je naročito prisutna u romantičarskoj literaturi, kao svojevrsni izraz probuđenog slobodoumlja i bunta protiv uštogljene realnosti. Veliki pesnici XIX veka često su koketirali sa okultizmom, dovodeći ga u kontekst sa svojom osećajnošću. Poezija se, uostalom, i smatrala posebnim darom, nekom vrstom „šestog čula“ za ispitivanje sopstvene duše.
Nedovoljno razumljiv, van granica čovekovog iskustva, okultizam je od strane Inkvizicije bio proglašen „Sotoninom naukom“. Tu reputaciju, i trag u vidu đavoljeg repa, za sobom vuče i danas, iako Inkvizicije - nadam se - odavno nema.
p.s. Valjda se u međuvremenu nećeš prisetiti još nekog pdf.
) kako je navedeno u kontekstu Pravilnika, mogli bismo ladno da ukinemo i pola foruma Krstarice.
.
