Zašto Srbi krive komuniste za Baranju, a ne spominju vraćanje Srema?

RickRoss

Buduća legenda
Poruka
31.981
Autorska.
Od kada znam za sebe slušam kako naši nacionalisti (a i ja sam to činio dok sam bio jedan od njih) kukaju kako su komunisti oteli Baranju od Srbije/Vojvodine i poklonili im Hrvatima (iako niko od njih ne zna da nabroji dva sela iz Baranje bez upotrebe Gugla).
Međutim prećutkuju da je kraljevska/beogradska/srpska vlada poklonila Hrvatima (banovini Hrvatskoj) veliki deo srpskog Srema koji je 24. novembra 1918. izglasao prisajedinjenje Srbiji.
Zapravo ovako na oko čini se da je gubitkom Baranje, a povraćajem zapadnog srpskog Srema pod komunistima Srbija u blagom plusu, dok je pod kraljevskom/srpskom vlašću bila u čistom minusu (desno crveno je južna Baranja data Hrvatskoj, desno svetlo plavo je srpski Srem vraćen Srbiji).
Da li je neko ikada razmišljao o ovome?

640px-Banovina.png
 
Vojvodina je definisana kao multietnička autonomija 1945. i zato je logično bilo da joj pripadne takođe multietnička Baranja. Komunisti su bili prohrvatski i antisrpski pri AVNOJ-u pitam se zašto. Da li zbog promonarhijskog stava u Srbiji ili je hrvatski lobi bio jak, ili jednostavno nezainterersovanost/mlak stav srpskih komunista...
Ali bilo je tu različitih struja.
Ozbiljno se razmatralo da BiH postane AP u sastavu Srbije, ali je to spriječio Rodoljub Čolakovic.
 
Vojvodina je definisana kao multietnička autonomija 1945. i zato je logično bilo da joj pripadne takođe multietnička Baranja. Komunisti su bili prohrvatski i antisrpski pri AVNOJ-u pitam se zašto. Da li zbog promonarhijskog stava u Srbiji ili je hrvatski lobi bio jak, ili jednostavno nezainterersovanost/mlak stav srpskih komunista...

Srpski komunisti su bili najcasniji Srbi 🙏
 
Najveća tragedija srpsko-hrvatskih odnosa je stvaranje zajedničkog srpskohrvatskog jezika. Zbog toga nisu krivi komunisti već najviše Vuk Karadžić, a ta politika se nastavila i za vreme Kraljevine Jugoslavije.

Pa zapravo je srpsko-hrvatski jezik bio konačno stvoren, standardizovan i ozvaničen Novosadskim dogovorom 1950. godine i tome je kumovala upravo Partija.
 
Ali je on faktički stvoren Bečkim književnim dogovorom. U austrougarskim popisima razlika između Srba i Hrvata pravljena je samo na osnovu vere.

Nije. To je bio dogovor nekoliko književnika, preciznije rečeno 5 Hrvata, 2 Srbina i 1 Slovenca. Dogovor tih pojedinaca, prilikom kojeg se nisu uopšte mogli dogovoriti čak ni oko toga kako da bi se taj jezik čak ni nazivao. Na popisima stanovništva u Hrvatskoj i Slavoniji, ljudi su se izjašnjavali da li im je maternji jezik hrvatski ili srpski, zasebno.

Faktički je odista bio stvoren tek u Novom Sadu 1950. godine. I tod pod pritiskom komunista.
 
Nije. To je bio dogovor nekoliko književnika, preciznije rečeno 5 Hrvata, 2 Srbina i 1 Slovenca. Dogovor tih pojedinaca, prilikom kojeg se nisu uopšte mogli dogovoriti čak ni oko toga kako da bi se taj jezik čak ni nazivao. Na popisima stanovništva u Hrvatskoj i Slavoniji, ljudi su se izjašnjavali da li im je maternji jezik hrvatski ili srpski, zasebno.

Faktički je odista bio stvoren tek u Novom Sadu 1950. godine. I tod pod pritiskom komunista.
Koliko je realno "stvoren" 1954., upitno je. Jezici se ne proizvode političkim dekretima.

Za prijašnje razdoblje točno je da je Bečki dogovor privatni sastanak koji se nije primijenjivao u praksi. Glede izjašnjavanja, Habsburška monarhija nije imala predočbu o bliskim jezicima pa je sustavno, nakon 1848., na njemačkom- jedinom jeziku uprave- to bio nazivan "srpski-hrvatski", dočim su češki i slovačku strpani u kategoriju "češki-moravski-slovački".

U sjevernoj Hrvatskoj je održan 1902. ili 1904. popis gdje se moglo birati hrvatski ili srpski, no to je, koliko znam, jedini popis gdje se moglo birati između ta dva naziva, što inače nije bio slučaj s generalnim austro-ugarskim popisima.
 
Koliko je realno "stvoren" 1954., upitno je. Jezici se ne proizvode političkim dekretima.

Za prijašnje razdoblje točno je da je Bečki dogovor privatni sastanak koji se nije primijenjivao u praksi. Glede izjašnjavanja, Habsburška monarhija nije imala predočbu o bliskim jezicima pa je sustavno, nakon 1848., na njemačkom- jedinom jeziku uprave- to bio nazivan "srpski-hrvatski", dočim su češki i slovačku strpani u kategoriju "češki-moravski-slovački".

U sjevernoj Hrvatskoj je održan 1902. ili 1904. popis gdje se moglo birati hrvatski ili srpski, no to je, koliko znam, jedini popis gdje se moglo birati između ta dva naziva, što inače nije bio slučaj s generalnim austro-ugarskim popisima.

Ma to nije tačno što si napisao. U Ugarskoj je bio popis 1910. godine i tada je bilo zasebno navođeno.
 
Autorska.
Od kada znam za sebe slušam kako naši nacionalisti (a i ja sam to činio dok sam bio jedan od njih) kukaju kako su komunisti oteli Baranju od Srbije/Vojvodine i poklonili im Hrvatima (iako niko od njih ne zna da nabroji dva sela iz Baranje bez upotrebe Gugla).
Međutim prećutkuju da je kraljevska/beogradska/srpska vlada poklonila Hrvatima (banovini Hrvatskoj) veliki deo srpskog Srema koji je 24. novembra 1918. izglasao prisajedinjenje Srbiji.
Zapravo ovako na oko čini se da je gubitkom Baranje, a povraćajem zapadnog srpskog Srema pod komunistima Srbija u blagom plusu, dok je pod kraljevskom/srpskom vlašću bila u čistom minusu (desno crveno je južna Baranja data Hrvatskoj, desno svetlo plavo je srpski Srem vraćen Srbiji).
Da li je neko ikada razmišljao o ovome?

640px-Banovina.png
Apsolutno nikad o ovome nisam razmisljao, ovaj dio Srema mi je uvijek izmicao pažnjji. Trazio sam po internetu taĉne granice ali osim na par ustaŝkih sumnjivih sajtova niŝta nisam naŝao. Otprilike Ŝid je u banovini Hrvatskoj, krajnja granica mi se čini Beočin prema Novom Sadu. Kako ide južnije, imaŝ li preciznije informacije, jel npr manastir Ŝiŝatovac u banovini?
 
Nije. To je bio dogovor nekoliko književnika, preciznije rečeno 5 Hrvata, 2 Srbina i 1 Slovenca. Dogovor tih pojedinaca, prilikom kojeg se nisu uopšte mogli dogovoriti čak ni oko toga kako da bi se taj jezik čak ni nazivao. Na popisima stanovništva u Hrvatskoj i Slavoniji, ljudi su se izjašnjavali da li im je maternji jezik hrvatski ili srpski, zasebno.

Faktički je odista bio stvoren tek u Novom Sadu 1950. godine. I tod pod pritiskom komunista.
"Циљ окупљених језикословаца је био да се национални књижевни језици што је више могуће приближе, јер су сматрали да су сви јужни Словени један народ и стога треба да имају један књижевни језик.

Окупљени јужнословенски писци и лингвисти су закључили:

да не ваља мијешати нарјечја и градити ново којега у народу нема, него је боље од народнијех нарјечја изабрати једно, да буде књижевни језик.
да књижевно наречје буде јужно наречје, односно штокавско нарјечје и ијекавског изговора, из разлога што највише народа тако говори, што су готово све народне пјесме у њему спјеване и што је стара дубровачка књижевност у њему списана."

https://sr.m.wikipedia.org/sr/Бечки_књижевни_договор
 
Vojvodina je definisana kao multietnička autonomija 1945. i zato je logično bilo da joj pripadne takođe multietnička Baranja. Komunisti su bili prohrvatski i antisrpski pri AVNOJ-u pitam se zašto. Da li zbog promonarhijskog stava u Srbiji ili je hrvatski lobi bio jak, ili jednostavno nezainterersovanost/mlak stav srpskih komunista...
Hrvatskoj je bio oduzet Istočni Srijem sa Zemunom i Boka kotorska. Mislim da su Baranja i Istra bile pravedna kompenzacija za oduzeto.
 
"Циљ окупљених језикословаца је био да се национални књижевни језици што је више могуће приближе, јер су сматрали да су сви јужни Словени један народ и стога треба да имају један књижевни језик.

Окупљени јужнословенски писци и лингвисти су закључили:

да не ваља мијешати нарјечја и градити ново којега у народу нема, него је боље од народнијех нарјечја изабрати једно, да буде књижевни језик.
да књижевно наречје буде јужно наречје, односно штокавско нарјечје и ијекавског изговора, из разлога што највише народа тако говори, што су готово све народне пјесме у њему спјеване и што је стара дубровачка књижевност у њему списана."

https://sr.m.wikipedia.org/sr/Бечки_књижевни_договор

Da?
 
Onda je iz 1910. U svim drugim popisima jezik je navođen kako sam rekao, i metajezik popisa je bio njemački. Postoje o tom brda dokumenata u arhivu Austrije u Beču.

Postoje podaci po kojima je Cisleitanija priznala jedinstvo jezika i navodio se stoga kao srpsko-hrvatski jezik u Dalmaciji, ali ne i Transleitanija. U Transleitaniji jezik je bio hrvatski, srpski, dalmatinski, bunjevački, šokački,....
 

Back
Top