Трговац, достављач, било који помоћни радник, најчешће раде сменски рад. Неко ко ради у канцеларији или било који други плаћенији посао чешће ради од 8 до 16 или од 9 до 17, и плаћенији су. Сменски рад је веома отежан услов рада.
Трговци, достављачи, посебно помоћни радници, имају мање правилника, мало шта им се објашњава и морају сами да се сналазе с ногу, не знају тачно шта им је опис посла а очекује се од њих да раде а то је јако стресно, а чак и кад знају од њих се очекује да поштују нека неписана правила уместо правилника. Морају да буду брзи сналажљиви и спремни на мултитаскинг. Достављач мора и да крши прописе о саобраћају да би испунио норму. Трговац ради с парама, мора да надокнади ако нешто фали, је л' то нека мала одговорност? Радник у канцеларији тачно зна шта му је посао, лепо му је све објашњено, мање има дилеме шта треба да ради, не очекује се мултитаскинг који није даљи од тог компјутера.
Трговци, достављачи, помоћни радници, и сви физикалци морају да стоје 8 или више сати, то је много теже него седети. Неки од њих се лети кувају, зими смрзавају. Неки физички радници а и достављачи ризикују повреде, било на раду или у саобраћају, то је екстремно отежан услов рада. Слабо су плаћени.
Неко ко је полупокретан и аутистичан али није ментално заостао, да ли ће се лакше снаћи као трговац или у раду за компјутером? Верујем да је неко полупокретан или неко са дискус-хернијом способнији за те боље плаћене послове него за трговину или физикалију, зашто, па зато што у трговини и физикалији су потребне веће способности, али слабије су плаћени послови.
Рад на црно је по правилу био намењен за трговину и физикалију, не за друге послове, зашто?
Да ли мислите да неко ко путује пола сата у једном смеру од и до посла, и неко ко путује сат и по или два сата, да треба да буду исто плаћени чак и ако раде исти посао?
Да ли су људи који не могу да нађу лакше и боље плаћене послове ПРИСИЛНО натерани од стране друштва да пристају да раде на пословима са лошим условима рада? Чак и ако неко уопште нема основну школу, то не значи да је сналажљивији да се снађе у послу са мултитаскингом и са неписаним правилима, можда и напротив, а не значи ни да има здравију кичму и да лакше трпи колеге и шефове који су чешће и лошији људи на тим лошијим пословима за уличарском и затворском атмосфером, нити да треба да ради на црно.
Трговци, достављачи, посебно помоћни радници, имају мање правилника, мало шта им се објашњава и морају сами да се сналазе с ногу, не знају тачно шта им је опис посла а очекује се од њих да раде а то је јако стресно, а чак и кад знају од њих се очекује да поштују нека неписана правила уместо правилника. Морају да буду брзи сналажљиви и спремни на мултитаскинг. Достављач мора и да крши прописе о саобраћају да би испунио норму. Трговац ради с парама, мора да надокнади ако нешто фали, је л' то нека мала одговорност? Радник у канцеларији тачно зна шта му је посао, лепо му је све објашњено, мање има дилеме шта треба да ради, не очекује се мултитаскинг који није даљи од тог компјутера.
Трговци, достављачи, помоћни радници, и сви физикалци морају да стоје 8 или више сати, то је много теже него седети. Неки од њих се лети кувају, зими смрзавају. Неки физички радници а и достављачи ризикују повреде, било на раду или у саобраћају, то је екстремно отежан услов рада. Слабо су плаћени.
Неко ко је полупокретан и аутистичан али није ментално заостао, да ли ће се лакше снаћи као трговац или у раду за компјутером? Верујем да је неко полупокретан или неко са дискус-хернијом способнији за те боље плаћене послове него за трговину или физикалију, зашто, па зато што у трговини и физикалији су потребне веће способности, али слабије су плаћени послови.
Рад на црно је по правилу био намењен за трговину и физикалију, не за друге послове, зашто?
Да ли мислите да неко ко путује пола сата у једном смеру од и до посла, и неко ко путује сат и по или два сата, да треба да буду исто плаћени чак и ако раде исти посао?
Да ли су људи који не могу да нађу лакше и боље плаћене послове ПРИСИЛНО натерани од стране друштва да пристају да раде на пословима са лошим условима рада? Чак и ако неко уопште нема основну школу, то не значи да је сналажљивији да се снађе у послу са мултитаскингом и са неписаним правилима, можда и напротив, а не значи ни да има здравију кичму и да лакше трпи колеге и шефове који су чешће и лошији људи на тим лошијим пословима за уличарском и затворском атмосфером, нити да треба да ради на црно.