Зашто српски интереси сметају Америци?

bobanjov

Iskusan
Poruka
6.181
Ненад Пиваш
уторак, 21. децембар 2010.

vasington.jpg


Од како су у другој половини 19. века успостављени српско-амерички односи они су пролазили кроз најразличитије фазе. На самом почетку на њих су више утицали извоз сувих шљива у Америку и проналасци Пупина и Тесле него дипломате и политичари. Први светски рат начинио је две земље савезницима, а након њега новонасталу државу, краљевину СХС, прво су признале Сједињене Америчке Државе. У међуратном периоду односи нису били нарочито интензивни услед америчког изолационизма.

У Другом светском рату САД су у почетку подржавале југословенску Краљевску владу у Лондону али се од Техеранске конференције 43. под притиском Британаца све више окрећу НОП-у. Од краја Другог светског рата тј. током хладног рата заправо почињу континуирани и целовити односи и можемо рећи да прави историјат заправо креће од тада.

Односи током овог периода били су изузетно променљиви, од великих тензија због тршћанске кризе и обарања два америчка авиона, затим материјалне и финансијске помоћи Титовом режиму након сукоба са Стаљином;захлађења у периоду од 1955. до 1968, а након тога понововно успостављање топлих односа додуше уз констатовање различитих погледа на свет.

Оно што је важно истаћи за период хладног рата је да се америчка подршка Југославији заснивала на очекивању да она може постати модел за остале источноевропске државе, политички отворенија, економски децентрализованија и успешнија од земаља Варшавског пакта и, оно најбитније, независна у односу на Москву.Међутим након рушења берлинског зида, догађаја који је обелижио крај хладног рата, Југославија је изгубила на геополитичком значају, јер у новим условима њена политичка стабилност и независност од Москве није више била значајна за Америку.

СССР се распао а САД су остала једина суперсила која је без моћног противника у свету добила нови циљ, глобалну доминацију, којој се све подређује. У таквим условима и даље постоји подршка Југославији, али је она углавном млака и формална.

Такође, рушење берлинског зида обележио је још један значајан догађај, а то је уједињење Немачке. Овој сили постојање Југославије није било у интересу (уосталом она је и створена против њене воље) и она почиње да делује у складу са тим дајући снажну подршку хрватском и словеначком сепаратизму.

Свој потпис на Мастрихтском споразуму, којим је Европска Заједница претворена у Европску Унију, Немачка је условила признањем Словеније и Хрватске од стране европских земаља. Из саме Америке све то посматрају са стране, не мешају се много, делом и због учествовања у заливском рату, што им је приоритет. Међутим, како је са једне стране Садам поражен а са друге стране у Вашингтону констатовано да је са СФРЈ готово Американци одлучују да од Европљана преузму главну улогу. Оно што је обележавало деловање САД на територији бивше Југославије од тада па све до данас је константно неуважавање интереса српског народа од Крајине до Косова.

Паралелно са тим, одређени српски политичари покушавали су да нормализују односе са Америком. Први је то покушао Слободан Милошевић након дејтонских преговора у разговору са Ричардом Холбруком и Вореном Кристофером. Тада је Милошевић у опуштеној атмосфери након приче о савезништву у два светска рата рекао како би волео да све што се догодило сматрамо једним великим неспоразумом. Затим је узео лист папира и пружио га Ворену Кристоферу, и замолио га да напише све услове које треба да испуни наша страна да би смо коначно решили проблеме и постали савезници. Кристофер, је међутим, одгурнуо папир и одговарио отприлике овако: Али господине Милошевићу, зар већ нисте схватили, са нама се не ради на тај начин.

Не постоји коначна листа услова, већ ви у сваком тренутку треба да урадите све што ми тада затражимо од вас. Дакле, иако се кооперативно држао у Дејтону и пустио крајишке, а делом и босанске Србе низ воду Милошевићу је врло брзо отворено питање Косова што је довело српско-америчке односе на најнижи ниво у историји.
Милошевић је међутим срушен са власти 5. Октобра 2000. а нови властодршци сматрали су да ће то само по себи бити довољно да са Американцима поново постанемо савезници.



Међутим, и поред свих напора,добре воље па и љубави према Америци нових власти, односи са САД нису поправљени у значајној мери. Најумеренија могућа анализа би констатовала највише да смо од непријатељства стигли до стадијума велике ненаклоњености. Па су тако настављени притисци на Републику Српску, дата је подршка црногорском сепаратизму и на крају косовској независности.

Таква ситуација је збуњивала и разочаравала Србе. Они су некако још и могли да схвате то што нас Американци нису уважавали у време Милошевића, али то што се њихова политка према нама није значајније променила ни онда када су на власти у Београду били људи који су крајње наклоњени Америци и савезу са њом, то је већ било теже схватити.

Заиста, због чега Америка има овакав однос према Србима? Због чега у неким ситуацијама подршку даје територијалном интегритету а у неким другим праву на самоопредељење? Зашто за Републику Српску не може да важи оно што је важило за Косово и Црну Гору? Да бисмо нашли одговор на питање зашто су САД оволико супротстављене српским интересима треба једноставно да погледамо шта је то интерес Америке, глобално и у нашем региону. Већ је поменуто да је њихов циљ од завршетка хладног рата, када су постали једина суперсила, и задобили глобалну доминацију. Где смо ту ми Срби?

Налазимо се у региону који домаће и стране дипломате називају западни Балкан и он обухвата земље бивше Југославије и Албанију. Што се нашег региона тиче он је само један од многих над којима Америка жели да успостави своју контролу. У том покушају они сматрају да ће се контрола најлакше успоставити уколико између земаља тог региона влада што изразитија равнотежа снага. Како доћи до тога? Једноставно, тако што ће се подржати национализми и великодржавни пројекти малих народа док су за оне народе који су за услове овог региона велики резервисани дезинтегративни процеси. Ти мали народи су Албанци, Македонци, Бошњаци и новопечени Црногорци.
И тако се Албанцима дарује јужна српска покрајина, а то што су извршили етничко чишћење, што их води мафија и што је то у потпуности супротно међународном праву- то нема никакве везе. Са друге стране, да Албанци не би превише узели маха ту је подршка територијалном интегритету Македоније и одржавање ове државе на силу, али никако не и дозвола већинском народу да доминира у њој, јер што више слабих држава то боље. Од БиХ се захтева да буде „функционалнија“ што за њих значи централизованија па је тако сасвим у реду отимати од Републике Српске овлашћења која она има по Дејтону а на дужи рок радити на њеном нестајању само да би Бошњаци добили државу по својој мери.



Црногорски режим добија подршку за стварање новог идентитета чија је основна карактеристика антисрпство а који за циљ има монтенегризацију преосталих Срба, јер није довољно само то што се Црна Гора одвојила, потребно је створити услове да уједињење са Србијом више никад не буде могуће.

А ко су они који због своје величине нису по укусу Америке? То смо ми Срби и у нешто мањој мери Хрвати. Зато је Туђман да би добио подршку за Олују морао да пусти Херцег-Босну низ воду, и зато Хрвати данас могу само да сањају трећи ентитет у БиХ. Али Хрвати имају олакшавајућу околност да је њихов заштитник Немачка у савезничким односима са Америком тако да се на њих не врши притисак. А још ако Загреб заборави на Хрвате у БиХ и уколико свој интерес крене да тумачи више као српску штету а мање као сопствену корист, што се често дешава, он тада постаје прихватљив партнер Вашингтону.

И на крају долазимо до нас Срба, који смо морали да изручимо скоро читав политички и војни врх и опет нам се замера да не сарађујемо довољно са Хагом. Нама који смо прихватили независност Косова, на сваки начин осим формално,пребацује се да водимо превише тврду политику. Чак и оваква уситњена Србија изгледа да није довољно мала па се од ње тражи да се федерализује. Њихова политика најбоље се може описати крилатицом „Слаба Србија – стабилан западни Балкан“ што је приметио и Зоран Ђинђић непосредно пред атентат у коме је трагично изгубио живот.

Из свега овога се види да је амерички интерес тренутно супротстављен српском и да се то без неке велике промене у свету неће мењати, без обзира на то ко је на власти у Србији. Од обнове вишестраначја, сваки српски режим је мислио да ће пријатељство Американаца купити тиме што ће са њима направити неки компромис на штету свог народа а онда би они из захвалности требало заувек да нас оставе на миру. Видимо да то никоме није успело.

Према томе у заблуди су и они који мисле да ће прихватањем независности Косова и уласком у НАТО почети нова ера у односима Београда и Вашингтона. Уосталом, ово двоје је већ у реализацији а ми и даље не чујемо никог од америчких званичника да поводом најновијих догађаја у Рашкој и на југу Србије каже да је територијални интегритет (крње) Србије неприкосновен.

Попустљивост може само да нам шкоди, зато што води у поразе и зато што америчка администрација то тумачи као слабост те им то онда постаје рецепт за даље деловање према нама. А зашто би они мењали своју политику кад ова даје резултате?
Извор
 

BLAJBI

Zaslužan član
Poruka
103.723
Ненад Пиваш
уторак, 21. децембар 2010.


Попустљивост може само да нам шкоди, зато што води у поразе и зато што америчка администрација то тумачи као слабост те им то онда постаје рецепт за даље деловање према нама. А зашто би они мењали своју политику кад ова даје резултате?
Извор

Verovatno taj Pivas misli da na njih treba STARTOVATI DJONOM.

Da ce to da nam koristi.
z:D
 

bobanjov

Iskusan
Poruka
6.181
odlican tekst ..ocekivano od tebe...
lepo objasnjeno da se od viseglave azdaje zvane amerika ne moze nista dobro ocekivati...to je drzava koja svuda u svetu zahteva saradnju sa drugim zemljama ali samo jednostranu..samo onu koja odgovara americi...prema svima drugima se ponasa kao majstor prema segrtu...

Тачно. У прилог томе :

Атлантска вероисповест

Дејан Лукић
уторак, 21. децембар 2010.

На дан када се Џулијан Асанж предао британској полицији, у Београду су, ничим изазвани, другови из власти ставили до знања западној сабраћи да би и Србија тог гуламфера стрпала иза решетака, само када би га се дочепала.

Сада знамо и зашто. Захваљујући Асанжовој електронској герили имамо црно на бело у којој мери председник Србије Борис Тадић сарађује (умало да им се омакне: "конспирира") са Американцима на рачун штете властите земље. И пре него што ме опоменете да ми се омакла прејака реч, закочите мало да заједно још једном прелистамо шта је, на пример, амбасадорка САД у Београду, Мери Ворлик, написала (10. фебруара) у поверљивој депеши својима у Вашингтон.

После разговора са Тадићевим политичким саветником Јованом Ратковићем, амбасадорка преноси у Вашингтон уверавање Ратковића да ће Србија "наставити да сарађује са САД на осетљивим обавештајним питањима" и да, што се тиче Тадића - а упркос скупштинској резолуцији о неутралности "Србија не може вечно остати изван НАТО пакта". Само што "Тадић то не говори често (у јавности) због тога што је то политички осетљива тема"!

Преко седамдесет посто људи у Србији су против уласка у НАТО, али Вашингтон ту може чврсто да рачуна на Бориса Тадића, он ће то мимо народа, испод летве, такорећи.

Ни за Косово амбасадорка не треба да брине. И када госпођа преноси саговорнику - како стоји у депеши - "зебњу" својих у Вашингтону због неких српских "конфронтирајућих ставова о Косову" (конфронтирајућих са ставовима Вашингтона), Тадићев човек јој даје чврсту веру да је и ту све под контролом, нека госпођа Хилари Клинтон у Стејт департменту мирно спава, јер је, примерице, она наша несретна резолуција о Косову којој је, иначе, Тадић са Ештоновом у Бриселу извадио претходно и срце и душу, "чист тактички потез" (види депешу), мала дипломатска смицалица.

Речено је у Тадићевом кабинету још много чега што не би никада изашло ни из једне канцеларије достојне патриотског атрибута. Ево, примерице, још две мустрице:
Прва мустрица: Великој америчкој сестри саопштава се да Тадићева Србија подржава територијални интегритет БиХ (баш лепо), али да Београд неће скретати са вашингтонског пута и да се "Борис Тадић неће обазирати на тежње већине становника у Републици Српској, који би желели да се отцепе и припоје Србији" !

Друга мустрица: У дипломатској депеши маркираној са "тајна" (од септембра 2009.) видимо како се цинкаре Руси да практично они крију Ратка Младића. Тадићев шеф кабинета Мики Ракић преноси госпођи Џенифер Браш, отправнику послова америчке амбасаде, да је његов шеф (Тадић) "фрустриран изостанком руске помоћи" (у хватању Младића), а он сам, Мики, има податке о "контактима Младићевих помагача са руским дипломатима у Београду". А има и информације о "телефонским разговорима" па чак и о "путовањима Младићевих помагача у Русију".

Будући да Борис Тадић - како видимо - хазардира са Путином и Медведевим, а бојим се и са Јужним током, његов Мики тражи од госпође Џенифер да све ово што јој је рекао и што Тадић мисли о Русима "остане на овом столу" (тако баш стоји у депеши), дакле тајна изречена међу пријатељима једне заједничке, атлантске вероисповести.

Па се нешто мислим, да ме је тај герилац Асанж овако јавно избламирао и ја бих га бацио на инквизицијске муке. Или, бар, изручио Американцима у Гвантанамо да га они тамо хуманитарно "процесуирају". Они то перфектно раде.

(Вести)
 

paja1408

Buduća legenda
Poruka
34.639
Тачно. У прилог томе :

Атлантска вероисповест

Дејан Лукић
уторак, 21. децембар 2010.

На дан када се Џулијан Асанж предао британској полицији, у Београду су, ничим изазвани, другови из власти ставили до знања западној сабраћи да би и Србија тог гуламфера стрпала иза решетака, само када би га се дочепала.

Сада знамо и зашто. Захваљујући Асанжовој електронској герили имамо црно на бело у којој мери председник Србије Борис Тадић сарађује (умало да им се омакне: "конспирира") са Американцима на рачун штете властите земље. И пре него што ме опоменете да ми се омакла прејака реч, закочите мало да заједно још једном прелистамо шта је, на пример, амбасадорка САД у Београду, Мери Ворлик, написала (10. фебруара) у поверљивој депеши својима у Вашингтон.

После разговора са Тадићевим политичким саветником Јованом Ратковићем, амбасадорка преноси у Вашингтон уверавање Ратковића да ће Србија "наставити да сарађује са САД на осетљивим обавештајним питањима" и да, што се тиче Тадића - а упркос скупштинској резолуцији о неутралности "Србија не може вечно остати изван НАТО пакта". Само што "Тадић то не говори често (у јавности) због тога што је то политички осетљива тема"!

Преко седамдесет посто људи у Србији су против уласка у НАТО, али Вашингтон ту може чврсто да рачуна на Бориса Тадића, он ће то мимо народа, испод летве, такорећи.

Ни за Косово амбасадорка не треба да брине. И када госпођа преноси саговорнику - како стоји у депеши - "зебњу" својих у Вашингтону због неких српских "конфронтирајућих ставова о Косову" (конфронтирајућих са ставовима Вашингтона), Тадићев човек јој даје чврсту веру да је и ту све под контролом, нека госпођа Хилари Клинтон у Стејт департменту мирно спава, јер је, примерице, она наша несретна резолуција о Косову којој је, иначе, Тадић са Ештоновом у Бриселу извадио претходно и срце и душу, "чист тактички потез" (види депешу), мала дипломатска смицалица.

Речено је у Тадићевом кабинету још много чега што не би никада изашло ни из једне канцеларије достојне патриотског атрибута. Ево, примерице, још две мустрице:
Прва мустрица: Великој америчкој сестри саопштава се да Тадићева Србија подржава територијални интегритет БиХ (баш лепо), али да Београд неће скретати са вашингтонског пута и да се "Борис Тадић неће обазирати на тежње већине становника у Републици Српској, који би желели да се отцепе и припоје Србији" !

Друга мустрица: У дипломатској депеши маркираној са "тајна" (од септембра 2009.) видимо како се цинкаре Руси да практично они крију Ратка Младића. Тадићев шеф кабинета Мики Ракић преноси госпођи Џенифер Браш, отправнику послова америчке амбасаде, да је његов шеф (Тадић) "фрустриран изостанком руске помоћи" (у хватању Младића), а он сам, Мики, има податке о "контактима Младићевих помагача са руским дипломатима у Београду". А има и информације о "телефонским разговорима" па чак и о "путовањима Младићевих помагача у Русију".

Будући да Борис Тадић - како видимо - хазардира са Путином и Медведевим, а бојим се и са Јужним током, његов Мики тражи од госпође Џенифер да све ово што јој је рекао и што Тадић мисли о Русима "остане на овом столу" (тако баш стоји у депеши), дакле тајна изречена међу пријатељима једне заједничке, атлантске вероисповести.

Па се нешто мислим, да ме је тај герилац Асанж овако јавно избламирао и ја бих га бацио на инквизицијске муке. Или, бар, изручио Американцима у Гвантанамо да га они тамо хуманитарно "процесуирају". Они то перфектно раде.

(Вести)

samo slepac ne vidi sta radi ovaj prosrpski predsednik...samo mentalno ogranicen ne shvata koja se igra igra...kad se igra zavrsi---dzaba ce mnogi progledati i dzaba ce angazovati ceo mozak....
 

gossca

Elita
Poruka
17.162
Србија треба да се окрене самој себи, треба да
се окрене обнови српске привреде и изградњи
демократског поретка, а не да нас и даље
замајавају о уласку у Европску унију која ће на
дневни ред можда доћи у далекој будућности,
као што се помиње 2035. година.
 

МАЧАК

Buduća legenda
Poruka
25.544
Tadic je popustio u svemu, precutno se slozio i dalje se slaze i izvinjava...a neki ljudi u Srbiji ne zele uopste da ga prekidaju u tome..kad se covek vec toliko uziveo.

ТОЛИКО КАСНИМО ЗА СВЕТОМ ДА ЋЕМО
И ПРОПАСТ СВЕТА СИГУРНО ПРОПУСТИТИ.
:zskace: :zskace: :zskace:
 

bobanjov

Iskusan
Poruka
6.181
Tadic je popustio u svemu, precutno se slozio i dalje se slaze i izvinjava...a neki ljudi u Srbiji ne zele uopste da ga prekidaju u tome..kad se covek vec toliko uziveo.

Студентима из Приштине се испунила жеља да посете Београд

уторак, 21. децембар 2010.

101822_bgmladi-iz-pristine-u-poseti-beogradu-foto-vlalic-3_f.jpg


БЕОГРАД - Полазницима "Школе младих лидера" из Приштине коначно се испунила жеља да посете Београд, захваљујући Иницијативи младих за људска права. Студентима није било тешко ни да на минус пет из завејане Приштине крену на пут ка српској престоници и задовоље своју знатижељу о лудом ноћном животу Београда о коме су, како кажу, толико пута слушали.

Иако су превалили дуг пут, 25 студената из Приштине је у Београд стигло узбуђено и насмејано, са списковима разних установа, ресторана и кафића које желе да посете. Њихов први сусрет са српском престоницом омогућила је Иницијатива младих за људска права, која сваке године организује узајамне посете младих из Београда и Приштине.

- Ове посете организују се у оквиру различитих пројеката, најчешће у оквиру Визитинг програма, у којем је од 2003. године учествовало више од 2.000 младих људи, којима је то био први сусрет са Београдом или Приштином. За време тродневног боравка у Београду, наши гости из Приштине посетиће Скупштину Србије, политичке партије, факултете, редакције, установе културе и, наравно, београдске кафиће и дискотеке које с нестрпљењем чекају да обиђу - кажу у овој организацији.

Посетиоце је, како причају, највише разочарало то што ће због зиме пропустити "провод на отвореном" на београдским сплавовима, али не одустају од шетње поред река. Поједини су питали и где може да се поједе туршија, коју су пробали код српских пријатеља на Косову.

- Београд је тако леп град и, чини ми се, удобан за живот. Осећам се слободно овде. Има пуно тога да се види, једино ме плаши да за три дана нећу стићи довољно да обиђем - прича Елиса Ходза, апсолвенткиња Факултета политичких наука у Приштини.

Највећа предрасуда коју је чула пре доласка је да у Београду постоји велика нетрпељивост према Албанцима.

- Београђани су гостопримљиви и зато бих волела да и ми вас угостимо у Приштини. Приче о мржњи шире људи којима политички живот утиче на расуђивање. Ни млади у Приштини тако не размишљају. Имам другарице Српкиње, али не видим зашто би то било важно, оне су моје другарице - каже Елиса.

Са њом се одмах сложио и колега са студија права у Приштини, Артан Мурати (21), који чак истиче да је друштвена клима Београда и Приштине веома слична, а добрих и лоших људи, каже, има свуда.

- Имам пуно другова из Косовог Поља. Сваке недеље окупљамо се да играмо фудбал. Нетрпељивости можда има у мањим местима, али у Приштини не. Видим да је тако и у Београду - прича Артан. Додаје и да зна да наброји све играче фудбалске репрезентације Србије.

Младе студенте одушевило је како живе њихови вршњаци у Београду јер, како кажу, "имају прегршт могућности за добар провод, од шетње Калемегданом, до модерних ноћних клубова пуних људи". Оно што је њима олакшало провод је исти стандард, па им ноћу није било потребно више новца него у Приштини.


- Дођите у Приштину да се уверите да нема велике разлике. И код нас су пиво и пљескавица два евра, а кафићи и дискотеке такође раде до јутра. Једино немамо "Мекдоналдс", али преживећете и без тога - уз осмех поручује Лиса.

"У Приштини је безбедно говорити српски"

Док шетамо Кнез Михаиловом улицом, на младе из Приштине који се гласно смеју и довикују на албанском, нико од пролазника се не осврће.

- Исто је и у Приштини. Кад идем на факултет, често на семафору, у аутобусу, трафици где купујем новине, чујем људе како причају на српском. Заиста се нико не обазире на то - истиче Елиса Ходза....

(Блиц)
-------------------------------------------------------------------

1. Ех тај чувени београдски ноћни живот. Пуни сплавови, кафићи, дискотеке, ресторани ... Београд живи пуним плућима ... док Србија лагано умире

2. Слушајући приче ових младих шиптара, човек ће да помисли да у Приштини живи десетине хиљада Срба ... српски се свуда чује ... како кажу.

3. Њима су Срби пријатељи, не осећају никакву мржњу према њима. Па наравно кад су протерали скоро све, кад је остало пар десетина Срба, кад су насилно отцепили КиМ ... сад је све ок

Коментари са другог форума :
Zasto nam neko uporno vredja zdrav razum pricom da se u Pristini slobodno govori srpski jezik i da nema netrpeljivosti.Pa naravno da je nema,kada u Pristini vise i nema Srba,te je svako poredjenje Beograda i Pristine u pogledu nacina zivota ili odnosa prema drugim nacionalnostima naprosto jos jedno ponizenje za Srbiju,a posebno za Srbe sa Kosova i Metohije.

E u ovo na kraju teksta gde se kaze da se u Pristini cuje srpski i da se niko na to ne obazire ne mogu da poverujem uz sav napor i dobru volju.

Дођите у Приштину ...доћи ћемо доћи,кад тад!
 

gossca

Elita
Poruka
17.162
pa ni ja ne bih imala nista protiv njih kad bi nam poklonili recimo 15% albanske teritorije:lol:
zvala bih ih da dodju u goste da vide kako sam sredila novu kucu:)

Probaj nekome od njih da kazes da je Kosovo Srbija:)
Jedan na stranom internet sajtu mi je psovao sve redom...onako bas se ispraznio covek i to samo zato sto sam pokusala da mu objasnim par stvari iz istorije:)
I o cemu mi mozemo da pricamo s njima?Ne propagiram mrznju, ali kako uopste pricati s njima na neki normalan nacin, kada ti mladi i obrazovani ljudi aminuju otimacinu nase teritorije...

Zna se kako se to radi...prvo izvinjenje, pa odustajanje od otimacine, pa onda nas oprostaj, pa prijateljstvo.
 

gossca

Elita
Poruka
17.162
evo nesto lepo iz "onog" sveta:)


Разговор са др Томасом Флемингом, директором Рокфорд института
Срби се боре за душу Европе
Број 919, Рубрика Интервју
Председник угледног америчког Института Рокфорд и уредник утицајног геополитичког магазина Крониклс (Chronicles) ексклузивно за Православље говори о очувању темеља хришћанске цивилизације и српској борби за Косово и Метохију и Црну Гору, али и суштинске вредности Европе


http://pravoslavlje.spc.rs/broj/919/tekst/srbi-se-bore-za-dusu-evrope/
 

gossca

Elita
Poruka
17.162
Стављајући насиље изнад начела међународног права, САД су, применом слепе силе, понизиле и натерале ЕУ да погази принципе на којима почива сама ЕУ. Америка је присилила Европу да је следи у нечувеном насиљу које демонстрира над Србијом. Европа је данас погнула главу и због тога ће и она бити одговорна за све далекосежне последице које ће ово насиље имати по европски и светски поредак. Тиме је, пре свега, понижена Европска унија, а не Србија. Србија је одбила да се понизи, држећи се чврсто права и одбијајући да се повинује сили.
 

bobanjov

Iskusan
Poruka
6.181
samo slepac ne vidi sta radi ovaj prosrpski predsednik...samo mentalno ogranicen ne shvata koja se igra igra...kad se igra zavrsi---dzaba ce mnogi progledati i dzaba ce angazovati ceo mozak....

Не види и онај који само мисли да преко чланске картице (''друг члан'') оствари свој лични интерес, а за све остало га је брига.

Ево нешто у вези с тим http://forum.krstarica.com/showthre...ji-obecava?p=16277248&viewfull=1#post16277248
 

27E

Legenda
Poruka
51.403
ne bih ja o americi kao da oni imaju neki veliki plan i da sve rade krajnje smisljeno

tamo je zlocudni deo aparata zaveo americku drzavu stranputicom, vodeci jednu krajnje nasilnu i ne bas pametnu spoljnu politiku.

to sto se ne obaziru na propise i zakone, kao i na medjunarodne odnose unutar un, njihov je stav koji ce kad tad da im se obije o glavu

i, smatram da to sto odluce, bar na nasem primeru, sprovode politikom celicnog stiska. na granici genocida, jer ipak su oni najodgovorniji za sve zrtve ovde devedesetih
 

ruzicamni

Poznat
Poruka
7.121
Србија треба да се окрене самој себи, треба да
се окрене обнови српске привреде и изградњи
демократског поретка, а не да нас и даље
замајавају о уласку у Европску унију која ће на
дневни ред можда доћи у далекој будућности,
као што се помиње 2035. година.
hebala ih evropa.
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.