To su priče radi naših izgovora i olakšanja savesti...
Бојим се да су ствари много компликованије.
Заправо сваки озбиљан историчар ће рећи да је главни и суштински разлог првог и другог великог рата заправо похлепа тј. борба за колонијама и ресурсима.
Ево један интересантан текст.Свака случајност са другим великим ратом заправо није случајност.Исти играчи,исто одстојање...
Не каже се узалуд „географија је судбина“, јер географска локација у великој мери диктира деловање држава. Алфред Махан и Халфорд Макиндер (Alfred Mahan, Halforth Mackinder) ово су веома добро разумели крајем 19. века. Махан је 1890. објавио „Утицај поморске силе на историју“ („The Influence of Sea Power Upon History”), са тезом да је поморска моћ кључ за контролу копна. Макиндер је 1904. отишао корак даље, написавши у свом делу „Геополитички ослонац историје“ („The Geopolitical Pivot of History”) да очигледна географска ограничења поморске моћи налажу да је за доминацију у Евроазији неопходна контрола „срца копна“ (Heartland). Тада се под тим подразумевала централна Азија, али се концепт временом померио.
Британија и Немачка су се до самог почетка Првог светског рата такмичиле у изградњи морнарице. Иако је британска морнарица била надмоћна, Немачка је била растућа претња њеној хегемонији. Немачка и Аустро-Угарска су између себе контролисале централну Европу, док је Русија господарила „срцем“ и тако била „победник“ тзв. Велике игре (Great Game).Британија је историјски била водећи манипулатор равнотеже снага и заваде у Европи, и ту је улогу одиграла и на почетку Првог светског рата.Британски министар иностраних послова, Едвард Греј, помно је манипулисао свим континенталним силама како би његова земља извукла корист из предстојећег рата
свих против свих. Иако рат није имао сасвим очекиване последице – што је ризик сваког великог стратешког подухвата – ипак је важно имати на уму улогу британског мешања у почетак Великог рата. Случајно или намерно, енглеска визија равнотеже снага и „подели па владај“ приступ директно су допринели трагедији.Постоји и ова теза која по мени такође пије воду:
Намера Енглеза да ескалацијом догађаја у Сарајеву изазове европски рат за циљ је имала истовремену елиминацију два главна британска ривала, Немачке и Русије. Лондон је мислио да ће после тога моћи да диктира своју вољу широм Евроазије, од Берлина до Багдада и од Баренцовог до Беринговог мора.
Међутим, историја није то дозволила, и на сцену је ступило неколико џокера.
-Ступање САД у рат дало је одлучујућу реч Америци у организацији Европе после Првог светског рата. Енглези више нису били господари континента, и од тада њихова глобална моћ опада, а америчка расте.
-Јапан је приметио у којој мери братоубилачки рат слаби колективну моћ европских колонијалиста, па је освојио неке немачке територије на Пацифику и узео на зуб територије у Азији у следеће две деценије.
-Русија је устала из пепела, изнутра преображена у СССР али извана у сличном обиму као некадашња царевина.
-Турци су успешно водили рат против Споразума из Севра – којим је Анадолија била подељена у европске интересне зоне – и заменили је Споразумом из Лозане.
Ова четири џокера су била непредвидива 1914, али су већ 1924. били значајни играчи на светској сцени.
Треба погледати и резултат да се види у коначници ко ОПЕТ ДИКТИРА ТЕМПО и УСЛОВЕ:
После Првог светског рата, силе победнице играле су се крвљу и нацијама како би промениле картографију Европе по својој вољи, сакатећи једне а фаворизујући друге. Понекад је један народ трпео обе последице истовремено, уједињавањем са сопственим и спајањем са другим народима.
Силом су подељени:
Немци (Версајским уговором)
Мађари (Тријанонским уговором)
Дозвољено је уједињење: Пољака, Румуна-погађати на чију штету?!А вештачка држава је била Чехословачка.
Настојања Немаца и Мађара да промене ову насилну етничку дистрибуцију била су један од узрока Другог светског рата. Иако су границе Пољске и Румуније обухватале велику већину њихових народа, на њиховим територијама остале су значајне мањине – у Пољској Украјинци и Белоруси, у Румунији Мађари – тако да јесу технички биле националне државе, али не „чисте“. Чехословачка је била нешто сасвим другачије, папазјанија Немаца, Чеха, Словака и Мађара. Био је то неприродни ентитет створен у чисто политичке сврхе. Двоструки аршини националног самоопредељења мучили су целу Европу после Првог светског рата и на крају довели до Другог.
Комбинација поморске и копнене моћи, правилно повезане и примењене на Евроазију, кључ је за контролу света. Само поглед на карту америчких војних и поморских база показује до које мере су примењене теорије Махана и Мекиндера. Пошто је географија непромењива, ове идеје ће наставити да руководе одлукама како САД тако и било ког другог ко пожели да влада светом.
