Konstruktivan razgovor o religiji je neophodan, jer mnogi ljudi veruju po inerciji. Više od polovine vernika ne znaju uopšte ni u šta tačno veruju. Oni koji krenu da ispituju, često postaju ateisti. Istinu ne treba mnogo tražiti.... Biblija? Pa ne treba mnogo čitati, dovoljno je samo prvih par rečenica:
I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom; i bi tako. A svod nazva Bog nebo. I bi veče i bi jutro, dan drugi.
SVOD! S V O D! Nije li to dovoljno da se shvati da je siroti pisac nebo video kao svod nad ravnicom na kojoj je čuvao ovce, umesto da je ispravno opisao Zemlju kao zanemarljivo sićušnu tačkicu u nepreglednom Univerzumu? Treba li ići dalje od ovoga da bi se shvatilo da je čovek pisao ovu knjigu?
Ili Muhamed koji je poleteo na konju, časkom, do raja, a konj ostavio otisak potkovice u kamenu... ma hajde...
Ili budisti koji dehumanizuju ljudsku patnju, a evo već počinju da kopiraju avramske religije u svojim ritualima i praktikovanju religije?
Ili Sajentologiji koju je napisao loš pisac SF-a?
Ili mormonizam, koji je nastao od strane kriminalnog prevaranta i šarlatana?
Ili Jehovinim svedocima koji su žrtve pionirskog religioznog MLM poduhvata?
Kome verovati, sa kim pričati otvoreno, kad svako u centru za svoju religiju ima crneu rupu, a u centru za tuđe religije im, gle čuda, razum savršeno funkcioniše....
