Quantcast

Zašto Srbi nisu tužili Ameriku i Englesku za ubijanje civila 1944god?

nesko101

Poznat
Poruka
8.603
Autorskatema!

Anglo - američki bombarderi su 11puta bombardovali Beograd,Leskovac i Niš i ubili preko 1160 civila i za to nikada Srbija nije podigla optužnicu!Da li je ovo bio dokaz da budu sigurni da neće odgovarati ni za buduća bombardovanja kao što je bilo i 1999 god?
Po ovome Srbija će opet biti bombardovana jer što da ne, jer niko za to ne snosi odgovornost i Srbi se nikom ne žale! Toliko o tome koliko Srbi brinu za svoj narod!
 

Koča

Elita
Poruka
15.174
Зато што су у бомбардовању учествовали комунистички терористи...они су искључиво бирали за циљ бомбардовања српске градове и цивиле...

Па то бомбардовање је имало за циљ да додведе комунисте на власт, убијајући дух Србије, а не некакву борбу против окупатора...
 

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.436
Anglo - američki bombarderi su 11puta bombardovali Beograd,Leskovac i Niš i ubili preko 1160 civila i za to nikada Srbija nije podigla optužnicu!Da li je ovo bio dokaz da budu sigurni da neće odgovarati ni za buduća bombardovanja kao što je bilo i 1999 god?
Po ovome Srbija će opet biti bombardovana jer što da ne, jer niko za to ne snosi odgovornost i Srbi se nikom ne žale! Toliko o tome koliko Srbi brinu za svoj narod!
Комунистичка власт је била антисрпска власт.
 

Koča

Elita
Poruka
15.174
Сваке године се треба подсетити стравичног злочина комунистичких терористи у сарадњи са савезницима.

Pre 75 godina saveznici su na zahtev partizana bombardovali Leskovac
O ovom stravičnom i zločinačkom događaju ćutalo se 50 godina. Kao da se ono što je bilo 6. septembra 1944. godine – nije ni dogodilo!
Ugledni istoričari Momčilo Pavlović i Veroljub Trajković su povodom obeležavanja pedesetogodišnjice ovog stravičnog događaja objavili knjigu pod naslovom: ,, Savezničko bombardovanje Leskovca 6. septembra 1944. – studija i dokumenti”. Knjigu počinju pitanjem: Zašto pišemo o ovom događaju?



Nezalečene rane : Dan kad su saveznici bombardovali Leskovac

Postavio: Jugpress Septembar 6, 2019

LESKOVAC

Dve su velike nesreće koje Leskovčani decenijama nose u srcu kao nezalečene i neizlečive rane. Prva je – kada su saveznički avioni, 6 septembra 1944. godine na zahtev partizana bombardovali Leskovac. Grad je porušen. Smatra se da je tada poginulo najmanje hiljadu građana, ali tačan broj poginulih nikada nije utvrđen.

O ovom stravičnom i zločinačkom događaju ćutalo se 5o godina. Kao da se ono što je bilo 6. septembra 1944. godine – nije ni dogodilo!

Ugledni istoričari Momčilo Pavlović i Veroljub Trajković su povodom obeležavanja pedesetogodišnjice ovog stravičnog događaja objavili knjigu pod naslovom: ,, Savezničko bombardovanje Leskovca 6. septembra 1944. – studija i dokumenti”. Knjigu počinju pitanjem:

Zašto pišemo o ovom događaju?

ZATO što nema tragičnijeg dana u viševekovnoj istoriji Leskovca i po ljudskim i po materijalnim žrtvama.

ZATO što je lokalna i šira istoriografija prećutkivala ovaj događaj zataškavajući namerno ili nesvesno ovo užasno ( ne ) delo izvedeno od Saveznika u kordinaciji sa partizanskim vođstvom.

ZATO što je u fragmentarnom doticanju ovog događaja stvorena zbrka oko broja žrtava, cilja bombardovanja itd.

ZATO što nudimo nove, dosad neobjavljivane istorijske izvore, smatrajući to skromnim početkom i malim korakom u istinskoj nauci koji mora biti veći od svih dosadašnjih kompilacija napravljenih na ovu temu.”

U istoj knjizi Milivoje Pavlović i Veroljub Trajković zabeležili su i sećanja Živojina Nikolića na ovaj tragični događaj :

,, ….Građani Leskovca, koji su preživeli strahote bombardovanja, bili su još uvek zaplašeni i potišteni a mnogi i u žalosti za svoje najbliže, koji su poginuli ili nastradali od povreda u tom bombardovanju. Oko hiljadu nedužnih građana Leskovca, umesto slobode, otišla je u smrt. Samo nekoliko dana posle oslobođenja Leskovca, navršavalo se i četrdeset dana od bombardovanja i pogibije tolikog broja ljudi. Saglasno crkvenim običajima, održan je najmasovniji četrdesetodnevni parastos poginulima u bombardovanju. Bio sam i sam prisutan na Svetoilijskom groblju i mislim da nikada nije bilo toliko naroda kao tog dana pri održavanju parastosa. Osim rodbine, parastosu su prisustvovali prijatelji, susedi i ostali poznanici poginulih. Svetoilijskim grobljem razlegao se plač, naricanje i lelek ..”

TAJ LEKEK NE PRESTAJE I TA RANA U SRCIMA GRAĐANA LESKOVCA NEĆE NIKAD BITI ZACELJENA!

Na dan bombardovanja Leskovca 6. septembra ,,lokalna i šira istoriografija” – dežurni istoričari režima koji koji je svoje postojanje gradio na zločinima likvidirajući ,,narodne neprijatelje” – redovno dolaze kod spomen obeležja – česmu kod Pošte i ,,odaje počast senima poginulih.” Kao da ,,istoriografija” ne zna – ko je zahtevao da se Leskovac bombarduje!


Druga nesreća usledila je mesec dana kasnije. Kada su ušli u Leskovac 11. oktobra 1944. godine – prvi ,,posao” ,,oslobodioca” bio je da uhapse i ubiju ,,narodne neprijatelje”. Zatvarali su ih po podrumima, a onda odvodili u Slavnik i tamo ubijali. Mnogi su život izgubili na putu do Slavnika.

Jedan od saradnika – doušnika ,,oslobodioca”, semenkar Sele kaže:

,,Ja sam uapsija Kope Čaurče, pa Miku Đikića i još niki. I nji su odma likvidirali. Dav ni nalog i po nalog apsimo. A onooo – puna apsa. Nee edn! Čim gi uapsiv preko dn – uveče u deset sata ugasiv sijalice i toj se izvedev iz zatvor i streljav se odma pozadi bolnicu – od Ludajci gore kd se ide za Donje Stopanje. Tuj su prvu i drugu partiju streljali. Tuj je bija Mika Đikić što je streljan – za ništa! Nee bija neprijatelj! Kope Čavurče – za ništa je likvidiran. Trgovac! I Mike Ćore, fuzbaler što igraše u ..Momčilo”, i njega su za ništa streljali! U Slavnik je streljana mnozina ljudi – u pičku materinu! Nee edno za pričanje ..!” ( iz knjige Kuća doktora Danila )

Građani čije su roditelje, braću i sestre, prijatelje i poznanike likvidirali, ali i ,, istoriografija”, koja je i ovaj događaj pedeset godina prećutkivala, postavljaju pitanje – gde su grobovi ubijenih! Kojim su sve putevima ,,oslobodioci” vodili ,,narodne neprijatelje” do stratišta i gde su ta stratišta?

Sava Dimitrijević

https://jugpress.com/nezalecene-rane-dan-kad-su-saveznici-bombardovali-leskovac/?fbclid=IwAR3mk9c5B6ixURMnHjYab3Qv8u1tQQXl0krgT61KAIXVepQhQ1oYNhcLAbo

 

Koča

Elita
Poruka
15.174
Истина је изашла на видело...овај дан обележава држава Србија, град Лесковац и војска Србије! И данас се добро зна да су свему кумовали комунистички терористи у циљу освајања власти. Побили више него окупатор!

Savezničko bombardovanje Leskovca: Mladost uništena bombama (FOTO)

Leskovac obeležio jedan od najtragičnijih dana u svojoj istoriji. Prošlo je 75 godina od savezničkog bombardovanja grada na Veternici


Obeleženo 75 godina od savezničkog bombardovanja grada - foto I.Mitić

Leskovac – Iako tačan podatak nikada nije utvrđen, procenjuje se da je Leskovac u jednom danu, 6. septembra 1944. godine, ostao bez najmanje 2.000 stanovnika. Pre 75 godina na grad je iz aviona savezničke alijanse bačeno 69 tona „tepih bombi“ koje su napravile pustoš. U 12 časova začule su se sirene, a bombe, iz 28 savezničkih bombardera u pratnji 20 lovaca, su počele da padaju na grad osamnaest minuta kasnije. Porušeno je oko 1.800 objekata, a među njima i brojni simboli Leskovca koji je pre Drugog svetskog rata bio jedan od najrazvijenijih u nekadašnjoj Jugoslaviji.

U „savezničkom bombardovanju“, koordinisanim sa Narodno oslobodilačkim pokretom, uništen je kompletan centar grada sa 84 najlepših i najvećih objekata i tako je zauvek nestala i arhitektura kakvom su mogli da se pohvale retki gradovi u Srbiji.


- Mi smo kroz istraživanje došli do 819 imena nastradalih Leskovčana, a najstrašnije je to da je polovinu činila mladost Leskovca, od novorođenčadi do onih ne starijih od 30 godina. Posle bombardovanja Leskovac nije ličio na sebe jer je ostao bez reprezentativnih objekata poput prelepe zgrade Gimnazije, Hotela „Kostić“, Poljoprivredne škole... – ističe istoričar Veroljub Trajković i dodaje da se u posleratnoj Jugoslaviji o ovom događaju dugo ćutalo.


Tragedija je decenijama bila u senci istorijskih knjiga koje govore o podvizima partizanskog pokreta na jugu Srbije i vrlo često je bila ignorisana ili pominjana sa tek nekoliko rečenica. Međutim, u knjizi „Savezničko bombardovanje Leskovca 1944. godine – studija i dokumenti“ naš sagovornik i dr Momčilo Pavlović, sadašnji direktor Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, su naveli da je grad na Veternici stradao uz znanje i odobrenje vrha Komunističke partije Jugoslavije i tako, pre 25 godina kada je knjiga ugledala svetlost dana, otkrili razlog višedecenijskog ćutanja. Zanimljivo je i to da se bombardovanje dogodilo na dan kada se veliki broj Leskovčana okupio u centru grada kako bi proslavio rođendan kralja Petra II.


Leskovac je sravnjen sa zemljom u operaciji „Nedelja pacova“ čiji je cilj bio da se spreči povlačenje Nemaca iz Grčke. Saveznici i partizani su neposredno pred operaciju imali saznanja da je u njemu navodno 15.000 Bugara i 5.000 Nemaca. Međutim, Leskovac je najverovatnije bio „nebranjeni grad“, a njemu je u trenutku bombardovanja bilo tek nekoliko stotina Nemaca, dok su Bugari, povlačeći se, u tom trenutku već stigli do Pirota.

- Nema pouzdanih podataka o broju neprijateljskih vojnika, ali je činjenica da je Leskovac bio izuzetak u odnosu na druge gradove po tome što je namerno bombardovano uže gradsko jezgro, pa su civilne žrtve bile neizbežne. Odgovornost za to leži na rukovodstvu partizanskog pokreta, a posebno na Koči Popoviću koji je tražio bombardovanje i to ne posebnih ciljeva u gradu, kao u prethodnim zahtevima, nego grada Leskovca uopšte – zaključuje Trajković.

Saveznici su Leskovac prvi put bombardovali 5. aprila 1944. godine, zatim i nekoliko puta krajem jula, ali je 6. septembra bombarodovan najbezobzirnije, veoma razorno i surovo, kao ni jedan drugi grad. Ovaj događaj je leskovački Narodni muzej svojevremeno obeležio velikom izložbom čiji je autor istoričarka Mira Ninošević kao i velikim naučnim skupom.

SEĆANjA


Najemotivniji delovi Pavlovićeve i Trajkovićeve knjige su sećanja Leskovčana na užas koji su preživeli. Oni su pričali da je veliki broj građana bio zaplašen i potišten, a da su mnogi bili u crnini i žalosti jer su izgubili najvoljenije. Samo nekoliko dana posle oslobođenja na Svetolijskom groblju je, po crkvenim pravilima, održan masovni četrdesetodnevni pomen, a sa uzvišenja iznad grada čuo se plač, naricanje i lelek kakav se ne pamti do današnjih dana.


POLAGANjE VENACA


Godišnjica velikog stradanja Leskovca je i ove godine obeležena skupom na kome je minutom ćutanja i polaganjem venaca odata pošta nevinim žrtvama bombardovanja. Vence su položile delegacije lokalne samouprave, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije kao i nekoliko boračkih organizaicja i udruženja koje neguju tradiciju oslobodilačkih ratova. Intonirana je i himna, a na spomen česmi podignutoj u znak sećanja na sve stradale ostala je i jedna upaljena sveća.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:816702-Saveznicko-bombardovanje-Leskovca-Mladost-unistena-bombama-FOTO
 
Top